-
Ishrana nakon jutarnjeg trčanja
Jutarnje trčanje iziskuje mnogo energije, pritom se sagoreva mnoštvo kalorija. Evo nekoliko ideja za obroke nakon jutarnjeg trčanja koji će vam obezbediti energiju za celokupan dan.
Pileće grudi – veoma nizak sadržaj kalorija, a spadaju među najzdravije opcije za bilo koji obrok u toku dana. Piletina sadrži selen koji smanjuje rizik od artritisa u kasnijim fazama života. Kao dodatak, predlažemo smeđi pirinač.
Svaki sportista mora da jede dovoljno ugljenih hidrata zarad neophodne energije. Jedan od najzdravijih izvora, u ovom slučaju, biće banane. Uzmite malo nemasnog mleka, banana i jagoda. Pomešajte sve sastojke u blenderu i dodajte malo limunovog soka. Uživajte u svakom gutljaju!
Jela na bazi povrća su idealan izbor jer sadrže antioksidante, proteine, vitamine i minerale koji će ojačati vaše telo i pomoći vam u izgradnji mišića i jačanju imuniteta. Spanać, zelena salata, brokoli, šargarepa, krastavac i paradajz su naša preporuka zbog jedinstvenih mešavina vitamina i minerala koji povećavaju izdržljivost.
Ovsene kaše su odlične zbog velikog izvora proteina, vlakana i ugljenih hidrata. Ukoliko vam je ukus ovsene kaše previše neutralan, dodajte svežeg ili koštunjavog voća.
1374 -
Ravnoteža u ishrani
Brojne namirnice snabdevaju vaš organizam hranljivim materijama u većoj količini, u odnosu na neke druge. Ne postoji hrana koju ni u kom slučaju ne bi trebalo jesti. Međutim, neka hrana sadrži veću količinu kalorija i usled preteranog konzumiranja može dovesti do gojenja.
Pojedinci koji jedu ono što vole i kada vole, često postižu mnogo bolju ravnotežu u ishrani u odnosu na one koji sa namerom izbegavaju pojedine namirnice. Obratite pažnju na vaš apetit i izbegavajte prejedanje. Zapitajte se šta vam se zaista jede kada ste gladni i usopstavite samokontrolu. Prestanite da pravite podelu na "dobre" i "loše" namirnice. Umesto toga, odlučite koje od njih ćete jesti redovnije a koje povremeno. Ne zaboravite da je osnova zdrave ishrane kvalitet u odnosu na kvantitet. Ukoliko žudite za slatkišima, zadovoljite svoje potrebe ali imajte i adekvatnu užinu kako biste uspostavili balans. Zapitajte se šta najčešće jedete i u kojoj meri.
1581 -
Pića i namirnice vas ustvari dehidriraju
Tokom letnjih dana, samo par minuta na vrelom suncu može izazvati dehidrataciju ili možda čak i sunčanicu. U želji da se što pre rashladimo i ubijemo žeđ, često posežemo za pogrešnim pićima i namirnicama koje nas dodatno dehidriraju. Ovo su napici i hrana koje definitivno treba izbegavati kad sunce zapeče:
1. Bilo koji alkohol - iako se krigla hladnog piva ili neki koktel čine kao primamljivo rešenje, alkohol u ovim trenucima može učiniti više štete nego koristi. Alkohol je diuretik, što znači da izaziva češće mokrenje čime troši prirodne zalihe vode u organizmu. Pored toga, može izazvati i neuravnoteženost elektrolita.
2. Gazirana i energetska pića - puna su šećera i sadrže visok procenat natrijuma koji čini organizam žednim, i zbog toga često posežemo za još jednom čašom (na primer koka kole) koja samo na trenutak ugasi žeđ, ali zato nakon par momenata dodatno dehidrira organizam i tako u krug.
3. Kafa - ovo ne znači da nužno treba da se odreknete svog omiljenog jutarnjeg pića, ali ipak smanjite unos kofeina tokom letnjih dana. Konzumiranje više od 300mg kofeina (oko 3 šoljice) dnevno može da itekako dehidrira organizam, jer je ovaj sastojak, baš kao i alkohol, jak diuretik.
4. Crni i zeleni čaj - ove dve vrste čaja, baš kao i kafa, sadrže dosta kafeina (oko 70mg po šoljici), a u prethodnom primeru smo već naveli da ovaj sastojak treba izbegavati jer je diuretik.
5. Soja sos - ovaj prilog koji se često koristi u azijskoj kuhinji je takoreći tečna so. Samo kašika ovog sosa u sebi sadrži tri puta više od preporučene dnevne količine soli!
6. Špargla i peršun - ovo su izuzetno zdrave namirnice koje treba koristiti u ishrani, ali su ipak jaki diuretici, pa ih je bolje izbegavati tokom letnjih dana. Naravno, pokoji zalogaj neće škoditi, ali ih ipak izbegavajte ako planirate da se izlažete suncu.
Za kraj, ovo su namirnice i pića koja će vas održati hidriranim tokom leta: voda, citrusno voće, jagode, lubenica, jagode, celer...
1623 -
-
Uticaj holesterola na mozak
Veruje se da je glavni razlog za nastanak ateroskleroze ishrana bogata zasićenim i trans mastima. Oni predstavljaju osnovni faktor rizika za bolesti srca, ali visok holesterol može uticati i na moždanu funkciju. Istraživanja pokazuju da je lečenje visokog holesterola kompleksan zdravstveni problem.
Holesterol je i dobar i loš za organizam. S jedne strane, telo koristi holesterol za proizvodnju hormona i za održavanje ćelijskih membrana. Visok nivo holesterola može imati ozbiljne posledice po zdravlje, u smislu sužavanja krvnih sudova što stvara pritisak i onemogućava uravnotežen protok krvi. Sve navedeno povećava rizik od stvaranja smrtonosnih ugrušaka koji mogu izazvati moždani udar ili infarkt.
Iako holesterol može imati štetne posledice, takođe je važan za zdravo funkcionisanje mozga. Mozak sadrži oko 25 odsto holesterola i koristi ga za sintezu neurotransmitera. Mozak ne može izvući holesterol iz krvi, pa zato mora da obezbedi sopstvene zalihe.
1528
