Veoma ukusna, kremasta torta, ne peče se, lako se pravi, idealna za domaćice početnice.
Veoma ukusno testo za picu. Od nadeva možete staviti šta god želite u slučaju sa slike iskoristila sam kobasice i masline :)
-
Gozbe na dvoru Henrija VIII
Vladar Engleske od 1509. do 1547, Henri VIII, bio je poznat po svom nezajažljivom apetitu. Uživao je u banketima skoro koliko i u ženidbama (ženio se 6 puta), a kuhinja njegovog dvora zauzimala je 55 soba, u njoj je radilo 200 ljudi, jer su se obroci sastojali od 14 jela za 600 ljudi, koliko ih je na dvoru bilo. U nastavku slede tipična jela sa jedne takve gozbe.
Pečenje sa ražnja, obično svinja ili divlja svinja, služilo se za svaki obrok. To je bio izraz izuzetnog bogatstva, jer su samo imućni ljudi jeli meso čitave godine, oni još bogatiji su to meso pekli, jer se tako trošilo mnogo goriva, a samo izuzetno bogati mogli su sebi da priušte dečaka koji će vrteti ražanj po ceo dan. Godišnje, na tom dvoru se jelo oko 1240 volova, 8200 ovaca, 2330 jelena, 1870 svinja i 53 divlje svinje.
Grilovani dabrovi repovi bili su popularni petkom, jer je to dan posta. Zgodno, oni su ovu hranu klasifikovali kao ribu.
Kitovo meso, još jedna poslastica petkom. Ovo meso bilo je poprilično jeftino, zbog količine kitova u Severnom moru. Obično se služilo pečeno.
Pečeni paun, delikates služen sa sve perjem (ono je prethodno bilo iščupano, pa vraćeno kada bi se ptica ispekla).
Iznutrice raznih životinja takođe nisu bile retkost. Nijedan deo životinje se nije bacao, tako da su iznutrice bile zapravo veoma popularne, posebno u kombinaciji sa sirćetom.
Pečeni labud bio je rezervisan za posebne prigode, uglavnom zbog toga što su labudovi bili smatrani previše plemenitim za svakodnevnu konzumaciju. Ova ptica često je služena sa zlatnom krunom na glavi. I danas je u Engleskoj na snazi zakon kojim nijedan labud ne sme biti pojeden bez dozvole kraljice.
Povrće je smatrano hranom za siromašne, stoga za njega na dvoru nije bilo mnogo mesta.
Marcipan, kolač od badema, šećera i belanaca, začinjen cimetom povremeno je služen na kraju obroka, iako dezerti nisu bili česta pojava u Engleskoj sve do XVIII veka.
Sva ova hrana iziskivala je ogromne količine pića – pivom koje se godišnje pilo tamo mogao bi se napuniti jedan olimpijski bazen, a vinom bi se moglo napuniti 1500 kada.
2271 -
Hrana koju nikako ne treba jesti za doručak
Dobro je poznato da je doručak najvažniji obrok, ali nije bitno samo jesti ujutro, već i to da izaberete pravu hranu kojom ćete početi dan. U nastavku ćete saznati koje namirnice, i zašto, treba izbegavati u jutarnjim časovima.
Industrijska kobasica i slanina – ove namirnice sadrže nitrate koji se dovode u vezu sa rakom debelog creva. Na listi Instituta za istraživanje o raku nitrati su na prvom mestu stvari koje treba izbegavati.
Zaslađene žitarice – žitarice koje kupujete za doručak obično su pune ugljenih hidrata i šećera, što izaziva brz porast nivoa šećera u krvi, ali isto tako i nagli pad. Zbog toga je najbolje izabrati žitarice bogatije vlaknima i proteinima, a obroku možete dodati i laneno seme ili mleveni orah.
Peciva od belog brašna – ne samo što se ove namirnice prave od belog brašna, već im se dodaje i velika količina šećera. Najgore što možete da uradite svom organizmu je pumpanje šećerom od ranog jutra, jer ćete dobiti nagli priliv energije, ali i gotovo momentalni pad. Brže ćete ogladneti, a i povećavaju vam se šanse za dobijanje dijabetesa, hipertenzije i gojaznosti.
„Lajt" jogurti – iako imaju malu kalorijsku vrednost i primamljivog su ukusa, često su prepuni veštačkih zaslađivača i hemikalija. Pijte običan jogurt, ili, još bolje, kiselo mleko.
2039 -
Pivo može da leči i kašalj?
Kod jakog kašlja se uglavnom preporučuje izbegavnje hladnih pića - kao što je i pivo, ali izgleda da ovo piće od hmelja može imati i lekovito dejstvo kod ovog problema.
Ključ je u pravilnoj upotrebi, pa je caka u tome da se kod lečenja kašlja koristi kombinacija piva i rastopljenog šećera. Potrebno je samo na tihoj vatri rastopiti 150g šećera i u karamelizovanu smešu dodati pola litre piva. Zatim, potrebno je smešu kuvati još dvadesetak minuta i staviti u staklenu teglu. Kada se sirup ohladi, pijte jednu supenu kašiku dnevnu. Ako je kašalj izrazito suv, u sirup dodajte i nekoliko sušenih listova nane.Ovaj sirup smeju da piju i deca.
3664 -
Šta je zdravije: kelj ili brokoli?
Kelj i brokoli ne samo da su bogati hranljivim sastojcima, već pružaju i fitohemikalije koje štite imuni sistem. Usko su povezani jer pripadaju porodici Brassica. Šta je zdravije? Procenite sami!
Vrednosti na 100 g:
Proteini
Kelj: 4.28 g
Brokoli: 2.82 g
Masti
Kelj: 0.93 g
Brokoli: 0.37 g
Ugljeni hidrati
Kelj: 8.75 g
Brokoli: 6.64 g
Vlakna
Kelj: 3.6 g
Brokoli: 2.6 g
Kalcijum
Kelj: 150 mg
Brokoli: 47 mg
Gvožđe
Kelj: 1.47 mg
Brokoli: 0.73
Magnezijum
Kelj: 0.66 mg
Brokoli: 0.21 mg
Kalijum
Kelj: 491 mg
Brokoli: 316 mg
Vitamin C
Kelj: 120 mg
Brokoli: 89 mg
Vitamin K
Kelj: 705 mcg
Brokoli: 102 mcg
Niacin:
Kelj: 1 mg
Brokoli: 0.18 mg
Vitamin B6
Kelj: 0.27 mg
Brokoli: 0.16 mg
1266 -
Kratak pregled orašastih plodova
Badem - 163 kalorije (14g masti, 6g proteina, 3.5g vlakana
Dobar izvor: kalcijuma, gvožđa, vlakana, vitamina E, riboflavina, magnezijuma, fosfora, mangana
Smanjuje krvni pritisak i holesterol, kao i procenat masnoće u organizmu. Važi za plod koji celokupno gledano, sadrži najviše nutritijenata po gramu.Brazilski orah - 205 kalorija (21g masti, 4g proteina, 2g vlakana)
Dobar izvor: selena, vitamina E, vlakana, magnezijuma, tiamina, fosfora, bakra
Selenium pomaže organizmu da se izbori sa slobodnim radikalima koji uništavaju ćelije organizma, a brazilski orah zbog drugih nutritijenata i ubrzava metabolizam, štiti srce, daje energijuIndijski orah - 163 kalorija (13g masti, 4.5g proteina, 1g vlakana)
Dobar izvor: magnezijuma, fosfora, bakra, gvožđa, proteina
Zbog magnezijuma, indijski orah je idealan za sve one kojima je potrebna dodatna energija; fosfor je esencijalan za izgradnju jakih kostiju i zuba, a generalno gledano, ovaj orah jača kosu, noktu, održava kožu elastičnomLešnik - 178 kalorija (17g masti, 4g proteina, 2.5 grama vlakana)
Dobar izvor: magnezijuma, bakra, mangana, fosfora, selena, vlakana
Zbog svoje jedinstvene kombinacije nutritijenata, sprečava prevremeno starenje ćelija organizma i propadanje tkiva, te potpomaže proizvodnju crvenih i belih krvnih zrnacaMakadamija - 204 kalorija (22g masti, 2g proteina, 2g vlakana)
Dobar izvor: magnezijuma, kalijuma, tiamina, mangana
Smanjuje holesterol, kao i rizik od dobijanja srčanih bolesti. Izgrađuje mišiće, daje energiju, jača kosu.Kikiriki - 166 kalorija (14g masti, 6.5g proteina, 2.5g vlakana)
Dobar izvor: proteina, niacina, folata, fosfora, magnezijuma, mangana
Održava kožu elastičnom, ubrzava metabolizam, može pomoći pri sprečavanu grčenja mišićaPekan - 199 kalorija (21g masti, 3g proteina, 3g vlakana)
Dobar izvor: vlakana, cinka, mangana, fosfora
Čisti arterije, štiti od infekcija i po nekim istraživanjima štiti i od rakaPinjoli - 188 kalorija (19g masti, 4g proteina, 1g vlakana)
Dobar izvor: Vitamina E i K, magnezijuma, fosfora, potasijuma, cinka, mangana
Jača imuni i kardiovaskularni sistem, a može i pomoći kod očnih problema.Pistaći - 161 kalorija (13g masti, 6g proteina, 3g vlakana)
Dobar izvor: tiamina, vitamina B6, fosfora, bakra, mangana
Pistaći uopšte nemaju holesterola! Jačaju imuni sistem, a kao što se može videti, imaju u sebi redak vitamin B6.Orasi - 173 kalorija (17g masti, 7g proteina, 2g vlakana)
Dobar izvor: proteina, vitamina B6, fosfora, bakra, selena
Zbog visokog nivoa omega-3 masnih kiselina, čuva od srčanih oboljenja, sprečava artritis i depresiju.- Kao što se može videti, orašasti plodovi sadrže dosta masnoća. Ali ove masnoće su nezasićene i zapravo smanjuju holesterol i pomažu pri ubrzavanju metabolizma (dakle mršavljenju). Preporučuje se da oko 30% dnevnog unosa kalorija čine nezasićene masnoće. Ukoliko ste alergični na orašaste plodove, ove zdrave vitamine i minerale možete naći i u semenkama bundeve ili suncokreta.
1853
