Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Crno vino reguliše telesnu težinu?

Naučnici sa Univerziteta Harvard I Vašington otkrili su da dve čaše crnog vina dnevno mogu pomoći u smanjenju rizika od gojaznosti za oko 70 odsto. Preporučuje se jedna čaša vina pred spavanje jer njegove kalorije pomažu u održavanju osećaja sitosti. Druga studija sa Univerziteta u Danskoj testirala je oko 20.000 ljudi I svaki od ispitanih stekao je značajnu telesnu težinu izbegavajući konzumiranje vina.

1424

Problemi sa upalama? Ovo su namirnice koje bi trebalo da izbegavate!

Inflamacija je prirodni telesni proces izazvan imunim sistemom koji je u sukobu sa toksinom i patogenima koji izazivaju bolesti. Jedan je od faktora koji su povezani sa bolovima i umorom. Često se odnosi na bol u zglobovima, želucu, a javlja se i otežano disanje. Ipak, neki od nas ne obraćaju dovoljno pažnje na ove simptome pri čemu nekim namirnicama mogu pogoršati situaciju.

Obrađeno meso – sadrži visok nivo natrijuma, nitrata, nitrita i drugih hemikalija koje izazivaju upale.

Rafinisana biljna ulja – sadrže dodatne štetne masti.

Mlečni proizvodi – utiču na pojavu brojnih alergija, otežano disanje, dijareju, bolove u zglobovima...

Pržena hrana – bogata je trans mastima.

Margarin – može uzrokovati metabolički disbalans zbog velikog broja trans masti i hidrogenizovanih ulja.

1210

Saveti za jednostavno uzgajanje ananasa

Za početak, sačuvajte vrh (takođe poznat kao kruna) ananasa i odrežite ostatak voća, kao i koru. Krunu stavite u teglu sa vodom da bi baza mogla da klija. Kada klijanje otpočne, možete presaditi krunu ananasa u saksiju sa zemljom. Ananasu je neophodno što više sunčeve svetlosti i redovno zalivanje – dva puta nedeljno. Nakon godinu do dve dana ubraćete svoj prvi plod.

787

Energetske i hranljive vrednosti: grejpfrut

Ovo niskokalorično voće potiče sa zapadnoindijskih ostrva odakle je prenet u sve tropske zemlje. Devedeset odsto grejpfruta čini voda. Bogat je pektinom, vitaminom C, a sadrži i umerene količine kalcijuma i magnezijuma. Sprečava prehlade, poboljšava rad organa za varenje, podstiče proizvodnju hormona i pomaže u mršavljenju.

Energetske i hranljive vrednosti (na 100 g):

Energetska vrednost: 42 kcal

Ugljeni hidrati: 10,7 mg

Proteini: 0,77 g

Masti: 0,14 g

Holesterol: 0 mg

Dijetalna vlakna: 1,70 g

Niacin: 0,20 mg

Vitamin A: 1150 IU

Vitamin C: 31,2 mg

Vitamin E: 0,13 mg

Natrijum: 0 mg

Kalijum: 13 mg

Kalcijum: 22 mg

Gvožđe: 0,08 mg

Magnezijum: 9 mg

Cink: 0,07 mg

Beta karoten: 686 µg

1511

Ishrana i navike koje se proporučuju ako patite od aritmija

Veliki broj ljudi pogođen je atrijalnim fibrilacijama, pa je svakako dobro znati šta je dobro uzimati kao hranu u tom slučaju. Ako ste deo ove grupe ljudi sa dijagnozom ove vrste aritmije, možda ćete imati veliki broj sumnji u vezi sa svojom bolešću, kao što je, šta to treba da jedete ako imate aritmiju. Stoga, u ovom članku želimo da vas približimo jednoj od tema koja na koju se najviše postavlja pitanje: kojoj vrsti ishrane treba da se pridržavate kada patite od aritmije i, preciznije, atrijalne fibrilacije?

A priori, ne postoji posebna dijeta za osobe sa atrijalnom fibrilacijom. U osnovi, za ovu vrstu aritmije preporučljivo je pratiti ishranu zdravu za srce. Evo nekoliko saveta koji će vam pomoći da poboljšate svoje navike u ishrani.

Zasićene masti

Preporučljivo je svesti na minimum unos hrane koja sadrži visok nivo zasićenih i/ili trans masti. Ova vrsta masti doprinosi povećanju nivoa holesterola koji, u visokim nivoima, pomaže nastanku srčanih bolesti i začepljuje arterije izazivajući promenu krvnog pritiska, pa ih izbegavajte ako imate srčanu aritmiju.

Iz tog razloga je neophodno smanjiti nivo holesterola u našem telu, odnosno u krvi. Da biste to uradili, potrebno je da unesete neke promene u vaše prehrambene navike i da namirnice koje obično konzumirate redovno (punomasni mlečni proizvodi, puter ili masno meso) zamenite zdravijim (manje masne mlečne proizvode, devičansko maslinovo ulje ili nemasno meso). Pored toga, preporučljivo je izbegavati brzu hranu, industrijska peciva i kobasice.

Sve ovo, u kombinaciji sa umerenim svakodnevnim vežbanjem, učiniće da vaš holesterol stavite pod kontrolu i, pre svega, sprečiće da se vaša bolest pogorša.

So

Još jedan osnovni sastojak koji često koristimo je so. Uverite se da hrana koju jedete ima malo natrijuma, jer zloupotreba ove supstance u našoj ishrani može dovesti do povećanja krvnog pritiska i srčane frekvencije, što dovodi do epizode atrijalne fibrilacije. Začinjavanje jela određenim začinima može biti rešenje za smanjenje upotrebe soli.

Pića

Konačno, trebalo bi da unos pića kao što su kafa, čaj, alkohol, energetska pića i bezalkoholna pića sa kofeinom smanjite na minimum. Nema direktnih indicija da kofein utiče na atrijalnu fibrilaciju, ali su to ekscitatorna pića koja mogu izazvati promene u našem otkucaju srca i krvnom pritisku, favorizujući pojavu epizode fibrilacije.

Hrana sa vitaminom K

Ako ste na terapiji antikoagulansima, morate kontrolisati količinu hrane bogate vitaminom K koju konzumirate. Višak ove vrste vitamina može uticati na efikasnost antikoagulansa, smanjujući ga. Vitamin K možemo pronaći posebno u tamno žutom povrću ili zelenom lisnatom povrću.

Hrana koju treba da uključimo u svoju ishranu

Postoje različite namirnice koje doprinose poboljšanju našeg zdravlja i zato preporučujemo da ih uključite u ishranu.

Plava riba
Ova vrsta ribe sadrži veliku količinu Omega 3 masnih kiselina. Neki primeri su inćuni, sardine, sabljarka i losos. Preporučljivo je da je konzumirate najmanje 3 puta nedeljno.

Orašasti plodovi – orasi, bademi...
Ove namirnice su bogate magnezijumom i bolje ih je uzimati sirove.

Žitarice i derivati kao što su hleb, testenina ili pirinač (puna pšenica ako je moguće)
Ove namirnice ne sadrže velike količine vitamina K i poželjno ih je jesti 2 do 3 puta nedeljno.

Mahunarke
Povećana konzumacija mahunarki je korisna za naše zdravlje, jer nedostatak istih u našem organizmu može da nosi rizik od aritmija.

Voće
Veoma je korisno jesti između 3 i 5 komada voća dnevno.

Promenite navike u kuhinji

Ne samo da je važno da jedemo zdravu hranu, već moramo da vodimo računa i o načinu na koji ih kuvamo kako ne bi izgubili svoja osnovna svojstva. Najefikasniji načini da jela koja pripremamo budu zdrava su pripremanje u rerni, na roštilju ili na pari.

Kupovina namirnica

Kada kupujete, pažljivo pogledajte etikete proizvoda koje kupujete. Važno je da prehrambeni proizvodi imaju malo zasićenih masti i natrijuma. Uz to, svakako treba izbegavati kupovinu industrijskog peciva punog šećera i rafinisanih ulja od palmine masti.

Zaključak: Ukratko, usvajanje dobrih navika u ishrani i zdravog načina života uz redovno vežbanje će doprineti povećanju kvaliteta vašeg života. Ovo, zajedno sa redovnim medicinskim praćenjem, smanjiće vaše šanse da patite od atrijalne fibrilacije.

2734