Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Filmovi o hrani koje ne smete propustiti

Razumevanje o tome odakle hrana stiže u supermarkete, šta treba jesti, a šta ne, kako treba jesti i kako ostati zdrav je konstantan pritisak modernog društva.

Zato je sjajno kada talentovani umetnici upakuju kompleksne teme u poučne i zanimljive dokumentarce, koji razjašnjavaju mnoge nedoumice. Dokumentarci imaju sposobnost da ljudima pokažu šta se dešava iza kulisa industrija hrane.

Super Size Me - ovaj klasik, nastao pre 10 godina dokumentovao je efekte ishrane isključivo u Mek Donaldsu tokom jednog meseca. Kao posledica ovog filma, Mek Donalds je prestao da nudi ogromne obroke.

King Corn - dva prijatelja sa fakulteta sele se u Ajovu da gaje kukuruz i da nauče nešto o ovoj zanimljivoj biljci. Budući da je kukuruz čest izvor hrane i kod nas, korisno je pogledati ovaj film.

Food Matters - pokret "hrana kao medicina" oživljava u intervjuima sa nutricionistima i homeopatama, koji govore o tome kako preterano prerađena hrana, pesticidi i farmaceutska industrija utiču na zdravlje.

Food, Inc. - mnogima je ovaj film bio prvo mesto gde su čuli za "pink slime", odnosno ružičastu pastu od mesa i kojekakvih životinjskih ostataka od koje se prave viršle. Treba spomenuti da je ovo delo bilo nominovano za Oskara.

Forks Over Knives - pogled na veganstvo i napore doktora da spreče kardiovaskularne bolesti bezmesnom ishranom.

GMO OMG - Džeremi Sajfert vodi svoju porodicu na put širom Amerike, kako bi saznali što više mogu o GMO hrani, njenoj rasprostranjenosti i uticaju na zdravlje.

Lunch Hour - film novijeg datuma koji se bavi ishranom dece u školama.

Fresh - mnogi od ovih dokumentaraca su poprilično depresivni, ali to ne važi za ovaj, jer se on fokusira na pozitivne primere ljudi koji se bore da poprave stanje i izgrade nove sisteme.

Fat, Sick& Nearly Dead - Australijanac Džo Kros je bolestan i gojazan i dolazi u Ameriku da za dva meseca pokuša da resetuje svoje zdravlje.

The Future of Food - jedan od prvih filmova koji je skrenuo pažnju na GMO hranu, još pre nego što je većina znala za nju.

3717

Kuvar otkriva koja su najbolja i najgora mesta za odlaganje hrane u frižideru

Danijel Norton napominje da pojedini delovi frižidera variraju u temperaturi. Više police i stalci su uglavnom najtopliji deo frižidera. Najosetljiviji proizvoi na promene u temperaturi su: mleko, sirovo meso i riba. Iz tog razloga, navedeni proizvodi moraju se čuvati u određenim uslovima kako ne bi došlo do porasta bakterija koje su potencijalno štetne za ljude.

Svežu testeninu i pite bi trebalo čuvati u samom dnu donjeg dela frižidera - ujedno najhladnijem delu uređaja.

1247

Peršun - biljka koja umiruje

Peršun se od davnina koristi kao začinska biljka ali je malo poznato i to da se ubraja u lekovito bilje.

Peršun je dvogodišnja biljka prijatnog mirisa čiji je koren tanak, beo i repast. Listovi su sitni, zeleni i raznih oblika.

Nema visoku kaloričnu vrednost, ali je zato izuzetno bogat mineralima i vitaminima, što ga i svrstava u red visokokvalitetnih i lekovitih namirnica.

Pošto nije zahtevna biljka, može da se gaji i u zimskim uslovima na zatvorenoj terasi, pa čak i u sobi.

Pogodan je za otklanjanje lošeg zadaha iz usta, a naročito se preporučuje grickanje listova kako bi se uklonio miris belog i crnog luka.

Uspešan je lek kod tegoba sa varenjem jer otklanja nadutost i gasove u stomaku

Preporučuje se ženama prilikom neredovnih menstruacija i predmenstrualnog sindroma.

Pomaže prilikom kašlja, astme, pada imuniteta, gripa i povišene temperature.

List peršuna uvek je bio poznat po svojim izbeljujućim i regenerativnim svojstvima. On odličnootklanja crvenilo kože, iritaciju i otok, izbeljuje kožu, osvežava i tonizira.

1515

Šta možete uraditi sa ostacima hrane?

U vremenu kada se sve više govori o održivosti i odgovornom ponašanju, bacanje hrane postaje tema kojoj treba posvetiti posebnu pažnju. Često se dogodi da nam nakon obroka ostanu različiti komadići povrća, mesa, hleba ili testenine, a većina nas ih automatski odbacuje u kantu za smeće. Međutim, sa malo kreativnosti i planiranja, ovi ostaci mogu postati osnov za ukusne obroke, praktične ideje za kuću ili čak za negu biljaka.

Ovaj tekst je tu da vas inspiriše da na ostatke hrane ne gledate kao na otpad, već kao na priliku da napravite nešto novo, korisno i održivo.

Novi obroci za vaš sto: kreativna priprema ostataka

Vaša kuhinja može postati pravo mesto inspiracije kada počnete da razmišljate o ostacima hrane na drugačiji način. Moderni trpezarijski stolovi oko kojih su okupljeni vaši prijatelji dok im servirate obrok koji je nastao upravo zahvaljujući vašoj maštovitosti - savršena slika koja može poslužiti kao inspiracija za vaše kulinarske eksperimente.

Na primer, ostaci kuvane piletine mogu se lako pretvoriti u domaći pileći kari ili punjenje za ukusne tortilje. Takođe, stari hleb može postati baza za hrskavi brusket sa paradajzom i maslinama, dok pire krompir možete iskoristiti za pravljenje ukusnih kroketića.

Inspiraciju za ovakve recepte ima i gotovo svaki ženski magazin za lepši život, jer su ovi časopisi često puni praktičnih saveta za domaćinstvo. Isprobajte da u svaki obrok unesete svoju kreativnost – kombinovanjem ostataka možete dobiti potpuno nova jela koja će očarati vaše ukućane i goste.

Ključ je u tome da budete otvoreni za eksperimentisanje, jer se od najjednostavnijih sastojaka često mogu napraviti prava kulinarska remek-dela. Upotreba ostataka u obrocima ne samo da štedi novac, već doprinosi očuvanju resursa i smanjenju otpada, što je dodatni razlog da ovu praksu uvrstite u svoju svakodnevicu.

Čuvanje i organizacija ostataka: osnov odgovornog domaćinstva

Kada se govori o ostacima hrane, često zaboravljamo koliko je važno pravilno ih čuvati kako bi zadržali svežinu i kvalitet. Staklene posude sa poklopcem, vakum kese ili specijalne kutije za zamrzavanje mogu postati vaši najbolji saveznici u organizaciji kuhinje. Na ovaj način ne samo da produžavate rok trajanja hrane, već i činite korak ka organizovanijem i odgovornijem načinu života.

Planirajte unapred – ukoliko imate ostatke povrća, možete ih iskoristiti za pravljenje ukusne supe, dok se ostaci mesa ili ribe mogu zamrznuti i koristiti kao osnov za druga jela. Ključ organizacije leži u jasnom obeležavanju i kategorizaciji hrane, što vam omogućava da u svakom trenutku znate šta imate na raspolaganju. Ovaj pristup ne samo da olakšava kuvanje, već smanjuje i rizik od zaboravljanja hrane koja bi se na kraju bacila.

Pored toga, dobro organizovana kuhinja može postati i mesto inspiracije – svaka posuda može vas podsećati na to koliko je važno ceniti ono što imate i koristiti ga na najbolji mogući način. Čuvanje ostataka je, zapravo, početak stvaranja jednog održivog i promišljenog domaćinstva.

Upotreba u bašti: prirodni načini reciklaže

Ako imate baštu ili čak samo nekoliko saksija na terasi, ostaci hrane mogu postati odličan način da negujete biljke. Na primer, ljuske od jaja mogu se zdrobiti i koristiti kao prirodni izvor kalcijuma za zemlju, dok se talog od kafe može dodati kao đubrivo bogato azotom.

Banane koje su prezrele ili kora od banane idealni su za kompost, jer pomažu u obogaćivanju zemlje potrebnim hranljivim materijama.

Kompostiranje je jedan od najboljih načina da iskoristite ostatke hrane, jer se na taj način otpad pretvara u dragocen resurs. Ovaj proces je jednostavan, a rezultati su neverovatni – dobićete prirodno đubrivo koje će vaše biljke obožavati.

Reciklaža hrane kroz baštenske projekte ne samo da smanjuje otpad, već i vraća prirodi ono što joj pripada, stvarajući zatvoreni krug održivosti. Na ovaj način doprinosite očuvanju planete, a istovremeno uživate u lepoti zelenila i cvetnih aranžmana koje sami negujete.

Male kulinarske čarolije: slatki i slani zalogaji

Ako imate višak voća koje je počelo da se kvari, ne žurite da ga bacite. Od njega možete napraviti domaći džem, voćni sos ili čak ukusne smutije koji će biti idealni za doručak. Jabuke koje su omekšale pretvorite u aromatični kompot, dok se prezrele banane mogu koristiti za pravljenje banana hleba ili mafina.

Sa druge strane, ostaci povrća, poput tikvica ili šargarepe, mogu se iskoristiti za pravljenje povrtnih mafina ili slanih pita. Važno je da se prepustite mašti i posmatrate ostatke hrane kao izazov, a ne kao teret, jer upravo u toj kreativnosti leži ključ uživanja u kuvanju.

Male kulinarske čarolije često nastaju iz onoga što na prvi pogled deluje neupotrebljivo, a rezultat su jela koja su ne samo ukusna, već i jedinstvena.

Korišćenje ostataka hrane nije samo praktično, već je i izraz odgovornosti prema resursima koje imamo. Sa malo truda, možete ih pretvoriti u nova jela, prirodna đubriva ili čak dekoracije za svoj dom. Svaki put kada odlučite da iskoristite ono što imate umesto da bacite, doprinosite održivosti i štedite vreme i novac, dok istovremeno negujete osećaj kreativnosti i zadovoljstva.

Tradicije kuvanja i domaćinstva prenose se s generacije na generaciju, a vi imate priliku da svojim primerom pokažete kako čak i mali postupci mogu napraviti razliku. Zato sledeći put kada budete razmišljali o ostacima hrane, zastanite i zapitajte se – šta možete napraviti sa ovim? Jer, svaki zalogaj može postati deo nečeg većeg i lepšeg.

296