-
Zapušen vam je nos? Najbolji prirodni načini da to rešite.
Promene godišnjih doba, prehlade i alergije često doprinose nezgodnim siptomima poput začepljenog nosa i otežanog disanja. Sledi nekoliko saveta kako si možete pomoći bez potrebe za medikamentima.
-Koristite fiziološki rastvor koju možete kupiti u svakoj apoteci. Pre korišćenja dobro izduvajte nos. Pokušajte da ne kijate i zadržite rastvor što duže u nosu, jer mu treba vremena da razgradi sluz i pročisti ga. Fiziološki rastvor je ujedno i puno jeftiniji od sprejeva s morskom soli.
-Pijte zeleni čaj Pomoći će vam da oporavite narušeni imunološki sastav i pročistiti sinuse kada patite od prehlade ili alergija. Zeleni čaj pomaže kod začepljenog nosa jer sadrži antioksidanse koji stimuliraju imunološki sastav. To pomaže olakšavanje simptoma povezanih s prehladom poput začepljenog nosa, povišene temperature ili upaljenog grla. Zeleni čaj sadrži protivupalne hranjive stvari kao što su vitamin C i l-teanin.
-Povećajte vlažnost vazduha Možete si pomoći tako što ćete povećati visinu vlage sa ovlaživačem vazduha kakvih ima u svim boljim centrima za kućnu opremu. Upalite ga prije spavanja kako biste lakše disali tokom noći. Takođe možete deset minuta, dva ili više puta tokom dana, provesti pod vrućim tušem ili napraviti kućni 'inhalator' - napunite posudu s vrućom vodom, stavite glavu iznad nje i pokrijte se peškirom - i pazite da se ne opečete! Para će učiniti čuda za vašu sluznicu.
-Nazalno čišćenje Metoda ispiranja nosa (ind. Jala Neti) pomoću posebne posude s mlakom slanom vodom koristi u ayurvedskoj medicini, a već je godinama rasprostranjena i na zapadu. Posuda podsjeća na rog nosoroga i koristi za pročišćavanje sinusa i nosa. Posudicu za nazalno čišćenje potražite u apoteci.
izvor: magazin.net.hr
7472 -
Priprema zimnice
Neke sitne stvari vezane za pripremu zimnice se retko spominju u receptima jer se podrazumevaju. A šta ako prvi put pripremate zimnicu, kako ćete znati šta je podrazumevano? Kako biste izbegli iznenađene poglede i komentare "Pa kako nisi znala ?!" od starijih osoba oko vas evo par saveta.
15305 -
Najpopularniji evropski festivali piva
PIVO JE DOKAZ DA NAS BOG VOLI I DA ŽELI DA BUDEMO SREĆNI, verovatno je najpoznatiji svetski citat o pivu.
I da, nije daleko od istine.
Zato i ne čudi što se širom sveta organizuje na stotinu festivala posvećenih ovom piću.
Mi vam predstavljamo nekoliko lakše dosegljivih - pa evo liste najboljih festivala piva u Evropi:
-Belgijski vikend piva
Održava se u glavnom gradu, Briselu i na meniju je oko 225 vrsti piva. Ne čudi što se jedan od najboljih festivala piva, jer je upravo ova država začetnik proizvodnje voćnih piva, ali i ova "regularna" važe za izuzetno kvalitetne. Festival se održava u septembru, a zanimljivo je to što se uz piva uglavnom služi domaći sir trapist.
-Veliki britanski festival piva
Ovaj pivopijski festival se održava u Londonu, uglavnom početkom avgusta i nudi više od 800 vrsti piva iz čitavog sveta! I flaširanog, i točenog. Po zvaničnoj statistici, tokom festivala se popije 165.000 litara piva, a već je tradicija da se prvog utorka festivala dodeljuje "prestižna" nagrada - za Najvećeg pivopiju.-Pilsner fest
Češka je već neko vreme pravi raj za pivopije, jer osim kvaliteta, nudi i vrlo pristupačne cene, pa ne čudi što se jedan od boljih festivala piva održava i u Pragu, i to uglavnom početkom oktobra. Traje samo dva dana, ali obećava nezaboravnu zabavu uz dobro pivo, hranu i lokalnu muziku. Pola litre pilsnera možete kupiti i za jedan i po evro!
-Stokholmski festival piva i viskija
Ko kaže da i Skandinavci nemaju dobra piva? No oni su odlučili da ubiju dve muve jednim udarcem i u isto vreme organizuju festival koji slavi i pivo, ali i viski. Održava se krajem oktobra i traje oko dve nedelje. Dakle, dovoljno vremena da se stanovništvo dovoljno proveseli, zagreje i pripremi za dolazak duge, hladne, skandinavske zime.
-Oktoberfest
Mislimo da nije potrebno posebno predstavljati ovaj minhenski festival piva. Sa svojih šest miliona posetilaca, važi za najmasovniji festival festival ove vrste na svetu, ali ga krasi i duga tradicija. Naime, prvi put je održan davne 1810. godine. Kao što već verovatno i znate, piva se često toče u krigle od jednog litra, i u njega se uglavnom služe i tradicionalne bele bavarske kobasice sa žutim senfom. Nek vas ime ne zavarava - Oktoberfest se uglavnom održava krajem septembra.1811 -
Sveti Trifun
Sveti Trufun je rođen u selu Kampsadi u Frigiji, u siromašnoj seljačkoj kući. U detinjstvu je čuvao guske, ali je uvek nosio u sebi veliku blagodat Božju, jer je mogao isceljivati bolesti na ljudima i stoci i isterivati iz njih zle duhove. U to vreme zavladao je Rimskim carstvom car Gordijan čija se ćerka Gordijana teško razbolela poremetivši umom. Mnogi lekari pokušali su da joj pomognu, ali nisu uspeli. Zli duh jednom iz nje progovori i reče da ga samo Trifun može isterati, te dovedoše mnoge ljude iz carstva sa tim imenom. Tek kad se, po Božjem promislu, pojavio mladi Trifun iz Kampsade, uspeo je da izleči devojku, a srećni car ga je obasuo mnogim darovima Sve to bogatstvo, mladić je na povratku razdelio siromasima, a nastavio da čuva guske i da se moli Bogu.
Kada je na rimski presto došao hristoborni car Dekije, sveti Trifun je mnogo postradao i mnogo mučen za Hrista, ali je sva ta mučenja rado podnosio govoreći: ''O kad bi se mogao udostojiti, da ognjem i mukama skončam u ime Hrista Gospoda i Boga moga". Mučitelji su ga najzad osudili da bude posečen mačem. Pred smrt on se pomolio i predao dušu svome Tvorcu, 250. godine.Tekst je preuzet sa portala SPC
Sveti Trifun je inače u narodu poznat kao zaštitnik vinogradara i vinograda i običaj je da se na današnji dan zarežu bar dve-tri grančice loze, preliju vnom i pomoli se Svetom Trifunu da vinograd rodi. A mi vam preporučujemo da se u ovom hladnom danu sa prijateljima i najbližima ugrejete kuvanim vinom!5721 -
Smokva
Smokva (lat. ficus) je voće iz porodice dudovki (moraceae) i zbog svojih lekovitih svojstava spada u red najzdravijih namirnica na svetu. Smatra se da potiče iz Turske, a danas se najviše gaji u zemljama Mediterana jer joj je potrebna topla, sredozemna klima da bi uspela. O tome koliko je smokva popularna i blagodetna po zdravlje dovoljno govori i činjenica da je još u Staroj Grčkoj važila za cenjenu namirnicu čiji je izvoz bio zabranjen, dok su je u Starom Rimu smatrali svetim voćem. O smokvama su se pisale razne pesme, bajke i legende, a verovatno najpoznatija potiče upravo iz Rima, odakle kruži priča da se ispod smokvinog drveta odmarala vučica koja je odgojila Romula i Rema. Što se tiče našeg podneblja, ustaljeni nazivi za ovo voće su još i smokvinica, smokvenica, figovnik. Danas postoji oko 600 vrsti smokvi i one mogu biti različitih nijansi - bele, zelene, smeđe, pa čak i tamno ljubičaste. Osim što su ukusne, sadrže i veliki broj vitamina, a najviše vitamin A, E, C, K i beta karoten. Izuzetno su bogate i vlaknima, zbog čega dokazano smanjuju holesterol. Naime, smatra se da šaka smokvi može da upotpuni polovinu dnevnih potreba za vlaknima, dok kompot od smokve ubrzava metabolizam i deluje kao laksativ. U ishrani se najčešće koriste sušene, za pravljenje sokova, vina ili čaja. Ipak, treba paziti sa upotrebom suvih smokvi jer sadrže dosta šećera pa nisu pogodne za dijabetičare. Zanimljivo je da se zbog svoje lepote, stabljika smokve često koristi kao ukrasna biljka.
2015
