-
Sedam znakova koji ukazuju na preterani unos proteina
Postoji širok spektar preporuka kada je unos proteina u pitanju. Mnogi se bave idealnim procentima u odnosu na ukupan unos kalorija, ali brojke nekad mogu i da zavaraju. Ipak, obratite pažnju na sigurne znake koji ukazuju na činjenicu da ste preterali sa unosom proteina.
1. Loše raspoloženje - Kada unosimo previše proteina, često ne jedemo dovoljno ugljenih hidrata koji su nam preko potrebni za svakodnevno funkcionisanje, ali i u velikoj meri negativno utiču na naše raspoloženje. Uvek posegnite za složenim ugljenim hidratima kojih najviše ima u voću, jogurtu, smeđem pirinču, ovsenim pahuljicama...
2. Umor i "zamućeni" vid - Jutarnja malaksalost, slabost i zamućen vid su razlog zbog kog ćete najčeše posegnuti za kafom ili užinom. Takozvana "magla" javlja se i usled preteranog unosa proteina. Ne zaboravite da su ugljeni hidrati glavni izvor energije mozga, pa u takvim situacijama posegnite za namirnicama bogatim upravo ugljenim hidratima. Neka vam užina bude bogata ugljenim hidratima, kako biste uspostavili balans u odnosu na količinu unesenih proteina.
3. Kada vam je ishrana bogata proteinima, možete stvoriti osećaj sitosti ali tokom vremena višak kalorija (bez obzira na to odakle potiču) izazvaće povećanje telesne težine.
4. Digestivni problemi i zatvor su gotovo sigurni ukoliko, pored proteina, ne unosite dovoljno vlakana. Vlakna unosite preko žitarica, povrća i voća - 25 grama dnevno je sasvim dovoljno za pravilno funkcionisanje organa za varenje.
5. Konstantna potreba za vodom jer previše proteina izaziva blagu dehidriranost. Rad bubrega je "pojačan" kako bi se uklonio višak proteina, zbog čega učestalo urinirate. Ukoliko ne utičete na unos proteina, možete biti zaslužni za pojavu kamena u bubregu.
4112 -
Nekoliko saveta za prženje ribe
Kada je riba savršeno ispržena – postaje neprozirna, a korica hrskava. Ipak, za pripremu i prženje ribe potrebno je iskustvo. Najteža stvar je proceniti vreme kako ne biste preterali sa prženjem.
Pored toliko vrsta ribe na raspolaganju, najbolje za prženje su: pastrmka, bakalar, brancin, oslić, šaran... Losos i tuna su, recimo, pune masti i bolje je pripremati ih na roštilju.
Tokom pripreme, pored brašna i prezli napravite i dodatni premaz koji će doprineti teksturi i ukusu.
Za prženje koristite tiganje u koijma se toplota raspoređuje ravnomerno. U tiganj dodajte nekoliko kašika biljnog ulja i dobro ga zagrejte. Posuda u kojoj pržite mora biti potpuno obložena uljem, ali ne toliko da riba pluta u njoj. Zagrevajte sve dok ulje ne počne olako da klizi po tiganju. Čim položite ribu u tiganj, lagano podvucite spatulu ispod kako se ne bi zalepila.
Pržite tri do četiri minuta sa jedne strane, a zatim je lagano prebacite. Koristite široke špatule i budite pažljivi kako se riba ne bi „raspala“ prilikom okretanja.
27608 -
Šta nezdrava hrana za kojom žudite govori o vašem organizmu
Velika žudnja za određenim slatkišima, grickalicama i testeninom često je znak da nam u organizmu fali određen protein ili mineral koji je potrebno nadoknaditi zdravim namirnicama. Ako se i vi ponekada zapitate zašto baš toliko žudite za npr čokoladom, iako je baš i ne volite, pogledajte ovu listu nezdrave hrane i zdravih zamena koje će dovesti vaš organizam u pravi balans, a i sačuvati vitku liniju.
Ako žudite za čokoladom - to je znak da vam u organizmu nedostaje magnezijum - umesto da posegnete za ovim slatkišem koji i nije baš najbolji po vašu liniju, jedite orahe, zeleno povrće i voće
Ako žudite za ostalim slatkišima i tortama - najverovatnije vam u organizmu nedostaju:
zdravi ugljeni hidrati - jedite sveže voće
hrom - jedite brokoli, grožđe, sir i piletinu
fosfor - jedite piletinu, govedinu, ribu, jaja, povrće, žitarice
sumpor - jedite brusnice, ren, kupus, karfiol
triptofan - jedite sir, suvo grožđe, sladak krompir, španać
Ako žudite za hlebom i testeninom - pogrešno je mišljenje da žudimo za ovim namirnicama kad nam nedostaju ugljeni hidrati, ustvari treba da nadoknadimo azot - i to preko hrane koja je bogata proteinima, dakle što više mesa, ribe, oraha, pasulja
Ako žudite za masnom i prženom hranom - iako deluje da nema logike, najverovatnije vam u organizmu nedostaje kalcijum - povećajte unos zdravih mlečnih proizvoda poput organskog mleka, jogurta, sira, a preporučuje se i zeljasto povrće
Ako žudite za jako slanom hranom i grickalicama - potreban vam je veći unos silicijuma - konzumirajte više ribe, kozjeg mleka i indijskog oraha
1382 -
Namirnice koje zaustavljaju glad
Kokice – Četiri šolje kokica sadrže oko tri grama hranljivog materijala. Bogate su vlaknima i proteinima zbog čega brzo izazivaju osećaj sitosti.
Jabuke, pomorandže i kruške – Bogate šećerima i prirodnim vlaknima, služe kao koristan izvor održive energije. Ukoliko pojedete jabuku 20 minuta pre obroka, smanjićete količinu unosa hrane. Zbog visokog sadržaja vode i pomorandže utiču na osećaj sitosti. Kruške sadrže pektin koji usporava varenje i podstiče osećaj sitosti dok pruža niz hranljivih materija neophodnih za funkcionisanje čitavog tela.
Jaja – Uvek dobar izbor, zbog visokog sadržaja proteina i amino kiselina koje aktiviraju hormone u crevima i tako suzbijaju rast apetita. Svako jaje sadrži oko 140 kalorija i 12 grama proteina – što svakako govori da nećete tako brzo osetiti glad.
1340 -
Junetina
Juneće meso koje nalazimo u prodaji obično ima od 5 do čak 30% masti u sebi. Najmanji procenat masti nalazi se u pečenici.
Prema istraživanjima Mejo klinike, ljudi koji žele da smanje rizik od kardiovaskularnih oboljenja treba da smanje unos crvenog mesa. To ne znači da ga potpuno izbace iz ishrane, jer je ono korisno za organizam u manjoj količini, već da ga jedu jednom do dvaput nedeljno.
Kao što je rečeno u prethodnim tekstovima, proteini su najvažnije gorivo koje telo koristi kako bi obnovilo mišićna tkiva. U 100 grama junetine nalazi se 21 gram proteina, što je nešto manje od polovine dnevne preporučene količine.
Masti su takođe veoma važne, jer se veliki broj vitamina rastvara upravo u mastima, ali unos prevelike količine ove supstance vodi do zdravstvenih problema. Jedna porcija junetine sadrži 4 grama masti, od čega je 2 grama zasićenih. Osim toga, ista količina mesa sadrži 53 mg holesterola, ili gotovo 20% dnevne preporučene količine. Visok nivo holesterola u krvi utiče na zdravlje kardiovaskularnog sistema, šlog i druge zdravstvene probleme.
Čisto juneće meso u sebi ne sadrži ugljene hidrate.
Što se tiče vitamina i minerala, porcija junetine sadrži 8 mg kalcijuma, 19 mg magnezijuma, 168 mg fosfora, 294 mg kalijuma i 4 mg cinka. Osim toga, u manjoj meri su prisutni vitamin B1, B3, B6, B12, E, D i K.
4594
