-
Tri načina da snizite holesterol
1. Smanjite unos zasićenih masti: suncokretovo ulje zamenite maslinovim jer sadrži solidne količine zdravih mononezasićenih masti. Birajte nemasno ili niskomasno mleko i jogurt. Izbegavajte unos trans masti ili ih ograničite na najviše tri grama dnevno. Ne konzumirajte industrijski prerađene namirnice prepoznatljive i po dugačkom roku trajanja, umesto njih jedite proteinsku hranu.
2. Hrana bogata vlaknima smanjuje rizik od bolesti srca. Opredelite se za pasulj, žitarice, braon pirinač, koštunjavo voće i vaš digestivni trakt će vam biti zahvalan.
3. Unos ribe minimum dva puta nedeljno smanjuje rizik od srčanih bolesti za 30 odsto, pokazuje američko istraživanje. Omega tri masti u ribi pomažu u regulisanju srčanog ritma.
1743 -
Matovilac
Iako još uvek nije deo svakodnevne ishrane većine ljudi, matovilac dobija na popularnosti među onima koji su svesni svih njegovih zdravstvenih prednosti. Pre svega, matovilac je bogat vitaminom C. Oko 100g sadrži 38mg ovog vitamina. Vitamin C je najpoznatiji po svojim antioksidativnim efektima, ali takođe igra ključnu ulogu u brojnim drugim telesnim funkcijama. Na primer, pomaže vašem telu da proizvodi kolage, protein koji omogućava vašoj koži da bude glatka, a vaše kosti, zubi i arterije jake. Matovilac sadrži i neverovatnih 7092 IU vitamina A na 100g. Neizbežno je pomenuti i da sadrži 0,3mg vitamina B6. Zatim, 2,2mg gvožđa, 13mg magnezijuma, 459mg kalijuma... Dakle, njegove nutritivne vrednosti ukazuju na činjenicu da je u pitanju jedna od najzdravijih salata.
1329 -
Cvekla - za jačanje srca i imunog sistema
Cvekla je povrće koje je lako prepoznati po jarko crveno-ljubičastoj boji. Može se uzgajati u različitim klimatskim uslovima i nudi niz lekovitih svojstava jer je izvor vlakana, minerala i vitamina.
Nizak nivo masti može vam pomoći i u regulisanju telesne težine, što je samo jedna od njenih prednosti.
Šolja cvekle sadrži 37g ugljenih hidrata što vašem telu pruža "gorivo", odnosno energiju neophodnu za svakodnevno funkcionisanje.
Vlakna u cvekli pružaju veliki broj pogodnosti: regulisanje sistema za varenje, osećaj sitosti i održavanje nivoa šećera u krvi.
Magnezijum u cvekli pomaže pravilnom funkcionisanju mišića, imunog sistema i srca. Premalo kalcijuma može da izazove slabost, umor i gubitak apetita.
Vitamin A koji se nalazi u cvekli u velikim količinama održava vaše oči, kožu i zube zdravim.
Važno je jesti cveklu u umerenim količinama zbog prisustva natrijuma koji može prouzrokovati visok krvni pritisak.
Sok od cvekle je najefikasniji za stvaranje crvenih krvnih zrnaca i poboljšanje krvi uopšte.
1376 -
Zdrava jetra uz pomoć artičoka
Artičoke se već hiljadama godina gaje i koriste u ishrani na Mediteranu. One imaju mnoštvo zdravstvenih benefita - folne kiseline, vitamina C, kalijuma, gvožđa, mangana, bakra i vitamina B. Jestivi delovi biljke su srce, stabljika i lišće.
Ova biljka izuzetno dobro deluje na jetru, ubrzava njenu regeneraciju i čuva ćelije jetre od štete izazvane spoljnim zagađivačima i otrovima. Artičoka sadrži više antioksidanata od bilo kog drugog povrća. One takođe snižavaju holesterool i bore se protiv oksidacije koje izazivaju slobodni radikali. Takođe, imaju veoma veliki postotak vlakana.
Prema jednoj italijanskoj studiji, ishrana bogata antioksidantima koji se nalaze u artičoki snižava rizik od raka dojke, raka prostate i leukemije.
1745 -
Pepino
Pepino (Solanum muricatum) je egzotično voće iz Južne Amerike, najverovatnije iz Perua, neki izvori tvrde da su ga još stare Inke gajile. Iako je ovo tropsko voće u Evropu stiglo još krajem 18.veka, može se reći da i dalje spada u red voćki koje se retko nalaze na trpezama Evropljana. Danas se najviše konzumira i uzgaja na Novom Zelandu i u državama Latinske Amerike (Ekvador, Bolivija, Kolumbija). Plod pepina je žućkaste boje sa modrim, ljubičastim šarama i ukus podseća na kombinaciju dinje i kruške. Neki tvrde da ih ukus podseća na krastavac, pa otud španski naziv za pepino - kačuma, što znači krastavac za salatu. U zavisnosti od uzgoja može biti veličine šljive ili čak poveće tikve. Iako se najčešće jede sirov ili kao nezaobilazni deo tropske voćne salate, u mnogim kulturama se koristi kao glavno jelo, i to tako što se proprži na malo ulja sa puno začina i servira uz paradajz ili papriku sa kojima se odlično slaže. Ukus pepina takođe možete ulepšati i začinima kao što su cimet i anis, a nećete ni pogrešiti ako ga prelijete limunovim sokom. Pepino je voće izuzetno bogato vitaminom C i kalcijumom, te je dobro za kosti i zube, a posebno je pogodan za ishranu dijabetičara.
2093
