-
Food, Inc.
Reditelj dokumentarnih filmova Robert Kener koristi izveštaje Fast Food Nation-a i autora Erika Šlosera kao i Majkla Polana (autora Omnivore Dilema) kao odskočnu dasku za istraživački pohod koji razotkriva odakle dolazi hrana koja se prodaje u supermarketima širom SAD-a i kakve posledice njeno konzumiranje može ostaviti na buduće generacije.
Razotrkivanjem veze između biznisa i vlade SAD-a, Kener postepeno osvetljava mračnu stranu prembrene industrije SAD-a. Agencije USDA i FDA bi trebalo da štite javnost i građane SAD-a ali se ispostavlja da su ove regulatrne agencije zapravo saučesnici u proizvodnji loše hrane i stavljaju profit i interese velikih korporacija ispred zdravlja potrošača, farmera i bezbednosti radnika. Često ovakva proizvodnja dovodi i do velikoj uticaja na životnu sredinu.
Dokazano je da konzumiranjem genetski izmenjenih pilećih grudi ili paradajza 73.000 amerikanaca oboli svake godine od moćnih sojeva bakterije Ešerihije Koli. Broj gojaznih postaje iz dana u dan sve veći dok je dijabetes dostigao razmere epidemije.
Ukoliko bi javnost bila upoznata sa načinima na koji korporacije zaobilaze zakone i zloupotrebljavaju subvencije države radi stvaranja monopola u kontroli tržišta hrane možda bi građani više vodili računa o hrani koju svakodnevno unosi.
Iako se u filmu obrađuje tržište SAD-a svedoci smo da se slični ako ne istovetni procesi dešavaju i u Srbiji. Toplo preporučujemo da pogledate ovaj dokumentarac kako biste bili bolje informisani i da odluka o tome koje ćete namirnice kupiti u sumermarketu bude daleko lakša!
6861 -
Riblji restoran - Priča
Menzulana - Kuća sagrađena u osamnaestom veku kao tipična vojnograničarska zgrada: četvorougaona osnova, visok, strm krov, jednostavna fasada bez ukrasa, debeli zidovi, visoki ozidani dimnjaci. Krov je na četiri vode pokriven biber crepom. Ova zgrada je verovatno bila u sastavu Vojne kasarne koja je postojala u Novim Banovncima od 1730. godine i služila je kao poštanska stanica.
Rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica broj 201/73 od 30. 21. 1976. godine ova je lokacija proglašena za spomenik kulture.
U spomenik kulture uselila se Priča. I to ne bilo kakva, već Priča o ribljoj čorbi, za koju Slavko i Branka Savić, vlasnici "autorskih prava", garantuju da će se dopasti njihovim gostima. I to, pre svega, zbog posve originalnog enterijera u kojem je svaki detalj nameštaja i dekora ili skinut s nekog tavana, ili izvučen iz bakinog ormana, ili "hand made by Slavko & prijatelji", pa je za opis ovog neobičnog restorana najbliža istini formulacija: etno restoran u retro stilu. Kao i u svim sličnim pričama, u kojima je glavna ideja da prostor što više zadrži svoju autentičnost, i u ovoj je prisno i toplo, skromno i jednostavno ali lepo. I ovde se od gostiju naprosto očekuje da budu opušteni, kao kod kuće, i da ulaskom u Priču zaborave na vreme, za kojim časovnici u najstarijoj kući u Banovcima ionako odavno ne jure. Dok se gosti odomaćuju, hvataju muzičke signale s radia, model 1955, u debeloj hladovini, iza prozora sa uštirkanim bakinim firangama, počinju polako da osećaju mirise koji dopiru iz otvorene kuhinje, kao nagoveštaj uzbudljive gastronomske priče koju će umeti da isprati i neko vino "po meri".
U Priči o ribljoj čorbi, sasvim normalno, glavna uloga je dodeljena ribi, a ona je u Priči za priču: uvek sveža i majstorski pripremljena, jer do Dunava je tu kao kad bi malo više zabacio pecaroški štap. A i Slavko ima svoju vezu na reci - rođenog brata koji ne samo da ume da lovi, već i da priprema šampionske riblje čorbe bez kojih ne treba ni počinjati ručak u Priči, čak i kada vam riba nije najomiljenija hrana. Uz riblju čorbu i rečnu ribu na razne načine, obavezni deo svakodnevnog menia je i nadaleko najbolji riblji paprikaš sa domaćim rezancima ili kačamakom, zaliven nekim od dobrih domaćih vina.
Za one koji su više klasično orijentisani i ne baš spremni da eksperimentiš u - iznenađenje! U Priči se sprema i najbolji roštilj, jer Slavko se od dvanaest godina koliko je živeo u Francuskoj, osam godina bavio ugostiteljstvom i to kao vlasnik nacionalnog restorana "Fontana" u Strazburu. Po svom povratku u Banovce, otvorio je riblji restoran "Krokodil", ali ga je posle par uspešnih godina rat zatvorio. I evo Slavka po treći put u ugostiteljstvu, u svojoj Priči koju, ko zna zašto, tako uporno i s toliko entuzijazma želi da ispriča svojim gostima. I da već koliko sledeće godine siđe na Dunav i tu na najlepšem mestu u Banovcima napravi pravu dunavsku Priču. Do tada, Banovci će, ušuškani uz najveću evropsku reku, za mnoge postati nova zanimljiva turistička destinacija nadomak Beograda. Da čisto, lepo i prijateljsko malo mesto konačno uđe u turističke vodiče, doprineće na svoj način i ova Priča. Slavkova i Brankina Priča o kojoj se već nadaleko govori.
30162 -
Spelta
Spelta, ili kako je neki nazivaju krupnik, je žitarica organskog porekla koja je prvi put kultivisana u Južnoj Aziji. Na Bliskom Istoku se koristila još pre 9.000 godina i odatle se prenela na Evropu. U početku se koristila kao hrana za konje, a danas spada među najtraženije žitarice i za ljudsku ishranu, pre svega zato što sadrži jako malo glutena, a i zbog svog prijatnog slatkastog, orašastog ukusa.
Ova žitarica sadrži visok nivo aminokiselina među kojima su leucin, metionin, fenilalanin i trptofan koji proizvodi serotonin, hormon koji je zaslužan za dobro raspoloženje i koncentraciju. Takođe, spelta sadrži i skoro sve vitamine B grupe, kao i kalcijum, magnezijum i selen koji štiti od raka. Generalno se preporučuje za lečenje dijareje, opstipacije, grčeva i migrene. Održava normalan nivo šećera u krvi pa se posebno preporučuje dijabetičarima.
Od speltinog brašna možete praviti ukusan hleb koji je izuzetno hranljiv i dugo održava sitim, a zanimljivo je to što se od ljuspe spelte prave anatomski jastuci za spavanje, kao razne prostirke, dušeci i jastuci za trudnice i bebe.
3189 -
Detoksikujte svaki organ u telu pravilnom ishranom
Dodajte sledeće namirnice vašoj redovnoj ishrani kako biste detoksikovali telo i ojačali imuni sistem.
Detoksikacija arterija: brokoli, kurkuma, čia semenke, narandže, nar.
Detoksikacija limfnog sistema: peršun, smirna, kopriva, kanadski ljutić, čičak.
Detoksikacija jetre: kurkuma, beli luk, cvekla, koren maslačka, ricinusovo ulje.
Detoksikacija bubrega: đumbir, glicerol, jabukovo sirće, limunov sok, sok od brusnice.
Detoksikacija debelog creva: indijski ogrozd, jabuke, banane, praziluk, bademi.
1266 -
Lekovita svojstva krastavca
Visoki procenat kalijuma i mali procenat natrijuma daje krastavcu izuzetno delotvorno diuretičko svojstvo. Da bi se ono sačuvalo, ne sme se soliti kako ne bi izgubio jedno od svojih najvrednijih svojstava.
Rastvara mokraćnu kiselinu, pa je izrazito koristan osobama s kamenom u bubrezima i mokraćnoj bešici, a time što podstiče izlučivanje vode, krastavac potpomaže i izlučivanje otrovnih sastojaka iz organizma.
Kora krastavca sadrži i silicijum, redak mineral veoma važan za zdravlje kostiju.
Koristi se i u kozmetici, za ulepšavanje i osvežavanje kože lica. Zbog velike količine vitamina E, pogotovo u kori, štiti kožu od slobodnih radikala koji razaraju ćelije i ubrzavaju starenje.
Silicijum-dioksid koji se nalazi u krastavcu čini vašu kosu i nokte sjajnijim i jačim.
Snižava šećer u krvi pa se preporučuje i dijabetičarima.
Ima posebno blagotvorno dejstvo kada je reč o upali kože, svrabu, ujedima insekata, kožnom osipu...
Krastavac ublažava gorušicu, a ukoliko ste izgoreli na suncu, stavite ga na bolna mesta.
2086
