-
Ko gricka više - muškarci ili žene?
Prema istraživanjima tržišta, žene u proseku konzumiraju 3 grickalice više nedeljno od muškaraca.
Ista studija je otkrila i još nekolicinu zanimljivih stvari:
Žene češće nego muškarci paze na nutritivne vrednosti onoga što jedu.
Top pet grickalica su sveže voće, čokolada, čips, keksići i jogurt.
Raspoloženje ima veći uticaj na izbor grickalica nego pol, uzrast ili doba dana.
1821 -
Saveti za čišćenje rerne
Šta vam je potrebno?
Soda bikarbona
Voda
Gumene rukavice
Truleks krpa
Silikonska ili plastična spatula
Belo sirće
Uputstva:
U maloj posudi pomešajte ½ šolje sode bikarbone sa oko tri kašika vode. Mešajte sve dok ne dobijete pastu. Nanesite pastu na sve delove rerne. Ostavite da odstoji preko noći – najbolje do 12 sati. Uzmite vlažnu krpu ili truleks krpu i obrišite što je moguće više skorele paste. Upotrebite plastičnu ili silikonsku spatulu kako bi vam bilo lakše kada su u pitanju teško pristipačna područja. Stavite malo sirćeta u sprej bocu i naprskajte svuda gde vidite ostatke paste po rerni. Mokrom krpom obrišite preostalu penastu smesu. I gotovi ste! Rezultat je čista i sjajna rerna!
1588 -
Kako je "Pariska presuda" presudila u čast kalifornijskih vina, a ne svojih francuskih
Pre više od 30 godina, tačnije u proleće 1976. godine, u Parizu se odigrao jedan (naizgled nevažan) događaj čije će posledice imati ogroman značaj u razvoju tada gotovo nevidljive vinske industrije SAD.
Naime, te 1976. godine, engleski trgovac Stiven Spurier (Steven Spurrier) je, u želji da reklamira svoj biznis, došao na ideju da održi neku vrstu takmičenja, tj. stručnu degustaciju nepoznatih kalifornijskih, kao i dobro poznatih i renomiranih francuskih vina. Stručni žiri sačinjavalo je devet uglednih kritičara i novinara kulinarskih magazina, i to upravo iz Francuske! Nije ni potrebno posebno napominjati činjenicu da su vina iz ove evropske države bila totalni favorit.
Na takmičenju su se ocenjivala četiri francuska bela Burgundy vina protiv kalifornijskog belog Chardonaya, a potom četiri francuska crna vina iz Bordeauxa protiv kalifornijskog Cabernet Sauvignona. No, tu je bila jedna začkoljica - boce su bile neoznačene i žiri nije znao u kojoj je flaši koje vino. Pa ipak, Francuzi su i dalje bili ubeđeni da se njihovo vino vrlo lako može razlikovati od američkog. I, nakon degustacije, usledio je šok - kalifornijska vina su osvojila puno više bodova, a za najbolje vino proglašen je kalifornijski Chardonay Chateau iz 1973. godine!
Kritičari, trgovci i publika su bili šokirani, ali pošto je degustacija bila izuzetno slabo posećena, Francuzi su se nadali da će sve vrlo brzo pasti u zaborav. Ali ipak nije - a za to je glavni krivac Džordž Taber (George Taber), pariski dopisnik Time-a, i ubrzo je ova vest stigla na naslovnice ne samo njegovog lista, nego na naslovnicama mnogih, izuzetno čitanih novina širom sveta.
1366 -
Čista voda za piće - osnovno ljudsko pravo!
Preko milijardu ljudi ili svaki šesti čovek nema pristup čistoj vodi za piće. Uglavnom su to područja sa teritorije Afričkog i Azijskog kontinenta ali iznenaće Vas i podatak da čistu vodu za piće nema i određeni procenat stanovništa koji živi u razvijenim zemljama.
Prljava voda UBIJA. Problem leži u činjenici da voda utiče na sve. Posledica nedostatka dovoljnih količina čiste vode je veliki broj smrtnih slučajeva. Više ljudi umre od toga što nema pristup čistoj vodi nego od svih vidova nasilja uključujući ratove.
Zanimljiva je činjenica da neke od najsiromašnijih država imaju najveću potrošnju vode po glavi stanovnika. Najveća potrošnja vode nije u domaćinstvima već u industriji i poljoprivredi, a pogotovo na velikim farmama. Ni sve farme ne troše vodu podjednako pa tako na primer da bi se proizveo kilogram govedine potrebno je četiri puta više vode od kilograma piletine.
Za proizvodnju 1 jabuke potrebno je 70 litara, šolju kafe 140 litara, šolju čaja 35 litara, čašu mleka 200 litara, krišku hleba 40 litara, šniclu svinjetine 1440 litara, za pileće grudi potrebno je 1170 litara, za jedan hamburher 2400 litara, veću krišku kačkavalja 2500 litara, dok je za jedan goveđi stek potrebno čak 4650 litara vode.
Najviše resursa kada je čista slatka voda za piće u pitanju, po glavi stanovnika, imaju: SAD, Kanada, Australija, Portugal, Italija, Španija, Grčka, Mexico, Belgija i Japan. Najmanje je imaju u Danci, Luksemburžani, Česi, Englezi, Poljaci, Šveđani, Irci, Austrijanci, Finci i Nemci.
Čista voda za piće spada među osnovna ljudska prava pa se iz tog razloga prema njoj treba ponašati racionalno i veoma pažljivo.
Kada bi se samo mala curenja na slavinama ili cevima zaustavila moglo bi se uštedeti preko 10.000 litara čiste vode godišnje. Na svetu se koristi preko 3.542.000.000.000.000 litara vode godišnje. Engleska ima preko 338000 kilometara vodovoda ne računajući male vodove u domaćinstvima. To je dovoljno cevi da se osam puta okruži zemaljska kugla.
Nije previše zahtevati da svi imaju pristup čistoj vodi. U razvijenim zemljama potrebno je racionalnije koristiti čistu vodu dok siromašnim zemljama treba pomoći da dobiju pristup kako sanitarnoj vodi tako i vodi za piće.
Izvor: www.cefix.rs
10686 -
Semenke suncokreta – prednosti za koje niste ni znali!
- Odličan su izvor vitamina C koji pomaže u sprečavanju razvoja kardiovaskularnih bolesti.
- Semenke su bogate mononezasićenim i polizasićenim mastima koje smanjuju loš holesterol.
- Zbog visokog sadržaja dijetetskih vlakana, sirovo seme suncokreta može pomoći u varenju hrane i lečenju konstipacije.
- Imaju visok sadržaj vitamina E, selena i brakra koji su poznati po antioksidativnim svojstvima. Sprečavaju oštećenje ćelija i tkiva od strane slobodnih radikala.
- Magnezijum i bakar u većim količinama obezbeđuju čvrstoću i fleksibilnost kostiju i zglobova.
- Semenke suncokreta sadrže triptofan, esencijalnu amino kiselinu koja pomaže u proizvodnji serotonina.
- Holin, jedinjenje koje se takođe nalazi u suncokretu, pomaže u poboljšanju kognitivnih funkcija.
- Suncokretovo ulje dobar je izvor vitamina A koji utiče na zdravlje očiju.
- Seme suncokreta sadrži tiamin (vitamin B1). Stimuliše ćelijske katalizatore ili enzime uz pomoć kojih telo koristi energiju iz hrane.
- Bakar u semenkama stimuliše proizvodnju melanina, pigmenta koji je odgovoran za boju naše kože.
1596
