-
Kumin
Kumin (lat. Cuminum cyminum) je indijski začin koji izgledom i mirisom neodoljivo podseća na mnogo popularniji i rasprostranjeniji kim, te mnogi često brkaju ova dva začina. Ono po čemu je kumin specifičan jeste jači, pikantniji miris koji daje posebnu aromu raznim pecivima, proizvodima od testa i jelima koja se prave u indijskoj kuhinji i drugim orijentalnim zemljama. Kumin je začin koji obiluje fitosterolom, supstancom koja dokazano smanjuje loš holesterol i procenat masnog tkiva pa po nekim studijama samo kašika kumina dnevno ubrzava metabolizam i pomaže pri mršavljenju. Naime, po nekim istraživanjima osobe koje konzumiraju kumin uz jogurt mogu izgubiti i do 2 kilograma mesečno bez drugih izmena u režimu ishrane. Ovaj indijski začin možete i posuti po kiflicama, ubaciti u razna variva, čorbe i soseve, kao i u majonez. Odlično se slaže i uz meso, posebno jagnjetinu koja će pomoću kumina dobiti posebnu orijentalnu aromu. Posebna vrsta kumina jeste crni kumin, u narodu poznat i kao kašmirski kumin, crni kim, rimski cvet, koji je nešto slađeg ukusa nego običan kumin. Njega možete koristiti prilikom pripreme mlevenog mesa, kobasica i kuskusa, a za crni kumin se smatra da redovnom konzumacijom popravlja imuni sistem.
2292 -
Varfarin i ishrana
Zdrava ishrana može biti pojednostavljena pri konzumiranju leka varfarina kada znate koje namirnice sadrže vitamin K. Neka hrana u interakciji sa ovim lekom - uključujući i voće i povrće, može učiniti varfarin neefikasnim.
Preporučeni dnevni unos vitamina K je 80mg, a važno je izdvojiti voće koje omogućava 60 odsto ili više dnevnih vrednosti za ne više od tri obroka dnevno. Porcija šljiva je najveći izvor ovog vitamina sa ukupno 129 odsto preporučene dnevne vrednosti.
Nekoliko plodova ne sadrži vitamin K, a to su mandarine, pomorandže sa izuzetkom grejpfruta koji je veliki izvor ovog vitamina. Voće koje sadrži vitamin K u tragovima: lubenica, jabuka, ananas, banane, trešnje, breskve...
Zeleno povrće je veliki izvor vitamina K, može pružiti i više od 200 odsto preporučene dnevne vrednosti. Kako bi varfarin kao lek efikasno radio, ne znači da bi trebalo da izbegavate namirnice bogate vitaminom K, već da ih konzumirate u malim količinama.
3207 -
Zašto je važan crveni luk?
Crveni luk je od davnina poznat i priznat prirodni antibiotik i antipiretik.
Ukoliko dnevno žvaćete crveni luk 3-8 minuta, vaša pljuvačka može biti gotovo sterilna.
Utiče na rad respiratornih organa, može umiriti kašalj i pomoći kod prehlada, gripa i bronhitisa.
Poboljšava apetit, ubrzava i reguliše varenje i uklanja tegobe poput zatvora i nadutosti.
Crveni luk ubrzava izbacivanje otrova iz organizma, pomaže u lečenju reumatotiodnog artritisa.
Poznat je kao efikasan čistač krvi, "ubica" bakterija i bacila i važan za zdravlje štitne žlezde.
Crveni luk sadrži alicin, organsko jedinjenje sumpora odgovorno za njegov miris i ukus. Osim toga on pruža zaštitu od upala, alergija, bakterija i tromboze. Omogućava pravilan rad srca i sprečava simptome dijabetesa.
1542 -
Šta su makronutrijenti?
Sastav naše ishrane je od suštinskog značaja za zadovoljavanje potreba našeg organizma, pa je važno razumeti razliku između dve vrste hranljivih sastojaka koje se mogu podeliti na makronutrijente (ugljene hidrate, proteine I masti) I mikronutrijente (vitamine I minerale).
Makronutrijenti
Imaju svoje specifične uloge I snabdevaju nas kalorijama I energijom. Makronutrijenti su svuda, jedina razlika se odnosi na to u kojoj količini su prisutni.
Masti – Suštinski deo zdrave ishrane I čine od 15 do 20 odsto onoga što konzumirate. Pomažu razvoj mozga, celokupnom funkcionisanju ćelija, zaštiti organa I apsorbovanju vitamina.
Primeri zdravih masti: bademi, orasi, seme bundeve, masline, avokado.
Proteini – Od značaja za popravku I regeneraciju tkiva I ćelija, važni za zdravlje imunog sistema I proizvodnju hormona. Amino kiseline se nalaze u hrani bogatoj proteinima.
Dobri izvori proteina: pasulj, mahunarke, avokado, repa, jaja...
Ugljeni hidrati – Sastoje se od malih lanaca šećera koji se koriste kao izvor energije I trebalo bi da iznose oko 45 do 65 odsto celokupne ishrane.
Izvori ugljenih hidrata: jabuke, banane, karfiol, smeđi pirinač, proso, kvinoa, pasulj.
11165 -
Kora manga – bogata vlaknima
Mango je tropsko voće koje je prepoznatljivo po svom slatkom ukusu i visokom sadržaju hranljivih sastojaka. Sve dok plod potpuno ne sazri, kora je zelene boje. Kada sazri – poprima nijanse žute, crvene ili narandžaste, u zavisnosti od sorte. Odličan je izvor vlakana, vitamina A, C, E I B6 kao i minerala, posebno kalijuma i bakra. Istraživanja pokazuju da je kora manga bogata polifenolima, dijetalnim vlaknima, vitaminom E i drugim korisnim jedinjenjima. Kora manga, u odnosu na samo jezgro, sadrži mnogo više antioksidanasa, dok 45 do 70 odsto kore čine vlakna.
1691
