Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Kalendar branja lekovitih biljaka

Volite da koristite lekovite biljke koje ste sami ubrali? Evo kalendara kada se koja bere. Naravno pre svega morate biti upoznati sa tim koja biljka kako izgleda, gde je možete pronaći i na koji način se koristi.

Januar: Imela.

Februar: Imela, zubača i pirevina, maslačak, cvet podbela (konjsko kopito)...

Mart: Zubača, hrastova i druge kore, jagorčevina, kopriva, krušina, ljubičica, maslačak, pirevina, podbel, veliki čičak, srčenjak (trava od srdobolje ili trava od srca), pupoljci od topole, breze i drugog drveća, bedrenika, vodopija (gologuza, cikorija,golica), vrbova kora...

April: Božur, dobričica, glog, gorka detelina, jagorčevina, kamilica, kopriva, ljubičica, dan i noć, maslačak, ognjica (oman, žuti kolotoč, volujsko oko), plučnjak, podbel (cvet i list), čičak, rusa (lastina trava, zmijino mleko, lastavičina suza), rusomača (pastirska torbica, hoću-neću), srčenjak (trava od srdobolje ili trava od srca), trn...

Maj: Božurov i bagremov cvet, bokvica, breza, bunika, đurđevak, divlji kesten, dobričica, glog, gorka detelina, gorocvet, islandski lišaj, jagoda, kamilica, kopriva, kesten pitomi, kopriva mrtva, kupina, lazarkinja (ivanjsko cveće), lipa, maslačak, majčina dušica, matičnjak, milogled, plučnjak, podbel, zova, žalfija...

Juni: Beli slez, bokvica, borovnica, breza, brusnica, buhač, bunika, dan i noć, digitalis, divizma, dobričica, glog, gorka detelina, hajdučica, kesten pitomi, jagoda, jagorčevina, kantarijon, kičica, kopriva mrtva bela, kruška, kupina, malina, matičnjak, majčina dušica, majska ruža, nana, nar, neven, orah, pelin, plučnjak, rusomača, rutvica, rastavić, različak, crni slez, suručica, kamilica, divlji mak, velebilje, virak, vranilovka, zova...

Juli: Bokvica, borovica, breza, brđanka, brusnica, bunika, divlja ruža, hajdučka trava, islandski lišaj, jagoda, kadulja ili žalfija, kantarijon, kim, kokotac, kopriva, kopriva bela mrtva, kupina, lavandula, lipa, matičnjak, miloduh, mrazovac, nana, orah, pelen, podbel, rastavić, rosulja, slez beli, slez crni, sitnica, tatula, timijan, titrica, troskot, velebilje, divlji mak, vidac, virak (rosanica, biserka plašt device Marije), zova, žavornjak (delfinijum)...

Avgust: Bokvica, borovnica, brđanka, bunika, čemerika, crvotočina, hajdučica, hmelj, ivansko cveće, islandski lišaj, kantarijon, kim, klek, kopriva, kupina, majoran, majčina dušica, miloduh, neven, pelen, petrovac, podbel, crni i beli slez, smilje, smrduša, srcopuc, razgon, različak, vidac, vratič...

Septembar: Čemerika, divlja ruža (šipak), drenjine, hmelj, hrastova kora i žir, islandski lišaj, klekinje, lincura, morač, mrazovac, nana, nar, neven, orah, oskoruša, pasulj, pelen, peršun, pirevina, repušina, sapunjača (crvena i bela), beli slez, tatula, trava od srca, trandavilje, trnjine, velebilje, zečji trn, sladić, zubača...

Oktobar: Angelika, brđanka (moravka, brđanka, vučji zub), čemerika, dunja, glog, jedić, kopriva, lincura, maslačak, morač, pasulj, peršun, čičak, sapunjača, beli slez, trava od srdobolje, srčenjak, trnjine, zečji trn, slatki koren, zova...

Novembar: Gloginje, iđirot, smreka, maslačak, macina trava, zubača, čičak, trava od srdobolje, bundevino seme, zečji trn, zubača...

Decembar: Imela

5956

Šta se dešava ukoliko svakodnevno konzumirate med?

Med utiče na jačanje imunog sistema, neovisno na način konzumacije. Pun je enzima, vitamina i minerala koji štite od bilo kakvih štetnih bakterija..

Med i topla voda su najbolji izbor ukoliko želite da izbacite nagomilane toksine iz svog tela. Posebno ukoliko s vremena na vreme osetite pritisak u donjem delu stomaka.

Med je prirodni antioksidans, što znači da štiti kožu održavajući je hidriranom i mekom.

Bogat je prirodnim šećerima, pri čemu će zadovoljiti sve vaše dnevne potrebe pri čemu ćete smanjiti unos kalorija - ukoliko vodite računa o telesnoj težini.

Prirodni je lek za respiratorne infekcije, ali i jednako sprečava razvoj srčanih oboljenja.

1447

Prednosti sirovog mleka

Sirovo mleko je nepasterizovano. Zagovornici tvrde da upravo proces pasterizacije utiče na gubitak brojnih sastojaka koji mogu povoljno uticati na zdravlje organizma. Toplota menja i degradira neke od hranljivih sastojaka koji se prirodno nalaze u mleku. U pasterizovanom mleku, tiamin, riboflavin i vitamini C, E i B-12 nalaze se u tragovima. Sirovo mleko je bogato mikroorganizmima. Tokom pasterizacije, mleko se zagreva do dovoljno visoke temperature kako bi se ubili štetni mikroorganizmi koji mogu biti prisutni. Procenjuje se da oko nula do šest odsto sirvog kravljeg mleka sadrži jednu ili više štetnih bakterija. Međutim, pasterizacijom se uništavaju i bakterije koje mogu biti od velike koristi jer pomažu varenju laktoze u mleku.

Nekoliko epidemioloških studija objavljenih 2014. godine, istaklo je da konzumiranje sirovog mleka tokom ranog detinjstva može smanjiti rizik za razvoj astme, alergijskog rinitisa, alergije na polen... Premda još nije utvrđeno koje su komponente sirovog mleka odgovorne za ovaj „zaštitni efekat“, istraživači pominju mlečnu mast ili proteine surutke kao potencijalne „krivce“.

Bakterije mlečne kiseline u sirovom mleku mogu učiniti sirovo mleko lakše svarljivim, za one koji su netolerantni na laktozu.

2729

Kakvu vrstu bola u donjem delu leđa osećate?

Mehanička bol je obično prourokovana povredom, preteranim naprezanjem ili usled pritiska. Usled lošeg držanja, preteranog forsiranja i pritska pršljenova, ligamenata i mišića u leđima. Nastaje i zbog nepravilnog savijanja pri podizanju tereta ili zbog lošeg sedenja.

Inflamatorni bol je uzrok autoimune bolesti koja se javlja kada imuni sistem napadne zdrave ćelije pri čemu se stvara zapaljenje. Ankilozni spondilitis izaziva hronični bol u leđima koji traje duže od mesec dana, utiče na kičmu, amože izazvati zapaljenje u drugim zglobovima i tkivima.

1220

Hrana bogata vitaminom D i gvožđem

Gvožđe i vitamin D su esencijalni za zdravo funkcionisanje krvi, ćelija, kostiju i mišića. Gvožđe je od ključnog značaja za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca, koji prenose kiseonik kroz telo. Deo je proteina koji su takođe uključeni u transport kiseonika, odnosno hemoglobina i mioglobina. Hemoglobin je protein u crvenim krvnim ćelijama koji nose kiseonik u tkiva, a mioglobin prenosi kiseonik do mišića. Vitamin D pomaže u apsorpciji kalcijuma i reguliše nivo kalcijuma u krvi. Od velike je važnosti za jake kosti i zube.

Dnevne preporučene količine vitamina D za odrasle osobe između 19 i 50 godina iznosi 5 mikrograma, a 10 mikrograma za lica uzrasta od 51 do 70 godina i 15 mikrograma za starije od 71 godinu. Trudnice i doilje starosti od 16 do 50 godina bi trebalo da unose 5 mikrograma vitamina D. Dnevni preporučeni unos gvožđa je 18 mg za žene od 19 do 50 godina, a 8 mg za muškarce iznad 19 godina.

Odličan izvor gvožđa su mesni proizvodi, žumance, pasulj, grašak, suvo grožđe i suve šljive, soja, spanać, kelj, brokoli, integralne žitarice...

Većina ljudi vitamin D dobija putem izlaganja suncu. Međutim, hrana bogata vitaminom D je riba, sir, žumance, pečurke, žitarice, jogurt i voćni sokovi.

2739