Šampinjoni spremljeni na ovaj način su odličan prilog ili toplo predjelo.
-
Buondi Caffe
Pri kraju gradske plaže, na kraju prešačke zone nalazi se Boudi Caffe. Izuzetno prijatan ambijent. Stolovi sa baldahinima i garniture u kojima se možete opustiti nakon napornog letnjeg dana i celodnevnog kupanja.
Bili smo izuzetno prijatno iznenađeni kada je osobolje pre nego da uzme narudžbinu donelo čaše i rashlađenu flašu vode da ugasimo žeđ. Veoma prijatan gest koji nas je osvojio. Kasnije smo u marketu videli da ista flaša vode košta nešto više od 50 centi, dakle nije veliki trošak za ugostitelja a veoma dobar utisak ostavlja na goste. Osoblje bez problema komunicira na engleskom jeziku pa se može reći da za razliku od nekih drugih ugostiteljskih obejkata Boundi Caffe zaista zna da privuče mušterije.
Ukoliko planirate svoje letovanje da provedete u Psakudiji, možda zbog Philoxenia Bungalows koje toplo preporučujemo, onda nemojte oklevati da u večernjim satima prošetate do Boundi Caffe-a!
5941 -
Kiseli krastavčići - imaju čak i svoju Internacionalnu nedelju!
Ako niste znali, svake godine se u maju u Americi obeležava "Internacionalna nedelja kiselih krastavaca" tokom koje se održavaju razne zgodbe posvećene ovom ukiseljenom povrću. U to ime, pročitajte ovaj zanimljiv istorijat kiselih krastavčića!
2400. godina p.n.e - stavljanje hrane u turšiju je jedan od najstarijih metoda konzerviranja hrane. Kako tvrde u Muzeju ishrane u Njujorku, otprilike 2400. godine pre nove ere su krastavčići prvi put ukiseljeni, i to u drevnoj Mesopotamiji. Nekoliko vekova kasnije, ova praksa se prenela i u Indiju.
50. godina p.n.e - te godine je egipatska kraljica Kleopatra po prvi put uvela kisele krastavce u svoju ishranu i time naglo digla popularnost ove namirnice u Egiptu. Smatrala je da će je učiniti još lepšom, a legenda kaže kako je nagovorila čak i svog ljubavnika Cezara da redovno hrani svoje vojnike kiselim krastavcima, jer je verovala da pored lepote, pospešuje i snagu.
900. godina - u ovo vreme je u Zapadnoj Evropi mirođija postala jedan od omiljenih začina koji se dodaju u kisele krastavce.
1492. godina - petnaesti vek se smatra "vekom istraživanja" tokom kojeg su mnogi istraživači i mornari patili od bolesti izazvane nedostatkom vitamina C. Tako je Kristofer Kolumbo u jednom svom dnevniku zabeležio kako je redovno davao kisele krastavce svojim mornarima, kako bi se osećali bolje.
1809. godina - Napoleon Bonaparte je ove godine ponudio čak 12.000 franaka osobi koja će pronaći najbolje rešenje konzerviranje hrane za njegove vojnike. Francuski kuvar Nikolas Apert se dosetio metode konzerviranja kiselih krastavaca i osvojio prestižnu nagradu.
1940. godina - u ovo vreme se čak 40% proizvedenih tegli kiselih krastavaca slalo američkim trupama, a osam godina kasnije (ubrzo po završetku rata) se i ustanovila „Internacionalna nedelja kiselih krastavaca“.
2266 -
Iđirot - nedovoljno poznata biljka
Nedovoljno poznata biljka iđirot pogodna je za brojne zdravstvene probleme. Preporučuje se i kod usporenog metabolizma, anemije, bubrežnih oboljenja.
Koren mu je dugačak do jednog metra, debljine palca, a ima gorak začinski ukus.
Kineska tradicionalna medicina preporučuje iđirot za lečenje epilepsije i vrtoglavice, a indijska medicina za lečenje nervnih bolesti.
Sadrži kalcijum, kalijum, tanin, smolu, skrob.
Za želudac i creva najbolje je u čašu hladne vode staviti ravnu kašičicu korena da prenoći, a ujutru sadržaj malo zagrejati, zatim procediti, pa kao čaj piti po jedan gutljaj pre i posle svakog obroka.
Zbog prijatnog mirisa koji podseća na cimet, iđirot se koristi i za spravljanje skupog etarskog ulja za kozmetiku i parfeme.
Reguliše lučenje želudačne kiseline.
Efikasan je u lečenju helikobakterije.
Otklanja sluz nagomilanu u bronhijama.
Ulje iđirota delotvorno je u borbi protiv kožnih infekcija, ekcema i brojnih povreda.
Čaj od iđirota preporučuje se za otvaranje apetita.
Pomaže kod slabe probave, nadimanja, bolesti želuca i creva, oboljenja žlezda, vodene bolesti, pospešuje apetit i dobro je sredstvo za čišćenje organizma.
1177 -
Kako zamrznuti povrće?
Sigurno vam se dogodilo da dobijete neko povrće od bake, tetke, komšinice koja ima baštu, ili da ste kupili malo više od potrebnog. Nemojte ga bacati već jednostavno zamrznite. Kako? Evo par saveta! Obratite pažnju samo da voda u kojo hladite povrće bude ledeno hladna kako bi se zaustavio proces kuvanja.
Boranija, brokoli, grašak, karfiol, prokelj, spanać - očistite i blanširajte 3 minuta. Ohladite u hladnoj vodi, ocedite dobro i zamrznite u kesicama.
Bundeva - skuvajte bundevu, ispasirajte, napravite pire, ohladite i zamrznite.
Grašak šećerac - Blanširajte 2 minuta, ohladite u ladnoj vodi, ocedite, naređajte na pleh i tako zamrznite. Nakon toga zamrznut grašak stavite u kesice.
Kukuruz - Cele klipove blanširajte 5-10 minuta. Ohladite i zamrznite.
Šargarepa - Skuvajte je i propasirajte, nakon toga zamrznite.
Paradajz - napravite sos od paradajza i zamrznite.
12358 -
Vanila
Kada se pomisli na sladoled, velikoj većini ljudi širom planete prvo padne na pamet aromatičan i bogat ukus vanile, u narodu poznate i kao vanilija. Ovaj začin poreklom iz tropskih šuma Srednje Amerike važi za drugi najskuplji u svetu - odmah iza šafrana, mada se danas koriste mnoge jeftinije veštačke arome vanile. Pripada porodici orhideja, a aromatični štapići vanile se najviše koriste za zaslađivanje raznih kolača, francuskih kroasana, kremova, kompota, pudinga i naravno nezaobilaznog sladoleda. Odlično se kombinuje sa svim slatkim proizvodima od mleka. Postoji čak 150 vrsti ovog začina, a danas se najviše koriste dve vrste - Bourbon i Tahitian vanila. Nije ni čudo što je prava vanila danas ovako cenjen i dragocen začin, jer glavni sastojak u mahuni vanile, vanilin, sadrži velike količine vitamina B, ali i minerale kao što su kalcijum, kalijum, magnezijum, gvožđe, mangan... Neki naučnici tvrde da oslobađa od stresa i napetosti, kao i da je jak afrodizijak, tako da sledeći put kada želite očarati voljenu osobu, izvedite je na porciju sladoleda ili pudinga od ovog aromatičnog začina.
4746
