Pojedini istraživači brinu da veganskoj ishrani nedostaju osnovne hranljive materije koje su deci potrebne za zdrav rast, ali ih ima više nego dovoljno u voću, povrću, žitaricama i drugim namirnicama neživotinjskog porekla. Ukoliko su na veganskoj ishrani, deca u tom slučaju unose više vlakana, hranljivih materija, a manje zasićenih masti u odnosu na drugu decu.
Ipak, vegani ne konzumiraju mlečne proizvode koji su primarni izvor kalcijuma. Iako kalcijuma ima u brokoliju i kelju - većini dece je neophodan dodatak. Obilje gvožđa i cinka nalazi se u mesu, koga vegani ne jedu. Ali dovoljne izvore cinka i gvožđa možete naći i u mahunarkama, spanaću, špargli i nekim žitaricama. Orasi, maslinovo ulje i avokado sadrže zdrave masti. Obilje proteina nalazi se u žitaricama, soji, sojinom mleku...
Dodatak vitamina B12 je neophodan jer je od suštinskog značaja za zdravlje nervnog sistema, kao i za fizičkoi rast i razvoj.
Kada dobijete dijabetes, više ne možete jesti šta, kada ili koliko god želite. Vaše telo više ne funkcioniše kao što je to bio slučaj ranije, a u ovom tekstu biće prikazane neke od vrsta hrane koju treba izbegavati.
Prva i najočiglednija namirnica je šećer – njega ne da treba smanjiti, već potpuno izbaciti. Jeste teško, ali sada se u prodavnicama mogu pronaći prirodni zaslađivači, poput stevije.
Beli pirinač – beli pirinač je dobijen preradom tokom koje su iz njega odstranjena skoro sva vlakna, koja pomažu u laganoj razgradnji šećera i osobađanju insulina u krvotok. Da ne biste dobili efekat kao da ste kašikom pojeli činiju šećera, odlučite se za integralni pirinač, ili kinou kao prilog svom jelu.
Beli hleb – situacija je slična belom pirinču, odlučite se za integralni hleb, od celog zrna pšenice. I treba imati na umu da to što je nešto bez glutena ne znači da je nužno zdravije, jer se isto tako može proizvoditi od belog brašna. Isto važi i za sva peciva, mafine, kolačiće i sl. Uvek obratite pažnju na deklaraciju proizvoda, ako ne piše „celo zrno", nije zdravo onoliko koliko mislite.
Pomfrit – krompir je prirodno pun skroba, a u kombinaciji sa prženjem u velikoj količini zasićenih masnih kiselina brzo će vam podići nivo šećera u krvotoku, a osim toga poremetiće vam i slobodne radikale u organizmu i pogoršati zdravlje na još nekoliko načina.
Sokovi – izuzev ako ste ga sami iscedili tog momenta, velika je šansa da napitak koji trenutno konzumirate nije napravljen od voća, već od kombinacije dela voćnog soka, vode, aditiva i šećera. Isto pravilo važi i za vitaminske vode, koje vam pružaju iluziju da brinete o svom zdravlju, a ustvari su zaslađena voda uz dodatak rastvora vitamina. Ako se i odlučite da sami pravite sok, izbegavajte banane, ananas i ostalo tropsko voće. Studije su pokazale da čak i prirodni, nezaslađeni sokovi opterećuju jetru i metabolizuju se direktno u salo.
Studije su odavno pokazale da limun ima širok spektar lekovitih osobina. Već je poznato da je koristan u rešavanju mnogih zdravstvenih problema, ali je delotvoran i protiv bolova u jetri, jačanju imunog i kardiovaskularnog sistema. Pored toga, sprečava kamen u bubregu, grip, prehlade, bronhitis i reguliše visok krvni pritisak. Malo je poznato da kora limuna može ublažiti bolove u zglobovima.
Popularan "recept" za ublažavanje bolova u zglobovima je vrlo jednostavan. Oljušten limun zajedno sa korom neophodno je staviti u teglu, potopiti u maslinovo ulje i zatim ga odložiti na tamno i hladno mesto. Nakon dve nedelje savetuje se da procedite smesu kroz gazu i odložiti u staklenu bočicu na hladno mesto, daleko od sunčeve svetlosti. Svake večeri utrljati dobijeno ulje na bolna mesta.
1. Mleko, jaja, kikiriki, soja, riba, školjke, orasi i pšenica odgovorni su za 90 odsto svih alergija na hranu. Najveći broj alergija javlja se u zrelom dobu, naročito ako su u pitanju školjke ili orasi. Zanimljivo je da se najveći broj alergija javlja u urbanim sredinama.
2. Alergije na hranu su u porastu. Skoro 40 odsto dece su doživela veoma teške reakcije od kojih su neke opasne po život, a oko 30 odsto ima veći broj alergija. Više od 17 miliona Evropljana ima alergije, a hospitalizacija usled ozbiljnih simptoma je porasla u poslednjih 10 godina.
3. Alergije na hranu uključuju imuni sistem, dok je za netoleranciju odgovoran sistem za varenje. Simptomi alergijske reakcije uključuju osip, bol u stomaku, mučninu, proliv, povraćanje, teško disanje, otežano gutanje, otok jezika i usana kao i slab puls. Nasuprot tome, kada je u pitanju netoleranicija na hranu javlja se bol u stomaku, dijareja, gorušica, glavobolja i nadimanje.
4. Pozitivan test na alergije ili rezultat krvne slik ne mora da znači da imate alergiju. Često se dešava da test pokaže jedno, a nakon konzumacije namirnica nema alergijskih reakcija. U prošlosti, roditelji su bili upozoreni da sačekaju do 12 meseci nakon čega mogu uvesti kravlje mleko u ishranu deteta, a dve godine za jaja i tri godine za kikiriki, orase i ribu. Trenutno razmišljanje među lekarima je da rano izlaganje određenim namirnicama pomaže razvoju alergija.
Energetska pića značajno povećavaju rizik za traumatske povrede mozga kod adolescenata. Brojne medicinske studije proglasile su energetska pića "faktorom rizika" posebno ukoliko se mešaju sa alkoholnim pićima. Osim toga, mogu izazvati hronična oboljenja: hipertenziju, kardiovaskularne bolesti i osteoporozu. Prema novoj studiji, energetska pića utiču na hiperaktivnost praćenu smanjenom koncentracijom. Deluju kratkoročno ali usled česte konzumacije mogu dovesti do drhtavica, mišićne slabosti, nesvestice, glavobolje, otežanog disanja... Kofein, taurin i D-glukuronolakton se u energetskim pićima nalaze u znatno većim količinama zbog čega mogu biti potencijalno opasni. Takođe, zbog visokog sadržaja kofeina, energetska pića mogu izazvati promene u ponašanju kod adolescenata, najčešće - razdražljivost. Na pakovanju gotovo svih napitaka ove vrste istaknuto je da se ne smeju upotrebljavati u kombinaciji sa alkoholom ili drugim aktivnim supstancama.
