Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Maske za kosu

Svaka žena želi da ima kvalitetnu kosu kao iz reklama, ali nažalost tu je često problem sa ispucalim krajevima. Evo par prirodnih recepata koji vam mogu pomoći da sprečite pucanje kose i da i vaša izgleda kao sa reklama.

Pakovanje br.1
Ispasirajte jednu bananu, dodajte 2 po kašike surutke, ružine vodice i limunovog soka. Napravite glatku pastu koju ćete naneti na kosu i drđati oko 60 minuta. Nakon toga isperite.

Pakovanje br.2
Umutite jedno jaje, dodajte 1 kašiku meda i pola šolje mleka. Nanesite na kosu i ostavite desetak minuta.

Pakovanje br. 3
Nakvasite kosu pivom i dobro izmasirajte teme. Nakon toga kosu isperite.

Pakovanje br.4
Očistite pola papaje i stavite u beldneru sa pola šolje jogurta. Nanesite masku na kosu i držite oko 45 minuta. Nakon toga isperite dobro.

Pakovanje br. 5
Pomešajte istu meru maslinovog, ricinusovog, bademovog i kokosovog ulja i ugrejte ga. Tako toplo ulje umasirajte u kosu, izmasirajte i pokrijte kapom za tuširanje. Ostavite da odstoji oko 40 minuta. Dobro isperite.

Pakovanje br. 6
Umutite jedno belance, dodajte 3 kašike maslinovog ulja i 1 manji avokado. Nanesite na kosu 40 minuta.

Pakovanje br. 7
Umutite 3 kašike meda i 3 kašike maslinovog ulja. Naneiste samo na ispucale krajeve i držite nekoliko minuta. Nakon toga dobro ispreite kosu.

Pakovanje br. 8
Umutite 1 žumance, 3 kašike maslinovg ulja i 1 kašika meda. Nanesite masku na kosu i držite 20-30 minuta. Dobro isperite.

Izvor: myhealthtip

3099

Nutritivne vrednosti zelene salate

Zelenu salatu uzgajali su drevni Egipćani, Grci I Rimljani u verske I medicinske svrhe. Danas se zelena salata kultiviše u gotovo svim delovima sveta. Jednogodišnja je biljka koja se može brati samo 65 do 130 dana nakon setve. Najčešće se jede kao salata ili kao dodatak jelima.

Nutritivne vrednosti na 100 g:

Kalorije: 62

Proteini: 1.4 g

Vitamin C: 18 mg

Vitamin K: 174 mg

Holin: 13.4 mg

Kalcijum: 36 mg

Magnezijum: 13 mg

Fosfor: 29 mg

Kalijum: 194 mg

Natrijum: 28 mg

1368

Kratka istorija torti - kako je ukusan dezert nekada izgledao

Torte su čest i mnogima omiljeni gost najraznovrsnijih trpeza. Od nekadašnjih jednostavnih poslastica sa svega nekoliko sastojaka, slobodno možemo reći da su se torte danas razvile u ozbiljna umetnička dela.

Danas možete pronaći poslastice najraznovrsnijih oblika poput torte u obliku srca, ili torte sa motivima bliskim deci koje će zadovoljiti apetite sladokusaca, ali i krasiti stolove na mnogobrojnim svečanim događajima.

Kako je pravljenje torte nekada izgledalo, kako su kuvari kombinovali sastojke, kao i kada je nastala prva torta, saznajte u redovima ispod.

Prva torta - od kada datiraju prvi oblici ove ukusne poslastice

Istorija slatkiša, kao i torti datira od davnina. Poznato je da su još Egipćani preoznali sva zadovoljstva koje slatkiši pružaju, te da su uživali u ukusima meda, oraha i suvog voća. Tadašnji kolači bili su pravljeni upravo kombinacijom ova tri sastojka koji su dodavani hlebu.

Neverovatno, zar ne?

Oslanjajući se na ove činjenice, možemo reći da je određena forma torte postojala još u Antičkom dobu. Međutim, reč torta vikiniškog je porekla i prvi put se pojavljuje tek u 13. veku u Oksfordskom rečniku. Prve forme torti koje su tada pripremane bile su znatno drugačije strukture, nalik današnjim palačinkama.

Prvi recept za tortu zabeležen je u 17. veku i reč je o receptu za popularnu Lincer (Linzer) tortu. Sastojci od kojih se Lincer torta sprema su puter, brašno, šećer, badem, kakao, cimet, vanilin šećer, jaje i marmelada.

Danas se mogu pronaći brojne varijacije za pripremu ove torte, a njena popularnost i dalje ne jenjava i tradicionalan je praznični slatkiš u Austriji, Švajcarskoj, Nemačkoj i drugim zemljama Evrope.

Napretkom tehnologije tokom 17. veka, upravo zahvaljujući Evropljanima, receptima se dodaju jaja, puter i mešavina najsličnija današnjem šlagu.

Kako su novi sastojci stizali u Evropu i kako se tehnologija razvijala, tako su torte postale kompleksnije. Već u 18. veku veliki broj stolova na aristokratskim proslavama krasile su raskošne torte.

Torte u 19. veku - kako su torte poprimile današnji izgled

Devetnaesti vek vezuje se za napredak čitavog čovečanstva, a tehnološke promene imale su uticaja i na industriju slatkiša. Tokom 19. veka, otvaraju se poslastičarnice širom Evrope, a u ovom periodu osmišljeni su neki od najpopularnijih svetskih recepata za torte poput Doboš i Saher torte.

O značaju torti u tom periodu svedoči i činjenica da je prvu Doboš tortu probala austrougarska kraljica Elizabeta i njen suprug Franc Jozef, a od originalnog recepta nastalo je čak 120 novih od kojih nijedan nije mogao da se poredi sa izvornim.

S obzirom na to da su belo brašno i šećer u ovom periodu postali jeftiniji, i niži slojevi stanovništva mogli su se zasladiti ukusnim tortama, a kolači i torte postali su važan deo svake trpeze i služili su se nakon glavnog jela.

Istorija torti u Srbiji - kako su se naši preci zaslađivali

Istorijski podaci o pravljenju torti u SrbijI sežu od 19. veka, iako se pretpostavlja da je tradicija pripremanja torti znatno starija. Dezerti koji su bili centralni deo mnogobrojnih proslava pravljeni su pretežno od brašna, šećera, jaja i mleka.

Pomenućemo da je u 19. veku pronađen revolucionaran sastojak koji je danas deo gotovo svake poslastice, ali i slanog peciva - soda bikarbona. Isti slučaj je i sa praškom za pecivo koji je doprineo da torte izgledaju onako kako ih danas poznajemo.

Poslastičarnice u Srbiji, odnosno u Beogradu otvorene su pre Drugog svetskog rata, a otvarali su ih pretežno Česi i Mađari, koji su i danas u svetu poznati kao jedni od najboljih poslastičara.

Neke od najpoznatijih torti na našim prostorima, koje datiraju od davnih vremena su Vasina torta, Puslica torta, Reform torta i Plazma torta. Ova torta je nešto mlađa, a njen naziv potiče od popularnog keksa.

Pomenućemo i jednu od najpoznatijih poslastica kod nas, koju turisti obavezno probaju prilikom pesete Beogradu. Reč je o torti Moskva šnit koja je poznata kao specijalitet hotela Moskva, a sprema se od 1974. godine. Sastojci ovog ukusnog dezerta su višnje, ananas, badem i keks.

Torte danas - rado viđeni gosti na raznovrsnim slavljima

Veliki broj žena, ali i muškaraca uživa u pravljenju preukusnih poslastica, kako za posebne prilike, tako i bez povoda. Prednosti koje nam donosi 21. vek dolaze u vidu raspoloživosti brojnih sastojaka tokom čitave godine, ali i mnoštva recepata čiju detaljnu pripremu možete pronaći online.

Čak i oni neiskusni se uz nekoliko trikova mogu sasvim dobro snaći u ulozi poslastičara i pripremiti ukusnu poslasticu. Za one koji nisu vešti u kreiranju slatkiša, tu su poslastičarnice, odnosno specijalizovane radnje za proizvodnju slatkiša različitog tipa.

Bilo da ste ljubitelji voćnih ukusa ili radije birate čokoladne torte, danas možete pronaći najukusnije torte izvanrednog izgleda.

Pažljivo osmišljeni i sa ljubavlju kreirani slatkiši izuzev punog ukusa, pružiće vam i poseban osećaj zadovoljstva sjajnom estetskom završnicom. Osim što će zadovoljiti vaše apetite za slatkim, ova karakteristika torte čini originalnim poklonom za najrazličitije prilike.

S obzirom na veliki izbor poslastica, u zavisnosti od povoda za koji su vam neophodne, imate priliku da poručite jednostavne, minimalističke torte ili pak one koje će vas zadiviti svojim raskošnim izgledom, ali i upečatljivim ukusom.

Naš savet je da se odlučite za specijalizovane radnje koje će vam pružiti vrhunsku uslugu, slatkiše originalnog izgleda, ali pre svega bogatog ukusa koji će probuditi sva vaša čula. Ako su vaš izbor zdravi slatkiši, takođe ih sa lakoćom možete pronaći širom Beograda.

Nadamo se da vam je naš tekst bio interesantan, nakratko vas vratio u istoriju i da ste se čitanjem upoznali sa zanimljivom istorijom jednog od najpoznatijih slatkiša na svetu.

2281

Kim

Za kim (Carum carvi) se smatra da je verovatno najstariji od svih začina, njegove semenke su pronađene u neolitskim iskopinama u Srednjoj Evropi. Danas se najviše koristi kao klasičan začin za raznorazna peciva od raži, domaće kiflice, pogače (pogotovo sa čvarcima), hleb, u kombinaciji sa mahunastim povrćem, krompirom, kupusom a odličan je i za jela od sira. Listovi kima se takođe mogu koristiti i u raznim čorbama, a neki narodi mu kuvaju i koren. Kim sadrži eterična ulja (glavni je karvon) pa se ulje od kima koristi u borbi protiv nadutosti, loše probave i mučnine. Zanimljivo je da se od kima prave i razna alkoholna pića, poput likera, rakije. Ipak, ne treba preterivati sa ovim začinom jer u prevelikim količinama može izazvati probleme sa bubrezima i jetrom.

2109