Koje su tajne originalne italijanske pice?

Pročitano: 1137 puta
Kategorija: Zanimljivosti
Ocena teksta:
(0 glasova)

Italijanska pica je najpopularnije jelo ove kuhinje širom sveta. Ovaj specijalitet sa bogatom istorijom je omiljen među gurmanima, a kako postoje razne varijante za svačiji ukus, neretko se nalaze na menijima restorana i brzih hrana.

Međutim, iako postoje brojni recepti sa različitim kombinacijama ukusa, testa i preliva, originalna italijanska pica je ona koja uvek najviše intrigira. Prava italijanska pica nije komplikovana i svi je mogu napraviti kod kuće.

U nastavku teksta pročitajte tajne originalne italijanske pice uz koje će vam ovaj specijalitet sigurno uspeti iz prve!

#1 Dobra baza je ključna za autentičnu italijansku picu

Italijanska pica za poneti, koja je najdraže jelo svim generacijama, nije teška za pripremu, ali zahteva kvalitetne namirnice i određeno vreme za pripremu.

Ključni deo dobre italijanske pice jeste njena baza, odnosno - testo.

Nasuprot sve više popularnim raznim varijantama pica sa debelim i punim koricama, originalna pica je mnogo tanja, laganija i ukusnija.

Prva greška koju mnogi prave je prerano dodavanje soli u pripremi testa. Svaki pica majstor zna da se ona dodaje tek kasnije, jer može da uništi jaku glutensku strukturu kojoj se teži pri mešanju testa.

Isto tako, iako mnogi u svoje recepture dodaju i kašičicu šećera, ovaj korak svakako nije neophodan i čini testo nezdravijim. Pravo testo za picu se fermentiše 24 sata, a na taj način nestaju delovi glutena i skroba, zbog čega je testo svarljivije i zdravije.

Kod pravilnog fermentisanja testa, nephodan je i dobar starter. On se fermentiše tokom noći, nekih 12 do 16 sati i služi boljem razvijanju ukusa. Sastoji se od brašna, vode i kvasca, koji se mešaju i pokrivaju folijom, kako bi odstojali za ovo vreme.

Mnogi pica majstori koriste i različite vrste brašna za pripremu ovog specijaliteta. Mešaju visoko i nisko-proteinska brašna, a ponekad dodaju i malo integralnog ili polubelog (pšenično ili speltino).

oklagija razvlacenje testa brasno

#2 Pravilna priprema sosa od pelata

Mada kečap jeste ukusna i brza opcija, on nikako nije opcija kod pripreme autentične italijanske pice. Razlog tome je što sadrži mnogo šećera koji gori na visokim temperaturama dok se pica peče.

Zbog toga treba da koristite sos od paradajza iz konzerve ili tetrapaka. Idealno je da u dubokoj činiji rukama ili miskerom dobro izgnječite sastojke, a na samom kraju dodate malo vode, po potrebi. Njegova tekstura treba da bude čorbasta.

Takođe, ni domaći kuvani paradajz pelat ne dolazi u obzir, jer se sos po originalnoj recepturi ne kuva. Iako su mnogi navikli da ga krčkaju u toku pripreme, ovo nikako ne treba da radite odlučite li se da ispoštujete recepturu prave italijanske pice.

#3 Koji sir je najbolji izbor?

Mada smo svi navikli na nekvalitetna testa prenatrpana raznim vrstama sireva, autentična italijanska pica jednostavno sadrži samo jedan sir - svežu mocarelu.

Ukoliko koristite mocarelu koja je dostupna u marketima, jako je važno da je nikako ne cepkate rukama. Ona je prepuna vode i na ovaj način će otpustiti previše tečnosti koja će onda omekšati testo.

Idealno je da je iseckate nožem ili kuvarskim makazicama na tanke trakice. Možete je pripremiti pre pravljenja jela i potom je držati u frižideru sve dok vam ne zatreba.

Sveža mocarela se na picu ne stavlja na početku pečenja, već pred kraj. Za početak, u rernu ubacite testo sa sosom, a kasnije preko stavite sir. On ne treba da bude zlatne boje, već samo dovoljno istopljen.

#4 Temperatura i način pečenja pice

Prava italijanska pica se peče na jako visokim temperaturama, preko 450 stepeni i to svega nekoliko minuta. Uz fermentaciju i visoku temperaturu, testo lepo narasta, dobija boju i biva ukrašeno svojim čuvenim braon pegicama.

Međutim, kako kućne rerne obično imaju ograničenu najvišu moguću temperaturu na 300 stepeni, na toliko je i zagrejte. Rešetka na kojoj ćete peći picu treba da bude što niže ka dnu rerne.

Pecite je na oko 4 minuta, taman dok se testo ne formira i dobije boju, a potom je izvadite. Pica treba da izgleda gotovo, ali nedopečeno. Najbolje je da ovaj proces ispratite sami odokativno, bez merenja vremena, jer će boja korice biti sjajan pokazatelj. Ona treba da dobije zlatnu boju pre vađenja.

Tada je vreme za dodatke - mocarelu, tanko sečene pečurke i masline. Možete dodati sve što volite, ali nemojte preterivati kako ne biste prenatrpali testo.

Zatim, vratite picu u rernu i pecite je maksimalno još 2 minuta, dok se sir ne rastopi. Ako se desi da se predugo peče, mocarela može da ispusti previše vode i tako nakvasi testo.

Ćim je izvadite, prenesite je na dasku za sečenje. Po želji možete dodati svež bosiljak, malo maslinovog ulja ili tanke listiće parmezana preko pice.

Iako originalna italijanska pica zahteva strpljenje i nije nešto što se sprema za 30 minuta, ona je pravi užitak za sve hedoniste. Što više ispoštujete svaki korak, to će finalni rezultat biti ukusniji. Nadamo se da vam je ovaj tekst bio koristan i da ste pronašli dobre savete za uspešnu pripremu svog omiljenog specijaliteta.

 

Priredio: 
  • Da biste ostavili komentar morate biti prijavljeni na sistem!
    Prijava