Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Da li je spelta hranljivija od pšenice?

Iako je veoma slična pšenici, spelta ima reputaciju zdravijeg izbora. Neki ljudi smatraju i da ima bolji ukus, mekši i više orašast od obične pšenice. I, za razliku od pirinčanog, ovsenog ili nekog drugog brašna, brašno od spelte poprilično dobro oponaša obično pšenično, jer imaju dosta istih osobina.

Spelta ima duplo više vitamina K, ali pšenica ima 6 puta više selena. Osim toga, dve vrste žitarica su poprilično slične u pogledu vitamina i minerala. Spelta ima više šećera od pšenice, što može biti objašnjenje za to što neki ljudi misle da ima bolji ukus. Pšenica ima više proteina i glutena, zbog čega hleb od pšeničnog brašna bolje raste. Međutim, spelta takođe sadrži gluten, tako da nije bezbedna za osobe koje pate od osetljivosti na gluten.

Na osnovu hranljivih sastojaka, teško je tvrditi da je spelta značajno bolja od pšenice, tako da se izbor svodi na lične preference, uglavnom na osnovu ukusa.

4149

Piletina

Čuva zdravlje i novčanik.

Proteini su ključan deo ljudske ishrane, jer ih organizam koristi za stvaranje novih ćelija i održavanje i obnovu starih. Belančevine takođe imaju ulogu u proizvodnji enzima koji utiču na varenje, metabolizam i skladištenje sala.

Piletina sadrži visokokvalitetne proteine, koji sadrže sve neophodne aminokiseline, uz nizak postotak masti. Uz to, mast iz piletine je uglavnom nezasićena, tako da je veoma korisna za organizam, što kao rezultat ima činjenicu da je piletina meso koju lekari najčešće preporučuju kao alternativu crvenom mesu. Pileće belo meso je jedno od najzdravijih mesa kojim možete da obradujete svoje telo.

Jedna šnicla (100 gr) pilećeg belog mesa bez kosti i kože sadrži svega jedan gram zasićene masti, uz manje od 4 grama ukupne masti.

Ista količina mesa ima 31 gram proteina, što je više od polovine preporučenog dnevnog unosa za odraslu ženu.

Piletina prirodno sadrži nizak procenat natrijuma, svega 74 mg u 100 grama mesa.

Piletina je odličan izvor niacina (vitamin B3), vitamina B6 i B12. Sadrži i gvožđe.

Odrastao čovek dnevno ne bi trebao da konzumira više od 20 grama zasićenih masti dnevno, a kako piletina ima izuzetno mali procenat zasićenih masti, ovo meso je odličan izvor proteina, bez bojazni od preteranog postotka zasićenih masti.

Dok je belo meso najpopularniji deo pileta, ni bataci i druga tamna mesa nisu loš izbor za vašu kuhinju. Iako ona sadrže nešto više masti i vezivnog tkiva nego belo meso, ono se bolje pokazuje na roštilju, jer zbog nešto većeg postotka masti i kolagena ostaje sočno čak i na visokim temperaturama.

Najmasniji deo piletine je koža, sa 41 grama masti u porciji od 100 grama. Međutim, pošto se retko koje jelo služi sa tolikom količinom kože, ovo nije problem.

Ovo meso je odlično u kuhinji jer se može spremati na milion načina, lako upija arome iz začinskog bilja, može se jesti topla ili hladna, u salati ili kao glavno jelo, a cena ovog mesa je mnogo manja nego cena svinjetine, junetine ili nekog drugog mesa.

4490

Kako su se hranili gladijatori?

Gladijatori su bili sportske zvezde starog Rima. Nove analize njihovih kostiju ukazuju na to da im je režim ishrane bio većinom vegeterijanski, sa dosta žitarica i pretečama sportskih pića (na bazi pepela).

Pepeo zvuči ne preterano primamljujuće, ali dr Fabijan Kanc, profesor forenzičke medicine u Beču, objašnjava da je biljni pepeo korišćen za bolje zaceljivanje kostiju. Nešto slično radimo i danas, kada pijemo mineralne suplemente koji sadrže magnezijum i kalcijum.

Studija je analizirala udeo kolagena i minerala u kostima 53 osobe. Kosti potiču iz drugog ili trećeg veka pre nove ere iz nalazišta u današnjoj Turskoj, a kako su rezultati pokazali, gladijatori su najverovatnije bili vegeterijanci.

3250

Prehlade, grip i vitamini

Sezona prehlada i gripa je pred vratima, a svi znamo koliko te stvari uzimaju danka na naše telo.
Iako mnogi aspekti ishrane imaju uticaj na imuni sistem, evo nekoliko ključnih činilaca. Vitamini A, C i E prvenstveno - C je moćni antioksidant koji možete naći u većini voća i povrća, ali treba biti oprezan, jer prevelike količine ovog vitamina mogu izazvati poremećaje u varenju. Vitamin A se rastvara u masti i može se naći u tamno narandžastom povrću i voću, kao i u žumancima i mleku. Takođe je toksičan u prevelikim količinama. Još jedan vitamin rastvorljiv u masti, koji se ne treba konzumirati u prevelikim veličinama, vitamin E, ima snažna svojstva antioksidanata i može se naći u orašastom voću, semenkama i spanaću.Novija istraživanja povezuju vitamin D sa otpornošću imunog sistema. Vitamin D se rastvara u masti, a može se naći u masnoj ribi (poput tune i lososa), mleku i mlečnim proizvodima.

Druge hranljive materije, poput cinka i folata takođe imaju veliki uticaj na imuni sistem. Oba se mogu naći u žitaricama. Cink se može naći i u crvenom mesu i morskim plodovima, a folati u tamno zelenom povrću.

Još jedan vitalan deo je gastrointestinalni trakt, koji je odgovoran za oko 70% imunog sistema. Za zdravlje gastrointestinalnog trakta odgovorni su prebiotici i probiotici.

Mada sve ove stvari čine delove slagalice, ključ je balansirana ishrana na redovnoj bazi. Mnoštvo voća i povrća, integralnih žitarica i leguminoza obezbediće vašem telu zdrav imuni sistem.

1451