U zadnje vreme pogotovo u inostranstvu sve češće možete naleteti na artikle na kojima stoji oznaka “cruelty free” što znači da nisu testirani nad životinjama i nisu životinjskog porekla. Sve je više ljudi koji se pridržavaju vegeterijanskog ili veganskog načina života. Razlika između vegana i vegetarijanaca je u tome što je veganstvo način ishrane i življenja koji izbegava bilo kakvu vrstu okrutnosti nad životinjama gde spada i iskorišćavanje njih i njihovih proizvoda za hranu, odeću i druge svrhe. Njihova ishrana se zasniva na žitaricama, mahunarkama, voću i povrću. Oni ne jedu meso, ribu, morske plodove, jaja, mleko, mlečne proizvode, med. Vegani ne nose stvari od krzna, vune, kostiju, kože, korala, bisera niti bilo kojih drugih materijala životinjskog porekla. Dok se ishrana vegetarijanaca zasniva na ishrani bez ubijanja.
Vegani tvrde da njihov način života može u potpunosti zadovoljiti potrebe organizma. Ono na šta je potrebno obratiti pažnju je vitamin B12 koji se uglavnom nalazi u namirnicama životinjskog porekla a zajedno sa folnom kiselinom (vitamin B9) štite naš organizam od raznih vrsta anemija. Takođe tu su i smanjeni unosi belančevina, esencijalnih aminokiselina, gvožđa, kalijuma, omega 3 masnih kiselina. Sve se ovo može nadoknaditi unosom soje, mahunarki i žitarica. Soja sadrži veliku količinu belančevina i sve esencijalne aminokiseline, dok sa kombinacijom mahunarki i žitarica možete uneti takođe sve potrebne esecijalne aminokiseline, gvožđa i kalijum. Laneno seme i ulje od semenki grožđa sadrže nezasićene masne kiseline.
Vegetarijanci vitamin B12 mogu nadoknadtiti preko mleka, sira i jaja, dok je kod vegana drugačija situacija, njima se preporučuje da uzimaju suplemente vitamina B12.
Dosta popularan postaje pravac veganstva koji primenjuje ishranu isključivo presnom hranom. Ovaj pravac u svetu izaziva dosta poprečnih diskusija i pitanja da li je dobro za naš organizam, da li je preporučljivo preći na 100% presnu prehranu ili je možda preporučljivije kombinovati, koji su rizici, kako se organizovati, i još mnoga druga pitanja!
U svakom slučaju ukoliko se odlučite na ovakav način života naoružajte se svim potrebnim informacijma kako ne biste svoj organizam zbog neznanja izožili velikom stresu, stpljenjem i voljom i kako vegani kažu veoma brzo će vam se to isplatiti!
Svi naši proizvodi su izrađeni od prirodno sušenog i termotretiranog drveta, impregnirani su pčelinjim voskom ili mineralnim uljima. Bez obzira što je drvo u procesu proizvodnje zaštićeno, o njemu treba da se kontinuirano vodi računa i redovno treba da se održava.
Evo kratkog uputstva za upotrebu i održavanje:
Na dasci se seče (jer joj je to osnovna namena) i poslužuje hrana. Ne koristite reckave noževe, već sa normalnom oštricom. Nije predviđena kao podloga za vruće posude /naročito ne sa akuterm dnom - poput Zepter suđa /, jer će na dasci ostati trag spaljenog drveta...Znači, namena daske je samo sečenje namirnica i eventualno konzumacija hrane sa nje. Daske i poslužavnici (kao i ostali proizvodi od drveta) se peru hladnom ili mlakom vodom, sunđerom, a ne žicom. Nekada je dovoljno samo ih obrisati vlažnom krpom. Posle pranja se brišu pamučnom krpom ili papirnim ubrusom.
Suše se prirodno, nikada pored nekog jačeg izvora toplote. Velika toplota dovodi do pucanja drveta. Vlažni uslovi ne odgovaraju niti jednoj vrsti drveta.
Da bi daska duže trajala, posle određenog broja pranja, mora da se ponovo premaže. Za to možete da koristite razna mineralna ili rafinisana ulja, (maslinovo, suncokretovo, laneno...), a naravno, možete i kod od nas da naručite orginalna ulja ili pčeljini vosak. Postupak nanošenja: pamučnom krpicom se lagano utrljava u drvo, posle toga papirnim ubrusom višak koga drvo nije upilo fino obriše, a drvo je popilo koliko mu je potrebno. Tim postupkom ćete znatno produžiti vek trajanja i daska će Vam uvek blistati.
Za kraj, najvažnije od svega: NIKADA DASKU ZA SEČENJE (ILI BILO KOJI WOODHOLZ PROIZVOD) NE STAVLJAJTE U MAŠINU ZA SUDOVE.
VAŽNO: Ako koristite industrijske premaze za uljenje drveta, sunđer ili krpe kojim nanosite ulje na dasku stvaraju u sebi jako veliku temperaturu i može da dođe do procesa samo-zapalenja. Znači, nakon nanošenja ulja i
skupljanja viška krpom ili papinim ubrusom najbolje ih je odmah KONTROLISANO SPALITI napolju... ne bacajte ih u kantu za đubre u kuhinjskim ormarićima, ili sličnim mestima.
Kompletan asortiman WOOD HOLZ proizvoda možete pogledati klikom ovde.
Obe vrste čaja imaju antioksidantna svojstva ali njihova priroda potiče od različitih supstanci.
Zeleni čaj ima veći sadržaj tanina od crvenog čaja, zbog čega zeleni čaj ima gorak ukus.
Zeleni čaj ima brojne zdravstvene prednosti koje su potvrđene kroz razne naučne studije, pri čemu smanjuje rizik od hipertenzije i nekih vrsta raka.
Zeleni čaj takođe ne sadrži kofein, mada zavisi od sorte koju pijete.
Crveni čaj ne sadrži kofein neovisno o sorti o kojoj je reč.
Crveni čaj sadrži nekoliko minerala koji su od važnosti za normalno funkcionisanje organizma. Bogat je magnezijumom, cinkom, kalcijumom, gvožđem i manganom.
Proso je žitarica poreklom iz Azije. Dok je kod nas njegova upotreba malo splasnula od pojave kukuruza u Aziji je na istom nivou kao i pirinač. Sadrži fosfor, kalijum, magnezijum, riboflavin, lecitin i gotovo sve aminokiseline.
Odličan je kao hrana za osobe koje imaju problema sa jetrom, želucem i pankreasom. Proso ne sadrži gluten.
Ovo voće poreklom iz Severne Amerike najpopularnije je u zimskim danima, kada se od njega pravi ukusan i zdrav čaj, ali se zbog svojih lekovitih svojstava sve češće konzumira i sirovo, kao fil u pecivu, zatim u raznim džemovima, sokovima, pitama, i drugim kolačima i tortama. To je okruglo, bobičasto voće crvene boje i gorko - kiselkastog ukusa iz familije Ericaceae. Smatra se da su je prvi uzgajali još Indijanci i da se vremenom počela uzgajati i u Evropi. Tako sada postoje dve osnovne vrste brusnica: Američka brusnica (Vaccinium macrocarpon Cranberry), koju krase krupniji plodovi i Evropska brusnica (Vaccinium vitis-idaea). Iako se najviše koristi u raznim poslasticama, sok od svežih brusnica je najzdraviji i njega treba najviše konzumirati. Naime, neka istraživanja pokazuju da sok od ovog bobičastog voća izuzetno uspešno leči infekcije urinarnog trakta, kamen u bubregu, kao i da zbog Proantocijanidina, jedinjenja koja sadrže u sebi, pospešuju izbacivanje ešerihije koli iz bešike. Pored svega toga, bogate su vitaminom C i antioksidansima pa čuvaju srce, podižu nivo dobrog holesterola i jačaju imunitet. Zanimljivo je da se ispiranjem usne duplje sokom od brusnica ublažava i upala desni.
