-
Saveti za topljenje čokolade
Sitno iseckanu čokoladu u izdvojenoj posudi zaronite u lonac sa niskim nivoom zagrejane vode. Lagano mešajte čokoladu dok ne počne da se topi. Vodite računa o pari koja može loše uticati na teksturu čokolade čak i ukoliko dođe u kontakt sa samo nekoliko kapljica vode. Izvadite posudu iz lonca kada je tri četvrtine čokolade istopljeno. Ukoliko pregrejete čokoladu dobićete zrnastu strukturu. Imajte na umu da se mlečna i bela čokolada brže tope zbog čvrstih materija mleka. Kako bi smesa bila homogena, preporuka je da koristite silikonsku lopaticu.
1815 -
Pet namirnica za bolju cirkulaciju
Ukoliko su arterije zapušene, onemogućen je i pravilan protok krvi kroz telo što je neophodno za opštu funkcionalnost. Na taj način, arterije dalje blokiraju protok krvi što može dovesti do potencijalnog srčanog udara. Blokirane arterije mogu uzrokovati niz drugih problema koji se kreću od vrtoglavice do oštećenja organa, kardiovaskularnih oboljenja, moždanog udara... Usredsredite se na poboljšanje cirkulacije i otkrićete da se ćelije brže obnavljaju, koža se lakše bori sa bakterijama i potencijalnim infekcijama...
Vrbina kora – sadrži salicin koji je vrlo sličan aspirinu, a korišćen je još od 400 godine nove ere za ublažavanje bolova.
Koren đumbira – poznat kao vazodilatator, đumbir utiče na prokrvljenost ali i zdravlje digestivnog sistema. Pridodaju mu se i antiinflamatorna svojstva zbog kojih je idealan ukoliko se borite sa prehladom ili gripom.
Peršun – popularan dodatak mnogim jelima je zdraviji nešto što ste mislili! Sadrži i vitamin C i B12 koji su takođe od značaja za cirkulaciju.
Aleva paprika – korišćena je u medicinske svrhe hiljadama godina. Zahvaljujući kapsaicinu – ublažava jake bolove poput glavobolja i zubobolja, ali utiče i na pravilnu cirkulaciju.
Ginko – jedna od najstarijih vrsta drveća na svetu. Snažan je antioksidant i tradicionalno je korišćen za probleme sa cirkulacijom i poboljšanje kognitivnih funkcija.
1653 -
Kako održati nivo vitamina D u zimskom periodu?
Samo zato što se vitamin D proizvodi zahvaljujući izlaganju suncu, ne znači da njegov nivo ne možete održavati i ishranom. Neke namirnice, uključujući meso, gljive i ribu, prirodno su bogate vitaminom D. Na primer, jedna porcija konzervirane tunjevine sadrži oko trećinu preporučenog dnevnog unosa. Konzumirajte jaja makar jednom nedeljno kako biste svom organizmu obezbedili dovoljne količine ovog dragocenog vitamina.
Ukoliko se u dogovoru sa svojim lekarom odlučite na uzimanje suplemenata, preteran unos bi trebalo izbegavati. Konsultujte se u vezi sa preporučenom dozom koja će biti najefikasnija i sledite savete. Posledica hroničnog manjka vitamina D izaziva osteoporozu, javlja se najčešće kod žena, ali sve više i kod muškaraca. Unos vitamina D uz kalcijum je najbolja preventiva.
1470 -
Ulje semena korijandera jače od antibiotika
Ulje semena korijandera koristi se u ishrani i industriji kozmetike. Korišćeno je još u doba faraona, a Egipćani su verovali da seme korijandera daje besmrtnost. Danas se uglavnom koristi za regulisanje rada creva, a omogućava i pravilno lučenje žuči. Preporučuje se i za ublažavanje tegoba kod dijabetesa tipa 1 i 2. Efikasan je u brobi protiv prehlada I gripa. Smanjuje nivo holesterola u krvi i sprečava njihovo taloženje u venama I arterijama. Sadrži gentamicin koji je do dva puta jači od antibiotika. Čaj od korijandera koristi se za iskašljavanje i regulisanje problema sa upalom bešike.
2706 -
Smokva
Smokva (lat. ficus) je voće iz porodice dudovki (moraceae) i zbog svojih lekovitih svojstava spada u red najzdravijih namirnica na svetu. Smatra se da potiče iz Turske, a danas se najviše gaji u zemljama Mediterana jer joj je potrebna topla, sredozemna klima da bi uspela. O tome koliko je smokva popularna i blagodetna po zdravlje dovoljno govori i činjenica da je još u Staroj Grčkoj važila za cenjenu namirnicu čiji je izvoz bio zabranjen, dok su je u Starom Rimu smatrali svetim voćem. O smokvama su se pisale razne pesme, bajke i legende, a verovatno najpoznatija potiče upravo iz Rima, odakle kruži priča da se ispod smokvinog drveta odmarala vučica koja je odgojila Romula i Rema. Što se tiče našeg podneblja, ustaljeni nazivi za ovo voće su još i smokvinica, smokvenica, figovnik. Danas postoji oko 600 vrsti smokvi i one mogu biti različitih nijansi - bele, zelene, smeđe, pa čak i tamno ljubičaste. Osim što su ukusne, sadrže i veliki broj vitamina, a najviše vitamin A, E, C, K i beta karoten. Izuzetno su bogate i vlaknima, zbog čega dokazano smanjuju holesterol. Naime, smatra se da šaka smokvi može da upotpuni polovinu dnevnih potreba za vlaknima, dok kompot od smokve ubrzava metabolizam i deluje kao laksativ. U ishrani se najčešće koriste sušene, za pravljenje sokova, vina ili čaja. Ipak, treba paziti sa upotrebom suvih smokvi jer sadrže dosta šećera pa nisu pogodne za dijabetičare. Zanimljivo je da se zbog svoje lepote, stabljika smokve često koristi kao ukrasna biljka.
2015
