-
Crveni ili zeleni kupus - šta je zdravije i zašto?
Crveni i zeleni kupus pripadaju različitim sortama koje imaju sličan ukus, iako crveni kupus ima tendenciju da bude ljutkastiji od zelenog. Obe sorte su pravi izvor zdravlja.
Vitamin A
Ako dodate šolju seckanog zelenog kupusa u ishranu, dobićete tri odsto više dnevne vrednosti vitamina A. Ukoliko se odlučite za šolju seckanog crvenog kupusa, dodaćete 19 odsto više dnevne vrednosti vitamina A.
Vitamin C
I kada je vitamin C u pitanju, crveni kupus prednjači. Sa šoljom seckanog zelenog kupusa unećete 47 odsto više dnevne vrednosti vitamina, a sa šoljom crvenog - 84 odsto više dnevne vrednosti.
Gvožđe
Šolja seckanog zelenog kupusa povećaće dnevnu vrednost za 2 odsto, a crvenog za 3 odsto.
Antocijanini
Crveni kupus ima dodatnih hranljivih materija koje se ne nalaze u zelenom kupusu. Antocijanini su antioksidanti koji daju crvenom kupusu prirodnu boju. Utiču na poboljšanje memorije, pomažu telo da oslobodi hormone...
9001 -
Činjenice koje niste znali o pistaćima
Žetva ovog ukusnog orašastog voća traje do oktobra, a kada se ovaj težak posao završi, vreme je za uživanju u ukusu, kao u zabavnim činjenicama koje ćete ovde saznati.
Pistaći su u Iranu poznati kao "nasmejani orah", a u Kini ga zovu "srećni orah".
Pistaći se spominju u Bibliji, a ljudi uživaju u njegovom ukusu bar 9000 godina.
Svoju intenzivnu boju duguju antioksidantima.
Oni su odličan izvor proteina, vlakana, magnezijuma, tiamina i fosfora, kao i vitamina B6, bakra i mangana.
Pistaći su po vrsti bliski mangu.
Istraživanja pokazuju da 50 grama pistaća dnevno snižava holesterol i smanjuje rizik od srčanog udara.
2224 -
Italijanski specijaliteti koji možete napraviti kod kuće
Da li ste čitali knjigu “Jedi, moli, voli” ili odgledali istoimeni film sa Džulijom Roberts u glavnoj ulozi? Mislite li da je slučajno Elizabet Gilbert izabrala Italiju kao zemlju u kojoj se najbolje jede? Apeninsko poluostrvo sa okolnim ostrvima je pravi raj za hedoniste i sladokusce. Od svetski poznatih jela kao što su pasta, pica, rižoto ili tiramisu do tradicionalne hrane iz lokalnih kuhinja poput sicijanskih aranćinija ili sardinijske fregole, italijanski specijaliteti su uvek poželjni meni za sve prilike. Ne morate ni da otputujete preko 500 kilometara, već u svoj dom dovedite italijansko gastronomsko iskustvo.
Italijanski specijaliteti iz rerne
Pica je jedno od najpopularnijih jela na svetu. Njena domovina je Italija, odnosno grad Napulj. U njemu je u 1889. godine napravljena prva Margarita, pica od mocerela sira, paradajza i bosiljka koja predstavlja boje italijanske zastave. Veruje se da je pripremljena u čast kralja Umberta i kraljice Margarite Savojske. Iako se danas u različitim delovima sveta dodaju različiti sastojci na picu, probajte da napravite kod kuće najjednostavniju margaritu po tradicionalnom receptu. Ne treba vam ni specijalna pećnica na drva, već su i mini rerne dovoljno dobre da se ispeče vrhunsko testo. Testo se pravi od 3,5 šolje brašna, jedne kašičice soli, jedne čaše vode, kesice suvog kvasca i prsohvata šečera. Za filovanje vam je potrebno 2 šolje paradajz sosa, 20 listića mocarela sira (3 pakovanja), 20 listova svežeg bosiljka, so i maslinovo ulje. Peče se u rerni oko 7 minuta na temperature oko 250 stepeni.
Lazanje potiču iz regije Emilija Romanja i takođe su jedno od omiljenih globalnih jela. Možete ih napraviti sa sastojcima koje najviše volite, sa ili bez mesa, a najpoznatije verzije su Lasagna alla Bolognese sa ragu sosom od mlevenog mesa, Lasagna el Pesto koja potiče iz Ligurije i u kojoj dominira pesto sos i Lasagna Napolitana sa rikota sirom, kobasicama i jajima. Sigurno ste nekada pravili bolonjsku verziju, ali ponekad probajte da iz vaše rerne zamirišu i ove druge.
Nema lepšeg mirisa od domaćeg hleba iz rerne. A da li ste nekada probali da napravite fokaču (focaccia)? Ovi hlebići su pravougaonog oblika, sa hrskavom koricom, a unutra mekani, oplemenjeni maslinovim uljem, začinjeni solju i ruzmarinom. Ukoliko želite da napravite moderniju verziju pogledajte recept ovde.
Brzi ručak uz pastu i rižoto
Kada ste u žurbi i želite da spremite brz ručak, pasta ili rižoto su uvek dobra ideja. Italijanska kuhinja broji preko 300 vrsta testenine, a kod nas su najdostupnije: spaghetti, fusilli, penne i tagliatelle. Sosevi koje domaćice najčešće prave, a ima ih i u kioscima brze hrane su: bolonjeze, karbonara, napolitana, amatrićiana, piletina i pesto, fungi i arabiata. Dovoljno je da skuvate testeninu par minuta i napravite svoj omiljeni sos. Uvek imajte pri ruci malo parmezana da oplemeni ukus.
Rižoto je italijanski specijalitet koji potiče sa severa zemlje, jer se tamo uzgajaju specijalne vrste pirinča: Arborio, Carnaroli i Vialone Nano. One znatno više upijaju vodu i oslobađaju skrobi rižoto postaje kremast.Osim pirinča, za pripremu vam je potreban i pileći bujon (može i od povrća kao posna varijanta), crni luk, maslinovo ulje, belo vino, malo parmezana, maslaca, so i biber.U jelo možete dodati pečurke, morske plodove, pileće meso, povrće, tofu sir, i slično. Rižoto je najbolje služiti odmah nakon pripreme, dok je još uvek kremast i topao.
Italijanski deserti – pravo gastronomsko uživanje
Gelato i tiramisu su prave zvezde italijanske kuhinje. Đelato nije klasični sladoled, od njega se razlikuje po teksturi i ukusu. Naime, đelato sadrži manje masti od sladoleda, pravi se od svežih sastojaka bez ili sa vrlo malo aditiva, gušći je, kremastiji i intenzivnijeg ukusa. Najpoznatiji ukusi su straćatela, pistaći, limenćelo, kafa, jagoda i čokolada. Ako želite da napravite đelato za svoju porodicu ili goste, umutite 6 žumanaca sa 120 grama šećera i dve kesice vanil šećera, sipajte 600 mililitara mleka u šerpu i dodajte štapić vanile pa sklonite sa vatre pre nego što provri, i na kraju dodajte smesu sa jajima i šečerom. Važno je da sve vreme mešate kako se ne bi napravile grudvice. Dodajte još sastojaka da dobijete ukus po želi. Kada je smesa ohlađena, možete uključite aparat za sladoled na program za gelato i stavite na pre-cool opciju. Kada se aparat ohladi, ulijte smesu, uključite program i sačekajte 40 minuta. Imaćete savršen đelato!
Kad su u pitanju italijanski specijaliteti, lista nije potpuna bez tiramisua. Potvrđena je činjenica da potiče iz pokrajine Veneto, ali svaki grad za sebe prisvaja zasluge za ovaj čuveni desert. Najpopularnija je verzija priče po kojoj je nastao 1960-ih godina u Trevizu, u restoranu Le Beccherie. Tajna njegove popularnosti je u savršenom kremu od maskarpone sira (u pojedinim delovima Italije koriste rikotu) i piškotama natopljenim kafom. Osim klasične verzije, tiramisu možete napraviti sa voćem (piškote umačete u prirodni sok umesto kafe), sa čokoladom koju dodate u krem deo, ili sa kokosom koji takođe dodate u krem I dodatno pospete njime kolač (umesto kakaa).
Ako su vas ovi italijanski specijaliteti otvorili apetiti, možee odmah otići u kuhinju da pripremite neki od njih.
511 -
Pet namirnica koje nepovoljno utiču na prehladu
Beli hleb – Utiče na porast šećera u krvi što dalje izaziva upale.
Gazirana pića – Borba tela protiv infekcija uzrokuje zamor. Dodatni šećeri u gaziranim pićima pogoršavaju upale.
Sir – Mlečni proizvodi utiču na povećano lučenje sluzi.
Krekeri – Izbegavajte rafinirane proizvode od belog brašna jer šire upalne procese i otežavaju varenje.
Pica – Pored obrađenog mesa, zasićenih masti i velikih količina soli, pica izaziva oksidativni stres i onemogućava telu da se bori protiv upala.
1180 -
10 vrsta najgoreg neorganskog voća
Organski proizvodi koštaju čak 40 odsto više u odnosu na konvencionalne koji svakako sadrže više pesticida.
Breskve - sadrže 62 pesticida što u nekim slučajevima može biti potencijalno opasno kada je reč o razvoju brojnih bolesti.
Jagode - utvrđeno je laboratorijskim testovima da sadrže 59 različitih pesticida.
Jabuke - odlučite se za kupovinu oganskih, kako biste izbegli 42 pesticida u neorganskim voćkicama.
Organske borovnice su najsigurnija opcija, osim ukoliko se ne odlučite na unos 52 pesticida.
Nektarine sadrže nešto manje, oko 33 pesticida.
Trešnje - i to domaće posebno, čak i u poređenju sa uvoznim višnjama. Sadrže zabrinjavajuće visok nivo pesticida.
Grožđe - sadrži oko 34 hemikalije.
Malina takođe ne izostaje, ali daleko manje sadrže kruške sa 28 hemikalija.
Paradajz sadrži skoro najniži nivo štetnih hemikalija, u odnosu na sve pomenute namirnice.
1619
