Ne prave se teško a veoma su dobre i lakše se peku nego one na koje smo svi navikli.
-
Saksijsko uzgajanje bilja: lavanda
Lavanda, biljka koja je neverovatno otporna na sušu, veoma je jednostavna za uzgajanje. Ipak, ne voli višak vode i potreban joj je izvor sunčeve svetlosti. Za početak, seme posadite u omanje posude, sve dok ne proklija u roku od do dve nedelje. Neophodno joj je rastresito zemljište i zalivanje nakon što se zemlja potpuno osuši. Kada nikne prvo lišće, biljku možete presaditi u saksiju. Trebalo bi je redovno i orošavati. ali i orezivati kako bismo smanjili količinu zelene mase. Ukoliko se ne oreže nakon cvetanja, lavanda može uvenuti.
882 -
Najzdravije posuđe za kuvanje?
Kada želite da izbegnete toksine prilikom obrade hrane, morate razmotriti i vrstu materijala posuđa u kome je pripremate. Nažalost, teflon je postao vrlo uobičajen sloj na našim loncima i tiganjima. Veoma je otrovan usled izlivanja gasova i toksičnih hemikalija. Neke od najboljih i najsigurnijih alternativa su svakako liveno gvožđe – tip posuđa koje se koristi vekovima. Drugi izbor je nerđajući čelik koji je odličan pri pripremi hrane na nižim temperaturama.
2210 -
Gutljaj čaja od roibosa - gutljaj zdravlja!
Roibos je žbunasta biljka iz familije mahunarski. Zdravstvene prednosti čaja od crvenog roibosa uključuju sposobnost da izleči glavobolju, nesanicu, slabost kostiju, hipertenziju, alergije i ekceme. Ne sadrži kofein i podstiče imunološki sistem. Ne sadrži ni oksalnu kiselinu pa ga mogu konzumirati i osobe koji imaju kamen u bubregu. Bogat je gvožđem, kalcijumom, bakrom, manganom, cinkom, magnezijumom i brojnim fenolnim jedinjenjima. Obiluje polifenolima koji imaju antiinflamatorne, antivirusne osobine. Šolja roibosa neposredno pred spavanje može vam pomoći u borbi protiv nesanice. Kvercetin smanjuje krvni pritisak i uklanja slobodne radikale poput drugih antioksidanata. Promoviše povećanje „dobrog“ holesterola i inhibira „loš“ holesterol. Utiče na poboljšanu otpornost prema insulinu i apsorpciju glukoze.
907 -
Kako napraviti knjigu svojih omiljenih recepata kod kuće?
Svako domaćinstvo ima recepte koji se prenose s kolena na koleno ili nove kulinarske kreacije koje nastaju tokom eksperimentisanja u kuhinji. Često ti recepti završe zapisani na papirićima, u beležnicama ili u telefonima, a onda se vremenom izgube ili zaborave. Prava vrednost kulinarstva je u stvaranju uspomena, a najbolji način da ih sačuvate jeste da napravite sopstvenu knjigu recepata – personalizovanu, jedinstvenu i praktičnu.
Knjiga recepata nije samo zbirka jela – to je porodična riznica uspomena, emocija i mirisa, i upravo zato može biti jedan od najdragocenijih poklona koje ćete ostaviti sebi i drugima. Stoga u nastavku pročitajte kako da je i sami napravite.
Prvi korak – izbor formata i štampe
Kada odlučite da svoje recepte pretvorite u knjigu, važno je da osmislite njen format. Da li želite manju knjižicu koju možete držati na radnoj ploči u kuhinji, ili veću knjigu sa bogato ilustrovanim stranicama? Ovde dolazi do izražaja i kvalitet štampe. Ako želite da vaša knjiga izgleda profesionalno izaberite štampariju Print Plot studio koja nudi mogućnost kvalitetne štampe, različite formate i doradu po vašoj želji.
Na taj način, nećete imati samo korisnu zbirku recepata, već i estetski proizvod kojim se možete pohvaliti prijateljima i porodici.
Kod izbora formata i štampe, razmišljajte o tome koliko recepata planirate da uključite i da li ćete dodavati slike. Profesionalno odštampana knjiga ne samo da čuva recepte, već postaje deo vašeg domaćinstva, jednako vredna kao kuvarske knjige koje kupujete u knjižarama.
Organizacija recepata – od haotičnih beležaka do strukture
Sledeći važan korak jeste organizacija sadržaja. Kada sakupite sve recepte, vreme je da ih podelite u logične celine – predjela, supe i čorbe, glavna jela, priloge, poslastice i pića. Takođe, možete napraviti posebna poglavlja za praznične recepte ili porodične specijalitete.
U ovom procesu važno je da svaki recept uredno prepišete, navodite tačne mere i jasno definišete postupke pripreme. Fotografije jela dodatno obogaćuju knjigu i čine je vizuelno privlačnijom. Dobra organizacija recepata pomaže vam da uvek brzo pronađete ono što vam je potrebno, a knjiga postaje praktičan vodič koji koristite svakodnevno.
Ovo je trenutak kada možete dodati i lične beleške – male trikove, savete ili uspomene vezane za određeni recept. Na taj način, knjiga postaje personalizovana i nosi posebnu emotivnu vrednost.
Pored kulinarskih beleški, možete ubaciti i praktične napomene, poput okvirne cene pripreme jela ili načina da se recept prilagodi manjem budžetu. Na taj način, dok otkrivate nove ukuse, otkrijte savete za upravljanje novcem uz pomoć kojih će vaša zbirka recepata postati i vodič za pametno planiranje svakodnevnog života.
Dizajn i ilustracije – knjiga kao vaše umetničko delo
Nakon što ste recepte sredili i organizovali, sledeći korak je dizajn. Iako možete koristiti jednostavne šablone iz programa poput Word-a ili Canve, preporuka je da uložite malo truda u estetski deo. Razmislite o fontovima koji su čitljivi, ali elegantni, rasporedu teksta i prostora za fotografije.
Fotografije koje sami napravite tokom kuvanja unose autentičnost i toplinu, dok ilustracije, poput sitnih crteža kuhinjskih pribora ili začina, daju šarm celini. Dizajn knjige je ono što je razlikuje od obične beležnice i pretvara je u lični brend vašeg kulinarstva.
Ako želite da knjiga izgleda profesionalno, možete angažovati grafičkog dizajnera koji će spojiti vaše ideje u jedno skladno izdanje. Kada sve završite, štampanje u kvalitetnoj štampariji daje završni pečat celokupnom projektu.
Dodajte lični pečat – knjiga kao porodično nasleđe
Jedna od najlepših stvari kod pravljenja knjige recepata jeste mogućnost da dodate svoj lični pečat. To mogu biti uvodne priče za svaki recept – odakle potiče, kada ste ga prvi put spremali, ko vam ga je preneo. U knjigu možete uneti i fotografije porodice za stolom, beleške o tome koje vino ide uz koje jelo ili male crteže koje su deca napravila.
Knjiga recepata tako postaje više od kulinarskog vodiča – ona postaje porodično nasleđe. Kada je jednom završite, moći ćete da je poklonite svojoj deci, prijateljima ili čak da napravite više kopija i podelite kao dragocenu uspomenu. Svaka strana nosiće deo vaše ličnosti, vašeg ukusa i ljubavi prema hrani.
Kako održavati i nadograđivati knjigu recepata?
Kada jednom završite knjigu, priča se tu ne završava. Svaka nova sezona, svaki praznik ili putovanje mogu doneti nove recepte vredne čuvanja. Zato je korisno da ostavite prostor za dodatke – bilo u vidu praznih stranica ili novog izdanja koje ćete praviti svake godine.
Redovno dodavanje novih jela osigurava da knjiga ostane „živa“ i uvek aktuelna. Takođe, možete napraviti digitalnu verziju knjige kako biste imali svoje recepte dostupne i u elektronskom formatu. Održavanje i nadogradnja knjige čini je trajnim projektom, nečim što raste zajedno sa vama i vašim kulinarskim iskustvom.
Pravljenje knjige svojih omiljenih recepata kod kuće nije samo praktičan projekat, već i emotivan poduhvat. To je način da sačuvate ono najlepše iz kuhinje – ukusne trenutke, porodične običaje i kreativne eksperimente.
Vaša knjiga recepata može postati simbol doma, ljubavi i tradicije, nešto što će trajati godinama i prenositi se kroz generacije.
403 -
Šta su astronauti jeli u svemiru?
Picu, pomfrit, burger? Možda ćevape?
Nažalost, ne. Obedovanje u svemiru je bio pravi izazov za svakog astronauta, i to zbog - gravitacije. Naime, svako parče hrane, pre nego što stigne u digestivni trakt, završiće plutajući po svemirskom brodu. Zbog toga su naučnici morali da osmisle posebne aluminijumske tube (kao paste za zube) u kojima se nalazila mekana hrana, poput pirea ili bebi hrane, a astronauti bi sadržinu te tube direktno istiskali u usta. Tako je, na primer, američki astronaut Džon Glen, 1962. godine tokom jedne svemirske misije iz jedne takve tube jeo pire od jabuka. Zvuči dosta gadno, a ni astronauti nisu baš bili oduševljeni takvom ishranom.
Vremenom, naučnici su razvili neke "atraktivnije" tehnike pripremanja hrane u svemiru. Hrana bi prvo bila dehidrirana, pa smrznuta. Hrana poput komada mesa u gustom sosu ili nekoliko parčića kuvanog povrća. Neposredno pred jelo, astronauti bi u hranu ubrizgali malo tople vode, sačekali koji minut i brzo pojeli hranu. Takođe, često su grickali i sušeno voće, koje bi neretko iskočilo iz pakovanja i plutalo po stanici, te bi astronauti morali da se bace u pravu jurnjavu za komadićima voća. Koristili su i začine poput soli i bibera, ali u tečnoj formi, jer bi zrnevlja....pa znate već, plutala. Što se tiče pića, čuvalo se u posebnim vrećicama, iz kojih su astronauti pijuckali svoju kafu ili sokić pomoću slamčica. U slične vrećice se i danas pakuju uglavnom dečiji sokovi.
Kako bi bili sigurni da njihova hrana neće završiti tamo negde u svemiru, astronauti su i svoje konzerve sa hranom, pomoću čičak trake, pričvršćivali za posebne poslužavnike koji su se nalazili u njihovom krilu. Sve ovo zvuči dosta komplikovano, ali verujemo da ne može ni da se uporedi sa svim drugim trudom i treninzima kroz koje jedan prosečni astronaut mora da prođe kako bi uživao u beskrajnom svemiru.
1259
