Postoji mnogo razloga zbog kojih ljudi žele da smršaju, ali ako vam je potrebno još malo motivacije, istraživanje objavljeno u časopisu "Journal of Clinical Endocrinology & Metabolism" u avgustu ove godine ukazuje na interesantnu vezu između moždanih funkcija i težine.
Prema toj studiji, gojazni ljudi imaju i do 35% veću šansu od dobijanja Alchajmerove bolesti, u poređenju sa ljudima čija je težina u granicama izmeđi 18 i 25 BMI. Istraživanje je sprovedeno na ženama koje su imale operaciju smanjivanja želuca i pokazalo je da su im se kognitivne funkcije poboljšale nakon operacije.
Još uvek nije utvrđeno koji su mehanizmi u pitanju, ali za sada je pretpostavka da postoji direktna korelacija između rezistencije na insulin i upale mozga koji ugrožava kognitivne funkcije.
Dobre vesti su, međutim, da za poboljšanje nije potrebna operacija, već da i sami možete doprineti zdravlju svog mozga prirodnim gubitkom kilograma i zdravijom ishranom.
Svako domaćinstvo poseduje bar jednu ili dve vrste začina kojima je istekao rok trajanja. Naime, začine bi trebalo zameniti svakih šest do 12 meseci. Mleveni začini su kraćeg veka, dok recimo biber u zrnu ili štapići cimeta mogu trajati malo duže.
Šećer i so mogu trajati svega nekoliko meseci, nakon čega je njihova snaga oslabljena i hrana može imati slabije začinjen ukus. Savetuje se da začine držite čvrsto zatvorenim i udaljenim od izvora toplote, vlage i izloženosti suncu. Ne preporučuje se da ih držite uznad šporeta, mašine za pranje sudova, sudopere ili blizu prozora.
Bosiljak (lat. Ocimum basilicum) je aromatična grmasta biljka veoma ugodnog mirisa i arome čiji su prvi pisani tragovi stari preko četri hiljade godina i datiraju još iz starog Egipta. Naziv ove biljke potiče od grčke reči basileus, što znači kralj. Danas je poznato oko 60 vrsti bosiljka i najčešće se koristi u ishrani u osušenom, usitnjenom obliku kao začin, mada je najbolje koristiti sveže listove jer je tada ukus najintenzivniji. Najviše se koristi u italijanskoj kuhinji, kao nezaobilazan deo pice i popularnog umaka Pesto Genovese, zatim se upotrebljava u raznim čorbama, kao dodatak jelima od testenine, ribe, mesa, odlično se kombinuje sa paradajzom. Bosiljak je jak prirodni antibiotik i antioksidans. Ima umirujuće dejstvo pa se od njega može praviti čaj protiv nesanice, nervoze i glavobolje.
Iako nauka nije bez sumnje dokazala da sami začini mogu da izleče neku bolest, postoje dokazi da začini pozitivno deluju na ljudsko zdravlje i da se redovnom upotrebom začinskih biljaka mogu olakšati određene hronične zdravstvene tegobe. Osim toga, korišćenje začinskih biljaka znači i manju upotrebu šećera, soli i zasićenih kiselina u pripremanju hrane.
Čaj od žalfije pozitivno deluje na stomačne tegobe i na upalu grla, a istraživanje koje je trenutno u toku pokazuje da ova biljka pomaže i kod ranih simptoma Alchajmerove bolesti. Osim toga, istraživanja su pokazala da su studenti koji su pili kapsule od ekstrakta žalfije imali bolje rezultate na testovima pamćenja.
Ova biljka se često koristi u marinadama, a takva upotreba ima i naučnu potporu – kiselina iz ruzmarina i njegovi antioksidansi sprečavaju kvarenje mesa i bore se protiv bakterija. Ruzmarin takođe pozitivno utiče na pamćenje i budnost.
Indijski šafran
Pasta od ove biljke se u Indiji maže na rane, jer pospešuje zarastanje, a čaj od indijskog šafrana smiruje grlo i respiratorne probleme. Ova začinska biljka takođe ublažava bolove prouzrokovane artritisom. Nedavne studije sugerišu da je moguće da indijski šafran može da uspori rast ćelija raka (posebno debelog creva, prostate i dojke).
Đumbir se tradicionalno koristi za umirivanje stomaka i ublažavanje simptoma prehlade, a veoma je efektivna i kod bolova u mišićima. Ekstrakt đumbira pomaže kod mučnine, posebno one izazvane trudnoćom, dok nema toliko uspeha kada je u pitanju mučnina izazvana vožnjom.
Blagotvorna svojstva cimeta poznata su još od antičkog doba. Rimljani i Grci koristili su ovaj začin za regulisanje probave i apetita. Postoje tvrdnje da dodavanje jedne kašičice cimeta jelu poboljšava stanje pacijenata koji boluju od dijabetesa, jer pomaže u kontrolisanju nivoa šećera u krvi.
- Bogate su B vitaminima koji igraju ključnu ulogu za bezbrojne procese u telu.
- Pečurke su jedan od retkih izvora D vitamina zbog čega su važne za zdravlje kostiju, za mišićne i nervne funkcije.
- Sadrže antioksidante koji se bore protiv slobodnih radikala u organizmu.
- Iznenađujuća količina selena u njima povoljno utiče na: zdravlje reproduktivnog sistema, proizvodnju DNK i funkciju štitne žlezde.
