Osim sa sirom, cigara burek se može praviti i sa mlevenim mesom, izdinstajte crni luk, dodajte meso i kada se izdinsta i malo prohladi dodajte 1 jaje i filujte. Prijatno.
-
Kako tretirati ujede komaraca kod dece?
Većina nepoželjnih letnjih gostiju su upravo komarci. Kada su deca u pitanju, stručnjaci savetuju oblačenje garderobe koja podrazumeva duge rukave i nogavice zbog nuspojava koje ujedi mogu izazvati - poput bolnih oteklina. Ne savetuje se korišćenje krema i drugih kozmetičkih preparata koje kod dece mogu izazvati razne oblike infekcija, pri čemu mogu prerati u mišićnu slabost zbog čega je, u tom slučaju, neophodno savetovanje sa lekarom.
1120 -
Vegucated
"Vegucated" je američki dokumentarni film koji promoviše dobrobiti vegetarijanizma, generalno ishrane koja se bazira na voću, povrću i žitaricama od celog zrna i takođe istražuje sve izazove sa kojima se susreću pojedinci koji odluče da postanu vegetarijanci.
Radnja filma dešava se u Njujorku, gde su tri strastvena ljubitelja mesa i sira primorana da tokom perioda od šest nedelja kompletno izbace upravo mesne i mlečne proizvode iz svoje ishrane. U filmu takođe gostuju i poznati aktivista za prava životinja i promoter vegetarijanizma Hauard Liman, kao i poznati oftamolog Stiven Kaufman koji daje svoje naučno viđenje ovakvog načina ishrane.
No, pored ove zabavne priče o tri tvrdoglava ljubitelja mesa i sira, dokumentarac na sociološki način dublje istražuje šta je ono zbog čega ljudi pružaju veliki otpor prema vegetarijanizmu i zašto smo tako slepi pred činjenicom da se u mesnoj industriji mnoge životinje tretiraju na jako okrutan način.
2337 -
Prednosti sirovog meda
Za razliku od prerađenog meda, sirov med nije filtriran i sadrži više hranljivih materija. Sirov med takođe sadrži malu količinu biljne smole koja se nalazi u sastavu propolisa. Pčele koriste ove supstance za zaptivanje košnica i štite je od bakterija. Jedna od najčešćih izaziva botulizam, odnosno trovanje koje se razvija usled nedostatka kiseonika. Centri za prevenciju bolesti i brojni nacionalni instituti, ne preporučuju davanje meda deci mlađoj od 12 meseci.
Sirov med kao lek koristio se još u drevnom Egiptu i Grčkoj. Moderna medicina ponovno otkriva njegova lekovita svojstva. Istraživač Adam Vojlend veruje da med ima sposobnost uništavanja mikroba. Glavni uticaj vrši kiselost u medu koja može biti od velike terapeutske moći u zarastanju rana.
Sirov med je izvor ugljenih hidrata, kao i fruktoze i glukoze koje telo pretvara u neophodnu energiju. Jedna kašika meda sadrži 17 grama prirodnih šećera. Glukoza priža instant energiju, dok fruktoza koja se sporije apsorbuje obezbeđuje rezerve energije. Sirov med je povrh svega bogat kalcijumom, gvožđem, kalijumom i vitaminom B.
Konzumirajte sirov med u umerenim količinama. Svaka kašika sadrži 64 kalorije, a ponekad je zdraviji zaslađivač za napitke, voćne salate ili pojedina jela od bilo kojih drugih zaslađivača.
5729 -
Kontrolišite svoju težinu uz pomoć supe
Kada unosimo hranu u tečnoj formi duže se osećamo sitim, u odnosu na istu količinu namirnica i energije kao čvrsta hrana. To što smo duže siti, znači da je manja šansa da ćemo posegnuti za grickalicama kasnije u toku dana.
Dakle, u čemu je tajna? Odgovor leži i ćelijama u zidu creva, kao i u hormonima koji kontrolišu apetit.
Prema studijama, nakon obroka hrana se u stomaku meša sa želudačnim sokovima i vodom. Voda, međutim, skoro odmah prolazi do creva, ne zadržava se u želucu, tako da nemamo osećaj da smo siti dugo. Međutim, kada uz obrok jedemo supu, cela mešavina ostaje u želucu i ostajemo siti duže.
Hormon koji kontroliše apetit oslobađa se kad je stomak prazan. Kada je stomak pun, ćelije prestaju da proizvode taj hormon, "isključujući" apetit. Što je duže stomak pun, hormon se neće lučiti, a stomak se sporije prazni ako jedete supu (i do dva-tri sata duže ćete biti siti).
Kontrolisanje apetita je ključ kontrolisana težine. Zdrava i ukusna supa, prepuna hranljivih sastojaka - uglavnom vlakana i proteina, uz mali broj kalorija je upravo ono što vam treba. Ipak, izbegavajte kremaste čorbe, već se radije odlučite za lagane supe od povrća.
2298 -
Riblji restoran - Priča
Menzulana - Kuća sagrađena u osamnaestom veku kao tipična vojnograničarska zgrada: četvorougaona osnova, visok, strm krov, jednostavna fasada bez ukrasa, debeli zidovi, visoki ozidani dimnjaci. Krov je na četiri vode pokriven biber crepom. Ova zgrada je verovatno bila u sastavu Vojne kasarne koja je postojala u Novim Banovncima od 1730. godine i služila je kao poštanska stanica.
Rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica broj 201/73 od 30. 21. 1976. godine ova je lokacija proglašena za spomenik kulture.
U spomenik kulture uselila se Priča. I to ne bilo kakva, već Priča o ribljoj čorbi, za koju Slavko i Branka Savić, vlasnici "autorskih prava", garantuju da će se dopasti njihovim gostima. I to, pre svega, zbog posve originalnog enterijera u kojem je svaki detalj nameštaja i dekora ili skinut s nekog tavana, ili izvučen iz bakinog ormana, ili "hand made by Slavko & prijatelji", pa je za opis ovog neobičnog restorana najbliža istini formulacija: etno restoran u retro stilu. Kao i u svim sličnim pričama, u kojima je glavna ideja da prostor što više zadrži svoju autentičnost, i u ovoj je prisno i toplo, skromno i jednostavno ali lepo. I ovde se od gostiju naprosto očekuje da budu opušteni, kao kod kuće, i da ulaskom u Priču zaborave na vreme, za kojim časovnici u najstarijoj kući u Banovcima ionako odavno ne jure. Dok se gosti odomaćuju, hvataju muzičke signale s radia, model 1955, u debeloj hladovini, iza prozora sa uštirkanim bakinim firangama, počinju polako da osećaju mirise koji dopiru iz otvorene kuhinje, kao nagoveštaj uzbudljive gastronomske priče koju će umeti da isprati i neko vino "po meri".
U Priči o ribljoj čorbi, sasvim normalno, glavna uloga je dodeljena ribi, a ona je u Priči za priču: uvek sveža i majstorski pripremljena, jer do Dunava je tu kao kad bi malo više zabacio pecaroški štap. A i Slavko ima svoju vezu na reci - rođenog brata koji ne samo da ume da lovi, već i da priprema šampionske riblje čorbe bez kojih ne treba ni počinjati ručak u Priči, čak i kada vam riba nije najomiljenija hrana. Uz riblju čorbu i rečnu ribu na razne načine, obavezni deo svakodnevnog menia je i nadaleko najbolji riblji paprikaš sa domaćim rezancima ili kačamakom, zaliven nekim od dobrih domaćih vina.
Za one koji su više klasično orijentisani i ne baš spremni da eksperimentiš u - iznenađenje! U Priči se sprema i najbolji roštilj, jer Slavko se od dvanaest godina koliko je živeo u Francuskoj, osam godina bavio ugostiteljstvom i to kao vlasnik nacionalnog restorana "Fontana" u Strazburu. Po svom povratku u Banovce, otvorio je riblji restoran "Krokodil", ali ga je posle par uspešnih godina rat zatvorio. I evo Slavka po treći put u ugostiteljstvu, u svojoj Priči koju, ko zna zašto, tako uporno i s toliko entuzijazma želi da ispriča svojim gostima. I da već koliko sledeće godine siđe na Dunav i tu na najlepšem mestu u Banovcima napravi pravu dunavsku Priču. Do tada, Banovci će, ušuškani uz najveću evropsku reku, za mnoge postati nova zanimljiva turistička destinacija nadomak Beograda. Da čisto, lepo i prijateljsko malo mesto konačno uđe u turističke vodiče, doprineće na svoj način i ova Priča. Slavkova i Brankina Priča o kojoj se već nadaleko govori.
30162
