Bilo da ste zaljubljenik u gajenje biljaka ili vas samo interesuje da se oprobate u novom hobiju, kutak vašeg doma rezervisan za kućni vrt sa začinskim biljem će na poseban način obogatiti vašu svakodnevicu.
Pravljenje vrta sa začinskim biljem je posebno dobra ideja ako uživate u domu oplemenjenom zelenilom i prirodom, jer začinsko bilje ima veoma dekorativnu funkciju - oživljava prostor i čini ga svežim.
Uz pomoć praktičnog ručnog alata za baštu i malo učenja o posebnim uslovima i nezi različitih vrsta lekovitog i začinskog bilja, vaš novi hobi može biti veoma opuštajući i insipativan, a pre svega koristan.
U daljem tekstu pronađite uputstvo kako da napravite svoj prvi vrt sa začinskim biljem - u dvorištu ili stanu.
Imati svoj vrt sa lekovitim i aromatičnim biljkama je idealan izbor ako želite da vaše dvorište krasi predivno zelenilo, koje je uz to itekako korisno - sigurno će vam posebno zadovoljstvo izazivati činjenica da ste namirnicu koju dodajete jelu samostalno uzgajali.
Ove biljke su pre svega većinski zahvalne za sadnju jer je za raskošan rast potrebno minimalno nege - uz uobičajeno održavanje optimalnih uslova za biljku, sasvim je dovoljno da povremeno prehranjujete zemlju.
Pre sadnje je najvažnije da se dobro informišete o zasebnim vrstama zainskog bilja koje želite da uzgajate - pre svega koja temperatura i stepen vlage im odgovaraju, kao i vrsta zemljišta.
Pored toga, nega začinskog bilja nike komplikovana, čak i ako niste posebno vični u baštovanstvu. Takođe, na isti način ove biljke možete uzgajati i unutar svog doma - na balkonu ili prozoru.
Ukoliko pak nemate dvorište u kom možete da zasadite vaše omiljeno začinsko bilje, ono je veoma zahvalno za gajenje, jer ga možete održavati i u kućnim uslovima - na terasi ili osunčanom i prozračnom delu stana.
Sama nega bilja se odvija isto kao kada je reč o vrtu u dvorištu, samo što će ona biti prilagođena veličini vrta - verovatno će vam, na primer, više odgovarati manji kontejneri za uzgajanje.
Uzgajanje začinskog bilja je veoma zahvalno, jer ove lekovite i aromatične biljne možete da gajite u saksijama na terasi - to jest dobro na osunčanom i svežem prostoru.
Održavanje i nega u sklopu ovakvog baštovanstva je znatno manje zahtevan zadatak nego uzgajanje bilja u bašti, pa računajte na to da se početnik za kratko vreme može izveštiti u novom hobiju.
Začinsko bilje je veoma isplativo za uzgoj u kućnim uslovima. Ne zahtevaju velika ulaganja u sredstva za prehranu i alate za održavanje, a možete ih koristiti u kulinarstvu.
Sveže začinsko bilje ima veoma lep i izražajan miris, pa se mnogi iz tog razloga odlučuju za pravljenje malog “sobnog vrta” u blizini kuhinje. Tad su lavanda, nana ili matičnjak najčešći izbor bilja za sadnju.
Za uzgajanje začinskog bilja u kućnim uslovima vam je dovoljan mali prostor koji ćete odvojiti u svom stanu. Najvažnije je da prostor bude dobro osunčan, pa se zato preporučuje da začinsko bilje gajite na terasi.
Naivećem broju kultura je dovoljno pet sati dnevnog svetla za optimalan razvoj. Zavisno od konkretne biljke, treba da odaberete deo vašeg doma koji obezbeđuje njoj potrebne uslove za razvoj.
Nekim začinksim biljama će više značiti otvoren prostor i sunčeva svetlost, a neke će bez problema rasti u zatvorenom prostoru - poput bosiljka, pri čemu je potrebno da ih barem nekoliko sati izložite sučevom svetlu.
Za uzgajanje začinskog bilja u saksijama je najvažnije da izaberete adekvatne saksije. Najbolji izbor bi bile saksije sa drenažnim rupama, a veličinu izaberite u skladu sa potebnim prostorom za biljke.
U skladu sa potebnim uslovima i načinima gajenja, različite vrste bilja možete da gajite i u istoj saksiji. Kulture koje su kompatibilne su one koje mogu da se međusobno hrane razmenom hranljivih materija.
Dakle, neophodno je da bilje ima iste potrebe za određenom vrstom zemljišta, količinom sunca i za vlagom, to jest zalivanjem. Tako se, na primer, origano, nana i matičnjak mogu uzgajati zajedno, jer sve tri vrste traže puno vlage i sunčeve svetlosti.
Sveže bilje je za nijansu zdravije, usled gubitka određenog procenta nutijenata, mada sušenjem najčešće ne gube značajno blagotvnorna dejstva. Najveću promenu možete da uočite u koncentraciji ukusa i mirisa.
Osušeno bilje najčešće ima manje intenzivan ukus i aromu. S toga, ako ste ljubitelj određenih začina - idealno je da baš te vrste imate kao deo vašeg kućnog vrta sa začinskim biljem.
Svakako, jedna od važnih stavki je i sama čar koju ima mogućnost da tokom pripremanja hrane, sa kuhinjskog prozora ili terase uberete začin koji želite da dodate jelu.
Začinsko bilje, ne samo da je lepog izgleda, već će vam omogućiti poseban ugođaj u prostoru u kom se nalazi. Pravljenje vrta sa začinskim biljem je veoma koristan hobi - posebno ako volite da dodajete začinsko bilje u jela tokom kuvanja.
Nadamo se da vam je naš vodič pomogao u vašem budućem baštenskom projektu i da ćete ubrzo uživati u prizoru predivnog vrta, bilo da se nalazi u vašoj bašti ili na balkonu. Srećno!
Ovo voće poreklom iz Severne Amerike najpopularnije je u zimskim danima, kada se od njega pravi ukusan i zdrav čaj, ali se zbog svojih lekovitih svojstava sve češće konzumira i sirovo, kao fil u pecivu, zatim u raznim džemovima, sokovima, pitama, i drugim kolačima i tortama. To je okruglo, bobičasto voće crvene boje i gorko - kiselkastog ukusa iz familije Ericaceae. Smatra se da su je prvi uzgajali još Indijanci i da se vremenom počela uzgajati i u Evropi. Tako sada postoje dve osnovne vrste brusnica: Američka brusnica (Vaccinium macrocarpon Cranberry), koju krase krupniji plodovi i Evropska brusnica (Vaccinium vitis-idaea). Iako se najviše koristi u raznim poslasticama, sok od svežih brusnica je najzdraviji i njega treba najviše konzumirati. Naime, neka istraživanja pokazuju da sok od ovog bobičastog voća izuzetno uspešno leči infekcije urinarnog trakta, kamen u bubregu, kao i da zbog Proantocijanidina, jedinjenja koja sadrže u sebi, pospešuju izbacivanje ešerihije koli iz bešike. Pored svega toga, bogate su vitaminom C i antioksidansima pa čuvaju srce, podižu nivo dobrog holesterola i jačaju imunitet. Zanimljivo je da se ispiranjem usne duplje sokom od brusnica ublažava i upala desni.
Vaša čula su vam to verovatno već saopštila, ali sad je naučno i dokazano da je mocarela najbolji sir za picu. Međutim, znate li zašto je to slučaj?
Istraživači na jednom australijskom univerzitetu nedavno su objavili istraživanje koje se bavilo ovim pitanjem. Odgovor leži u jedinstvenim šemama rastapanja i tamnjenja koje mocarela ima. Ovo je utvđeno ne samo empirijski, već i specijalnim kompjuterskim softverom, koji je kvantifikovao uniformnu boju sira. Merila se takođe i rastegljivost, nivo vlažnosti, procenat masti i temperatura na kojoj se sir topi.
Čedar i edamer nisu bili dovoljno elastični, grijer i provolon su previše masni, a ementaler nije dovoljno vlažan.
Ukoliko vas interesuje tok eksperimenta, pogledajte video.
Sluz je u manjim količinama neophodna pri uklanjanju klica koje se zadržavaju u zadnjem delu grla. Ponekad, usled prehlade ili infekcije možete imati više sluzi nego što je neophodno, a može biti i primetno gušća. Neke od namirnica tome doprinose, a nekad su izazvane alergijskim reakcijama zbog čega povećavaju proizvodnju histamina i utiču na kiselinski refluks.
Obratite pažnju da li se to dešava nakon što konzumirate jaja, ribu, mleko, kikiriki, soju... Kiselinski refluks utiče da vam se kiselina vraća iz stomaka u grlo, ponekad može biti izazvan i kafom, nanom, paradajzom, citrusima, čokoladom i gaziranim pićima.
Umor - uprkos dovoljnom broju sati sna, osećate umor sve vreme? Postoji nekoliko krivaca koji bi mogli biti odgovorni, ali je insulin najverovatnije objašnjenje. Posebno ukoliko nivoi insulina ostaju visoki zbog razvoja insulinske rezistencije. Promene u ishrani (kao što je smanjenje količine jednostavnih ugljenih hidrata) gubljenje težine i redovno vežbanje mogu pomoći u održavanju nivoa šećera u krvi stabilnim tokom celog dana.
Nesanica - zajedno sa zamorom, nesanica je uobičajena nuspojava hormonskog disbalansa. Kod muškaraca pokazatelj je da je nivo testosterona nizak, a kod žena je krivac nizak nivo progesterona.
Manjak seksualne želje - može biti znak niskog estrogena kod žena i niskog nivoa testosterona kod muškaraca.
Preznojavanje - posebno kod žena, znak je niskog nivoa estrogena koji se može uravnotežiti odgovarajućom terapijom.
Loša koncentracija - usled stresa, nadbubrežne žlezde ne proizvode dovoljne količine kortizola što utiče na kognitivne funkcije kao što su pamćenje i koncentracija.
Razdražljivost - nastaje usled visokog nivoa estrogena i progesterona.
Povećanje telesne težine u predelu abdomena - čest problem za koji su odgovorni kortizol i insulin čije smanjenje može vratiti balans.
