-
Kajsija
Kajsija je poreklom iz Kine i Kirgistana ali se gaji u svim krajevima gde je topla klima. Osim samog ploda jestivo je i samo jezgro koštice, pa zbog toga kajsija spada u koštunjavo voće. Sveža kajsija sadrži šest puta manje kalorija nego suva. Kajsiju smo navikli da konzumiramo svežu, u kompotu, sok, sušenu, marmelada, džem, kao deo torti i kolača... U našim prostorima je dosta poznata i rakija od kajsije. Kajsija se može koristiti kao diuretik, laksativ, antioksidans, a povoljno deluje pri čišćenju organizma od raznih toksina.
16208 -
Krčma Timočka Buna
Krčma Timočka buna počela je sa radom 8. marta 2012. godine. Obzirom da se nalazi u blizini sela Krivi Vir odakle potiče i vlasnik, a tamo je započela Timočka buna 20.10.1883 godine, onda vam je jasno kako je nastalo samo ime.
Krčma je predivna, u etno varijanti sa odličnom hranom i pozitivnom energijom. Uređena je interesantnim detaljima pažljivo osmišljenim, ali ipak dovoljno nenametljivim da bi ste se osećali opušteno kao kod svoje kuće. Ako vas put nanese u blizini Boljevca nemojte da štedite vreme, skrenite, lako ćete je pronaći i provedite koji sat tamo, nećete zažaliti.
Takođe ukoliko želite malo aktivniji odmor možete dogovoriti posetu lokalnih manastira, Bogovinske pećine ili čak i uspon na Rtanj.
4146 -
Gozbe na dvoru Henrija VIII
Vladar Engleske od 1509. do 1547, Henri VIII, bio je poznat po svom nezajažljivom apetitu. Uživao je u banketima skoro koliko i u ženidbama (ženio se 6 puta), a kuhinja njegovog dvora zauzimala je 55 soba, u njoj je radilo 200 ljudi, jer su se obroci sastojali od 14 jela za 600 ljudi, koliko ih je na dvoru bilo. U nastavku slede tipična jela sa jedne takve gozbe.
Pečenje sa ražnja, obično svinja ili divlja svinja, služilo se za svaki obrok. To je bio izraz izuzetnog bogatstva, jer su samo imućni ljudi jeli meso čitave godine, oni još bogatiji su to meso pekli, jer se tako trošilo mnogo goriva, a samo izuzetno bogati mogli su sebi da priušte dečaka koji će vrteti ražanj po ceo dan. Godišnje, na tom dvoru se jelo oko 1240 volova, 8200 ovaca, 2330 jelena, 1870 svinja i 53 divlje svinje.
Grilovani dabrovi repovi bili su popularni petkom, jer je to dan posta. Zgodno, oni su ovu hranu klasifikovali kao ribu.
Kitovo meso, još jedna poslastica petkom. Ovo meso bilo je poprilično jeftino, zbog količine kitova u Severnom moru. Obično se služilo pečeno.
Pečeni paun, delikates služen sa sve perjem (ono je prethodno bilo iščupano, pa vraćeno kada bi se ptica ispekla).
Iznutrice raznih životinja takođe nisu bile retkost. Nijedan deo životinje se nije bacao, tako da su iznutrice bile zapravo veoma popularne, posebno u kombinaciji sa sirćetom.
Pečeni labud bio je rezervisan za posebne prigode, uglavnom zbog toga što su labudovi bili smatrani previše plemenitim za svakodnevnu konzumaciju. Ova ptica često je služena sa zlatnom krunom na glavi. I danas je u Engleskoj na snazi zakon kojim nijedan labud ne sme biti pojeden bez dozvole kraljice.
Povrće je smatrano hranom za siromašne, stoga za njega na dvoru nije bilo mnogo mesta.
Marcipan, kolač od badema, šećera i belanaca, začinjen cimetom povremeno je služen na kraju obroka, iako dezerti nisu bili česta pojava u Engleskoj sve do XVIII veka.
Sva ova hrana iziskivala je ogromne količine pića – pivom koje se godišnje pilo tamo mogao bi se napuniti jedan olimpijski bazen, a vinom bi se moglo napuniti 1500 kada.
2271 -
Četiri greške koje pravite pri pripremi paste
1. Ne stavljajte ulje u vodu. Jedina stvar koja će učiniti testeninu lepljivom. Još gore – preliv ili sos neće moći da se sjedine sa pastom.
2. Mešajte testeninu nakon što ste je ubacili u ključalu vodu. Na taj način testenina neće biti gnjecava.
3. Ne kuvajte rezance do kraja! Prebacite ih u sos i ostavite da se krčkaju nekoliko minuta.
4. Ne ispirajte rezance nakon kuvanja i nemojte čekati da odstoje.
1461 -
Poreklo maršmeloua
Da biste bolje shvatili odakle potiče maršmelou, morate obratiti pažnju na koren same reči. Dakle, naziv referiše na močvarnu biljku. Potiče još iz Egipta. Egipatski lekari bili su ubeđeni da je ova biljka efikasna u lečenju grlobolje kod dece. Što se tiče maršmeloua kakvog danas poznajemo, datira iz 1800. godine i potiče iz Francuske.
917
