-
Hrana i kultura: Filipini
Filipini su ostrvska država u jugoistočnoj Aziji. Filipini imaju 100 miliona stanovnika, što ih svrstava na sedmo u Aziji gledajući gledajući na naseljenost. Tokom vekova ovde su se nastanili pripadnici raznih nacija čemu je doprinela i trgovina sa Kinezima, Malajcima, Indusima i islamskim državama. Sve pomenuto je imalo veliki uticaj na kulturu ishrane koja se u različitim periodima drastično menjala. Kao i u većini azijskih regiona, pirinač je najcenjenija namirnica. Kuhinja je generalno mešavina kineskih, španskih i američkih obrazaca. Tradicionalni Filipinci dan otpočinju uz ribu i pirinač, drugi uživaju u svežem voću ili lepinjama. Nekima je šolja toplog kakaoa i hleba od kiselog testa omiljeni doručak. U zavisnosti od socijalnih i ekonomskih uslova, postoji tendencija da se hrana služi po principu "švedskog stola". Obavezan je slatki obrok u kasnim popodnevnim satima sa šoljom čaja ili kafe. Hrana je začinjena i jakog ukusa, a obiluje egzotičnim sastojcima. Loptice od bakalara su među najpopularnijim "uličnim" jelima koje dobijate na štapićima uz željeni preliv. Među omiljenim, jeftinim studentskim jelima su i pržena svinjska ili pileća creva na štapiću.
3835 -
Energetske i hranljive vrednosti: peršun
Peršun vodi poreklo još iz perioda stare Grčke. Sa bliskog istoka je dospela u Evropu. Peršun se od davnina koristi kao začinska biljka ali je malo poznato i to da se ubraja u lekovito bilje. Nema visoku kaloričnu vrednost, ali je zato izuzetno bogat mineralima i vitaminima, što ga i svrstava u red visokokvalitetnih i lekovitih namirnica. Uspešan je lek kod tegoba sa varenjem jer otklanja nadutost i gasove u stomaku. Pomaže u borbi protiv kašlja, astme, pada imuniteta, gripa i povišene temperature.
Energetske i hranljive vrednosti (na 100 g):
Energetska vrednost: 36 kcal
Ugljeni hidrati: 6,33 g
Proteini: 2,97 g
Masti: 0,8 g
Holesterol: 0 mg
Dijetalna vlakna: 3,3 g
Niacin: 1,3 mg
Vitamin A: 8424 IU
Vitamin C: 133 mg
Vitamin K: 1640 µg
Vitamin E: 0,75 mg
Natrijum: 56mg
Kalijum: 554 mg
Kalcijum: 138 mg
Gvožđe: 6,2 mg
Magnezijum: 50 mg
Cink: 1,07 mg
1720 -
Da li je italijanska pica najbolja na svetu?!
Italijanska pica do sada je važila za najbolju na svetu. Ali od danas zvanično najbolja je australijska pica - tako je bar ispalo na svetskom prvenstvu za najbolju picu na svetu, koje je održano u Italiji.
Nagrada u Parmi za najbolju margeritu (pizza margherita) otišla je u ruke australijskog pica majstora Džonija di Frančeska, vlasnika restorana "400 gradi" u predgrađu Melburna.
36-godišnji Di Frančesko pobedio je u jakoj konkurenciji od 600 takmičara iz 35 zemalja sveta i osvojio nagradu "Specialita Traditionale Garantita pizza". I tako je njegov mali restoran preko noći postao vrlo popularan.
"Reakcije su neverovatne. Nisam mislio da će se sve ovako desiti. Na takmičenje sam otišao kako bih radio ono što volim. Nisam ni slutio da će sve to dovesti do ovoga. Mnogi ljudi misle da je najlakše napraviti margeritu, ali to je jedna od najtežih pica za pravljenje", rekao je Di Frančesko za CNN i dodao da nema nameru da poveća cenu ove pice u svom restoranu, a ona iznosi 19,30 dolara.
Istakao je da se kod drugih pica začinima i dodacima može "prekriti" nešto kada se pogreši, ali kod margarite je to nemoguće i u ukusu se odmah oseti ako nešto nije u redu. Upravo zbog toga je na takmičenju bilo dozvoljeno na vrh staviti samo oguljeni paradajz, određene vrste mocarela sira, luk, maslinovo ulje, so i sveži bosiljak.
Izvor: B92.net
7031 -
Ko je tvorac Cezar salate?
Cezar salatu, jedan od najpopularnijih obroka u restoranima današnjice, izumeo je Cezar Kardini, 1924. godine.
Priča kaže da Kardini, vlasnik jednog restorana, nije imao bog zna šta od namirnica u restoranu, kada je tu svratila grupa njegovih prijatelja. Kako nije želeo da ih ostavi gladne, napravio je obrok od onoga što je imao – zelene salate, belog luka, krutona, parmezana, maslinovog ulja, jaja i vorčester sosa.
Legenda dalje kaže kako su prijatelji bili prezadovoljni tom kombinacijom i tako je rođena restoranska senzacija.
Pošto nijedna prava priča ne može proći bez kontroverzi, ni ova nije imuna. Šuška se, naime, da obrok nije spremio niti osmislio Kardini, već neko od njegovih zaposlenih, ili čak njegov brat Aleks. Bilo kako bilo, salata nosi Cezarovo ime, a 90 godina od premijere na svetskoj gastronomskoj sceni, ova salata je popularnija no ikad.
3904 -
Hrana koja vas duže čini sitim
Saznanje koje namirnice čine da se najduže osećate sitim ključno je za zdrav gubitak kilograma.
Nije stvar samo u kalorijama (štaviše, kaloričnija hrana obično čini da brže ogladnimo), već je u pitanju kombinacija nekoliko faktora, kao što ćemo u ovom tekstu pokazati.
Prvo, najvažnije je jesti hranu bogatu vlaknima, poput integralnog hleba, ovsenih pahuljica, braon pirinča i povrća.
Potom, voće i povrće sadrže dosta vode i vlakana, uz malo kalorija, što ih čini idealnom hranom, koja će vas dugo držati sitim. Grejpfrut, jabuke, kruške, brokoli i karfiol su posebno dobri.
I najzad, proteini, koji imaju dosta kalorija, ali malo masti, visoko su na listi hrane koja zasićuje. Najbolji izbor su piletina, riba, mlečni proizvodi sa manjim postotkom masti, belanca, sočivo i tofu.
3028
