Osvežavajući namaz koji odlično ide uz roštilj i kao prilog za meso, a može i kao namaz na hleb.
-
Najzdravije namirnice za letnje vrućine
Lubenica - sočna i osvežavajuća, neće smao ugasiti žeđ, već će dostaviti vašem organizmu određenu dozu vitamina A, C, kalcijuma i antioksidansa likopena.
Krompir - posebno pečen, izuzetno je hranljiv. Jedan je od najboljih izvora kalijuma i vlakana.
Celer - bogat hranljivim materijama, uključujući i antiinflamatirna jedinjenja koja umiruju digestivni trakt. Izuzetan je izvor folne kiseline, vitamina K i C.
Orasi - Najzdravija vrsta užine jednako koliko i semenke suncokreta. Vitamin E, magnezijum i tiamin nalaze se u ogromnim količinama u ovim ukusnim grickalicama.
Šampinjoni - bogate vitaminom D, kao i brojnim jedinjenjima koja pokazuju potencijal za jačanje imuniteta.
1301 -
Sprečite nesanicu hranom
Namirnice koje su najefikasnije u borbi protiv nesanice sadrže sastojke koji pomažu telu da se opusti i lakše utone u san. U kombinaciji sa fizičkom aktivnošću, one vam mogu pomoći da se svake noći dobro odmorite i pripremite za naporan dan.
Ćuretina je bogata triptofanom, aminokiselinom koju telo koristi u proizvodnji serotonina. Serotonin je hemijska uspavanka za naše telo, jer smiruje nerve i mozak. Mozak noću konverzuje serotonin u melatonin, hormone koji reguliše spavanje.
Složeni ugljeni hidrati (ovsena kaša, hleb od celog zrna i sl.) takođe pomažu u proizvodnji serotonina.
Namirnice bogate gvožđem takođe treba konzumirati, jer je anemija još jedan od izazivača nesanice.
Čaj od kamilice umiruje, i mada ne postoje klinički dokazi da ovaj napitak definitivno pomaže u borbi protiv nesanice, mnogi ljudi se kunu u njegovo dejstvo.
1902 -
Topla i ukusna zimska jela Srbije
Šta se najčešće sprema u zimskim mesecima?
Srpska kuhinja bogata je ukusima, posebno tokom zimskih meseci kada se tradicionalno pripremaju jela koja greju dušu i telo.
Ova jela, često spremljena od jednostavnih sastojaka, imaju dugu tradiciju i prenose se kroz generacije, noseći sa sobom ne samo ukus, već i deo srpske kulture.
U nastavku ćemo se upoznati sa najpopularnijim zimskim jelima u Srbiji, koje se pripremaju tokom hladnih dana.
Sva ova jela, baš kao što možete da poručite kvalitetne kozmetičke proizvode online, možete nabaviti iz udobnosti svog doma.
Sarma – Kraljica zimske trpeze
Sarma je jedno od najpoznatijih i najvoljenijih jela u Srbiji, posebno tokom zime.
Pravi se od kiselog kupusa koji se puni mlevenim mesom, najčešće svinjetinom ili govedinom, pirinčem, i začinima poput bibera i crnog luka. Sarma se dugo kuva na tihoj vatri, čime dobija bogat, pun ukus.
Značaj sarme u srpskoj kulturi
Sarma je nezaobilazna na trpezama tokom zimskih praznika, a posebno se priprema za slave i druge porodične proslave.
U nekim domaćinstvima, smatra se simbolom okupljanja porodice, jer njeno pripremanje i kuvanje zahtevaju dosta vremena i pažnje. Ljubav prema sarmi nije samo u njenom ukusu, već i u ritualu njene pripreme.
Pasulj – Klasično jelo za zimske dane
Pasulj je još jedno klasično srpsko jelo koje se često priprema tokom zime. Najčešće varijante su pasulj prebranac i čorbast pasulj, a oba tipa imaju bogat, zasitan ukus.
Pasulj se obično kuva sa suvim mesom, kao što su rebarca ili kolenica, što mu daje dimljen, aromatičan ukus.
Prebranac – Pečeni pasulj sa lukom
Prebranac, poznat i kao pečeni pasulj, tradicionalno se priprema u pećnici sa mnogo luka, crvenom paprikom i biberom.
Pasulj se kuva dok ne omekša, zatim se preliva lukom i začinima i peče dok ne dobije bogat, karamelizovan ukus.
Simbol je srpske zime i često se priprema u velikim količinama, jer može da stoji danima i postaje još ukusniji kada odstoji.
Ovo jelo je popularno i među vegetarijancima zbog svoje jednostavnosti i bogatog ukusa, a savršeno se slaže sa kiselim kupusom ili krastavcima.
Kulturna vrednost pasulja
Pasulj ima dugu tradiciju u srpskoj kuhinji i često se naziva "srpskim kavijarom".
Pored toga što je ekonomičan i zasitan, pasulj simbolizuje povezanost sa prirodom i skromnošću, jer je to jelo koje se od davnina priprema od pristupačnih i lako dostupnih namirnica.
Posebno je popularan tokom posnih dana, kada se priprema bez mesa.
Kuvani kupus sa rebarcima – Klasično jelo za hladne dane
Kuvani kupus sa rebarcima je omiljeno jelo tokom zimskih meseci u Srbiji. Ovaj specijalitet se priprema od kiselog kupusa, suvih rebarca, suvih kobasica i drugih delova mesa koji su puni ukusa.
Kupus se dugo kuva sa mesom i začinima, čime dobija jedinstvenu aromu i bogatstvo ukusa.
Simbol tradicije i obilja
U mnogim domaćinstvima, kuvani kupus se smatra jelo koje "zagreva" i daje energiju tokom hladnih dana.
Ovaj specijalitet je simbol srpskog gostoprimstva, jer se obično priprema u velikim količinama za okupljanja i proslave.
Uobičajeno je da se služi uz domaći hleb i ljute paprike.
Kiseli kupus – Osnova za mnoge zimske specijalitete
Tokom jeseni i zime, kiseljenje kupusa je tradicionalni proces u mnogim domaćinstvima.
Kiseli kupus nije samo osnova za sarmu i kuvani kupus, već se koristi i kao prilog mnogim jelima ili kao zasebno jelo, uz malo ulja i paprike.
Zdravstvene prednosti kiselog kupusa
Pored svoje upotrebe u tradicionalnim jelima, kiseli kupus je bogat vitaminom C i probioticima, što ga čini savršenim za zimski period kada je imunitet često oslabljen.
Ovo povrće simbolizuje snalažljivost i očuvanje hrane tokom zime, jer se može čuvati mesecima.
Pita sa krompirom i prazilukom – Savršena za zimski ručak
Pita sa krompirom i prazilukom je jedno od jednostavnijih, ali ukusnih jela koje se često priprema tokom zime.
Krompir i praziluk se kombinuju u nadevu, koji se zatim uvija u kore i peče do zlatno-smeđe boje.
Pita kao tradicionalno jelo
Pite su deo srpske tradicije, a ova verzija sa krompirom i prazilukom je popularna zbog svoje dostupnosti i praktičnosti.
Idealna je kao glavno jelo ili prilog uz bogate čorbe ili variva. Pita je simbol domaće kuhinje, a njena priprema često okuplja porodicu u kuhinji.
Slatka zimnica – Slatko i džemovi kao deo zimskog rituala
Pored slanih jela, slatka zimnica takođe ima svoje mesto na srpskoj trpezi tokom zime.
Najčešće se prave slatko od šljiva, džem od kajsija i pekmez od šipka. Ovi slatki dodaci često se služe uz domaći hleb ili palačinke.
Značaj slatke zimnice
Ovi slatki proizvodi se prave tokom leta i jeseni, ali njihova potrošnja raste tokom zime, kada služe kao podsećanje na letnje ukuse.
Slatka zimnica je prisutna u svakom domaćinstvu i simbolizuje bogatstvo domaće kuhinje.
Tradicionalna zimska jela Srbije predstavljaju više od hrane – ona su deo kulturnog nasleđa i simbol porodice, tradicije i zajedništva.
Od sarme i pasulja, preko kiselog kupusa i prebranca, pa sve do slatke zimnice, ova jela imaju posebnu ulogu u zimskim mesecima, pružajući toplinu, ukus i energiju.
638 -
Zašto je povrće važno u ishrani?
Većini receptora je potrebna zdrava sredina da bi normalno funkcionisali, a samim tim i celokupnom organizmu. Povrće mu upravo to omogućava.
Ishrana bogata antioksidansima i luteinom je od velike važnosti za očuvanje vida.
Povrće utiče na zdravlje kože, ali i sam ten. Prisutnost karotena, koga najviše ima u povrću, igra glavnu ulogu.
Pruža važan kompleks materija koje organizam ne može da obezbedi iz drugih prehrambenih namirnica.
Niska energetska vrednost povrća ogleda se u izuzetno malim količinama masti i značajnim količinama ugljenih hidrata i belančevina.
Povećana količina povrća u ishrani smanjuje mogućnost od razvoja dijabetesa, posebno kod dece.
1400 -
Osnovne karakteristike tradicionalne libanske kuhinje
Libanska kuhinja fokusirana je na biljke, začine i teške soseve. Mint, peršun, origano, beli luk, muskantni oraščić i cimet su neretko glavni sastojci brojnih jela. Hleb se služi uz skoro svaki obrok i presudan je za libansku ishranu jer označava život. Humus, pirinač i meso umotani u listove grožđa, pire od brašna, vruće i hladne salate, morski plodovi na žaru su među najpopularnijim jelima. Baklava je omiljeni tradicionalni dezert. Arak - bezbojno alkoholno piće napravljeno od anisa, takođe nazvano i kao Lionovo mleko, najčećše se služi uz dezert. Arapi su poznati po svom gostoprimstvu, čak iako vaša poseta nije bila najavljena. Ručak, najvažniji obrok, obično se služi u 14 časova. Najpre se služi meze - topli hleb, humus, sirevi, masline... Nakon glavnog jela, obično se služi baklava ili činija svežeg voća. Odrasli obično uživaju u pivu, vinu ili araku, dok deca piju limunadu ili sok od sveže ceđenog voća.
3565
