Ružina voda korišćena je od davnina kao lek zbog visoke koncentracije antioksidanata, zbog čega ružina voda uklanja slobodne radikale iz organizma. Latice sadrže vitamine A, C, E i B.
1. Koristi se kao tonik za kožu. Zbog svojih antiinflamatornih svojstava, ružina voda je idealna za lečenje crvenila kože, ekcema, uklanjanje akni, kao i lečenje dermatitisa ili bilo kakvih iritacija.
2. U srednjem veku, ružina voda korišćena je za pranje ruku zbog antibakterijskih svojstava. Upotreljavana je za prirodno lečenje posekotina i rana.
3. Od davnina se koristila za lečenje kašlja, refluksa i za smanjenje šećera u krvi.
4. Odličan je saveznik u borbi protiv problema sa nadimanjem ili otežanim varenjem.
5. Poboljšava raspoloženje.
Slatki i beli krompir su raznovrsno korenasto povrće koje pomažu zadovoljavanju dnevnih potreba kada je reč o iskrani. Pružaju energiju i ugljene hidrate, osnovna dijetetska vlakna, vitamine i minerale.
Pečeni beli ili slatki krompir sadrže između 120 i 130 kalorija koje pružaju energiju, a samim tim i podstiču svakodnevne aktivnosti. Snižavaju holesterol i imaju manje od 1 g masti. Utiču na nivo šećera u krvi, pa vodite računa ukoliko imate dijabetes.
Obezbeđuju dovoljne količine vitamina C, niacina, folne kiseline, tiamina i vitamina B6. Slatki krompir daje nešto više dnevne vrednosti vitamina A, u odnosu na beli koji ga ne sadrži.
Pružaju istovetne količine gvožđa, magnezijuma, kalijuma, fosfora i mangana.
Papaja (lat. Carica papaya) je egzotično voće nalik dinji koje potiče iz centralne Amerike i Meksika, ali se danas proizvodi u gotovo svim tropskim zemljama. Krasi je plod žućkaste i crvene nijanse koji može biti težak i do 10 kilograma. Unutra se nalaze semenke, pa je najbolje papaju baš kao i dinju preseći na pola, izvaditi semenke, iseckati mesnati deo ploda na kocke i tako sveže konzumirati. U svetu su poznate dve vrste papaje - Havajska i Meksička. No, osim što je jako ukusna i aromatična, papaja je takođe i izuzetno zdrava, najviše zbog enzima papaina, koji je odličan za lečenje želudačnih tegoba. Sadrži i dosta vitamina A, B, C, pa popravlja vid, održava zdravu kožu, čuva od infekcija, a zbog beta karotena dokazano štiti od raka pluća. Ovu ukusnu voćku je naravno najbolje jesti svežu, ali možete od nje praviti svež letnji napitak, egzotičnu salatu preko koje ćete preliti limunov sok, ali i razne soseve, poslastice i nezaobilazni sladoled. Zbog svih ovih kvaliteta, nije ni čudo što ju je Kolumbo svojevremeno nazvao "voćem anđela".
Bosiljak (lat. Ocimum basilicum) je aromatična grmasta biljka veoma ugodnog mirisa i arome čiji su prvi pisani tragovi stari preko četri hiljade godina i datiraju još iz starog Egipta. Naziv ove biljke potiče od grčke reči basileus, što znači kralj. Danas je poznato oko 60 vrsti bosiljka i najčešće se koristi u ishrani u osušenom, usitnjenom obliku kao začin, mada je najbolje koristiti sveže listove jer je tada ukus najintenzivniji. Najviše se koristi u italijanskoj kuhinji, kao nezaobilazan deo pice i popularnog umaka Pesto Genovese, zatim se upotrebljava u raznim čorbama, kao dodatak jelima od testenine, ribe, mesa, odlično se kombinuje sa paradajzom. Bosiljak je jak prirodni antibiotik i antioksidans. Ima umirujuće dejstvo pa se od njega može praviti čaj protiv nesanice, nervoze i glavobolje.
Najnovija studija rađena u Kanadi mogla bi potencijalno da spasi milione ljudskih života. Istraživanje je pokazalo da konzumiranjem određenih vrsta hrane, ljudi mogu značajno da umanje svoj holesterol i poboljšaju šanse za izbegavanje srčanih oboljenja ili moždanog udara.
Ono što je poznato kao zapadna ishrana naglašava meso i zasićenu hranu, ali u današnje vreme postoji pokret za zdraviju ishranu. Njega podržavaju lekari, zdravstveni zvaničnici, koji ohrabruju školsku decu da više vežbaju i jedu više voća i povrća.
Pravilna ishrana i redovne fizičke aktivnosti su najvažnije za održavanje zdravih nivoa holesterola. Inače, holesterol je vrsta masnih naslaga. On pomaže u izgradnji i održavanju ćelija.
Ali postoje različite vrsta holesterola. Vrsta pod nazivom HDL promoviše zdravlje srca, dok ona druga pod nazivom LDL, doprinosi srčanim oboljenjima. Uobičajeni savet je da se umanji unošenje životinjskih masti, odnosno masti koje su u čvrstom stanju na sobnoj temperaturi. Te masti su izvor LDL holesterola. Ali, takođe je poznato da određene vrste hrane pomažu u snižavanju lošeg holesterola.
„Povrće kao što su bamija i patlidžan, sve to što je nekako sluzavo. Te vrste povrća uklanjaju holesterol iz organizma“, navodi Dejvid Dženkins iz bolnice Sent Majkl u Torontu.
Kanadski lekar Dejvid Dženkins proiučavajo je osobe koje su se pridržavale niskokalorične ishrane u kojoj je uključena i navedena vrsta hrane. On je želeo da istraži da li su njihovi nivoi holesterola niži nego kod osoba koje samo konzumiraju niskokaloričnu hranu. Boni Vud bila je u prvoj grupi.
„Promena je bila nešto kao povećanje količine vlaknastih namirnica u mojoj ishrani.“
U studiji je učestvovalo 300 muškaraca i žena. Svi su uzimali lekove za smanjenje holesterola. Oni koji su pratili pojačanu dijetu takođe su uzimali hranu za koju je poznato da umanjuje loš holesterol - jabuke, grožđe, jagode, određene žitarice i povrće, koštuničavo voće, maslinovo ulje ili ulje kanole, pasulj i soja i njihove prerađevine. Šest meseci kasnije, istraživači su proverili rezultate.
Oni koji su konzumirali hranu koja smanjuje holesterol imali su za 13 do 14 odsto manji nivo lošeg holesterola. Oni koji su pratili samo niskokaloričnu ishranu imali su smanjenje od samo 3 odsto. Doktor Dženkins kaže da bi rezultati trebalo da ohrabre osobe koje imaju visok holesterol.
„Oni mogu da promene nivo sopstvenog lošeg holesterola time što će preći na dobru ishranu“, kaže dr Dženkins.
„Više bih volela da smanjujem holesterol programom ishrane, nego da uzimam lekove za to“, slaže se Boni.
Istraživači su takođe istakli da je još jedan pozitivan efekat te dodatno niskokalorične ishrane bio da su učesnici u studiji takođe smanjili nivo krvnog pritiska. Studija je objavljena u časopisu Američkog medicinskog udruženja.
Izvor: galsamerike.net
