Breskva je voće poreklom iz Kine ali se uzgaja u predelima gde vlada topla klima. U nekim krajevima poznata je kao persijska šljiva, a postoji preko 2.000 različitih vrsta breskvi koje su nastale ukrštanjem.
Naročito preporučuje deci u razvoju jer je vitamin B2 odgovoran za pravilan rast i razvoj.
Breskve pospešuju varenje, posebno teško svarljive i masne hrane jer povećavaju lučenje želudačnih sokova i zaustavljaju mučninu i povraćanje.
Savršeno je sredstvo za čišćenje creva, jer potpomaže bolje varenje.
Predstavlja pravu riznicu beta karotina. Sadrži i većinu vitamina grupe B, među kojima i folacin (B9), nijacin (B3), ali i vitamin C, E i biotin (vitamin H).
Sok od breskve se preporučuje bolesnicima sa srčanom aritmijom, smanjenim lučenjem želudačne kiseline, osetljivim nervnim sistemom.
Smanjuju rizik od opadanja kose.
Kinezi i Japanci koštice breskve smatraju izuzetno značajnim u lečenju kašlja, upale slepog creva, krvavljenja, povišenog krvnog pritiska.
U Mađarskoj ih zovu "voćem mira" jer smiruju i opuštaju.
PIVO JE DOKAZ DA NAS BOG VOLI I DA ŽELI DA BUDEMO SREĆNI, verovatno je najpoznatiji svetski citat o pivu.
I da, nije daleko od istine.
Zato i ne čudi što se širom sveta organizuje na stotinu festivala posvećenih ovom piću.
Mi vam predstavljamo nekoliko lakše dosegljivih - pa evo liste najboljih festivala piva u Evropi:
-Belgijski vikend piva
Održava se u glavnom gradu, Briselu i na meniju je oko 225 vrsti piva. Ne čudi što se jedan od najboljih festivala piva, jer je upravo ova država začetnik proizvodnje voćnih piva, ali i ova "regularna" važe za izuzetno kvalitetne. Festival se održava u septembru, a zanimljivo je to što se uz piva uglavnom služi domaći sir trapist.
-Veliki britanski festival piva
Ovaj pivopijski festival se održava u Londonu, uglavnom početkom avgusta i nudi više od 800 vrsti piva iz čitavog sveta! I flaširanog, i točenog. Po zvaničnoj statistici, tokom festivala se popije 165.000 litara piva, a već je tradicija da se prvog utorka festivala dodeljuje "prestižna" nagrada - za Najvećeg pivopiju.
-Pilsner fest
Češka je već neko vreme pravi raj za pivopije, jer osim kvaliteta, nudi i vrlo pristupačne cene, pa ne čudi što se jedan od boljih festivala piva održava i u Pragu, i to uglavnom početkom oktobra. Traje samo dva dana, ali obećava nezaboravnu zabavu uz dobro pivo, hranu i lokalnu muziku. Pola litre pilsnera možete kupiti i za jedan i po evro!
-Stokholmski festival piva i viskija
Ko kaže da i Skandinavci nemaju dobra piva? No oni su odlučili da ubiju dve muve jednim udarcem i u isto vreme organizuju festival koji slavi i pivo, ali i viski. Održava se krajem oktobra i traje oko dve nedelje. Dakle, dovoljno vremena da se stanovništvo dovoljno proveseli, zagreje i pripremi za dolazak duge, hladne, skandinavske zime.
-Oktoberfest
Mislimo da nije potrebno posebno predstavljati ovaj minhenski festival piva. Sa svojih šest miliona posetilaca, važi za najmasovniji festival festival ove vrste na svetu, ali ga krasi i duga tradicija. Naime, prvi put je održan davne 1810. godine. Kao što već verovatno i znate, piva se često toče u krigle od jednog litra, i u njega se uglavnom služe i tradicionalne bele bavarske kobasice sa žutim senfom. Nek vas ime ne zavarava - Oktoberfest se uglavnom održava krajem septembra.
Koren velikog čička vekovima je korišćen u tradicionalnoj kineskoj medicini. Istraživači američkih univerziteta rade na kliničkim studijama kako bi dokazali sve njegove zdravstvene koristi. Studija iz 2014. godine otkrila je da koren velikog čička značajno snižava nivo šećera u krvi kod miševa. U kineskoj medicini koristi se za lečenje prehlade, bolnog grla, infekcija... Koren biljke deluje kao diuretik. Pomaže pri uklanjanju viška vode iz tela. Antioksidanti suzbijaju slobodne radikale koji oštećuju ćelije i tkiva. Koren velikog čička bogat je vlaknima. Dostupan je kao čaj, prah, pilula...
Ukoliko ste imali prilike da se susretnete sa iskusnim prodavcima kozmetičkih proizvoda, jedna od stavki koja je često preporučivana pre nanošenja ruževa za usne je piling. Ovi pilinzi imaju svoju cenu i nisu ni malo jeftini. Njihov osnovni sastojak je, verovali ili ne – šećer. Srećom, ovakve pilinge je veoma lako napraviti. Sve što vam je potrebno je braon šećer i malo maslinovog ili kokosovog ulja. Na jednu kašiku braon šećera dovoljne su dve do tri kapi ulja. Dobijeni piling prstima nanesite na usne kako biste uklonili mrtve ćelije pre ispiranja.
Nemačka je jedna od najvećih zemalja u Evropi. Reljef, koji se u Nemačkoj razlikuje od oblasti do oblasti, mnogo je uticao na kuhinju u prošlosti, ali se danas manje od 3% stanovništva bavi poljoprivredom te se većina namirnica uvozi. Najviše se gaje jabuke, kruške, višnje, breskve i grožđe, mada Nemačka nije naročito poznata po proizvodnji vina.
Postoji dosta razlika između kuhinje na severnom, centralnom i južnom delu zemlje. Na severu su popularne čorbe od morskih plodova, kao i čorba od pasulja, centralna Nemačka se odlikuje raznovrsnim hlebovima i žitaricama, a region na granici sa Holandijom je poznat po beloj špargli. Frankfurt, koji se nalazi na jugu zemlje, dom je čuvene kobasice, Wüstchen, a zanimljiv je i obrok nazvan "Nebo i zemlja", u kojem se kombinuju krompir, jabuke, crni luk i slanina. Minhen je posebno poznat po ukusnim belim kobasicama koje se tradicionalno serviraju uz senf.
Nemci su poznati po teškim, obilnim obrocima koji uključuju velike količine mesa i hleba. Krompir je takođe centralna namirnica i popularizovan je jos u XVII veku, a često se jede uz slaninu i pasulj, dok je u nekim oblastima zastupljen i paprikaš sa krompirom i tri vrste mesa. Kao dezert su česte gomboce, valjušci od krompirovog testa punjeni šljivama, ali i nezaobilazna švarcvald torta.
Kada je reč o Nemačkoj, jedna od prvih asocijacija je Oktoberfest - čuveni festival na kojem je svake godine predstavljeno mnogo vrsti piva - nacionalnog pića Nemačke. U Nemačkoj postoji više od 1200 pivara i više od 5000 različitih vrsta piva.
Što se tiče Božića, jedu se medeni kolači različitih oblika uz kuvano vino, dok je tradicionalni božićni obrok pečena guska sa povrćem i valjušcima od krompira.
Nemci najviše vole slatki doručak, pa je tada najzastupljeniji hleb sa džemom uz čaj ili kafu. Večera je mnogo lakša nego doručak i ručak i uglavnom se jedu sendviči sa suhomesnatim proizvodima.
