-
Znaci koji ukazuju na probleme sa digestivnim traktom
Ukoliko redovno vežbate i ne možete da se rešite viška masti u predelu stomaka, ozbiljan je znak da morate povesti računa o redovnoj i zdravoj ishrani.
Mentalno i emocionalno zdravlje su takođe povezani sa digestivnim traktom. Ukoliko imate česte promene raspoloženja, ključ je ponekad, verovali ili ne, u stomaku. Vaš ključ raspoloženja za regulisanje neurotransmitera nalazi se u stomaku.
Istraživači naglašavaju da je nizak nivo bakterija u organizmu umešan u pojavu bolesti creva. Na sreću, uzimanje probiotika kao i fermentisanih namirnica: jogurta, kefira, može vam pomoći.
1103 -
Koje se grickalice grickaju u svetskim bioskopima?
U SAD i Velikoj Britaniji su ubedljivo najpopularnije kokice. Ok, očekivali smo da se u bioskopima širom sveta kupuju kokice, ali zanimljivo je to da je sve veći trend da se u SAD tokom projekcija filmova jede specijalna vrsta kokica sa ukusom piva, dok u Velikoj Britaniji, filmofili obožavaju slatke kokice (na primer sa topingom od čokolade).
U Grčkoj se, očekivano, ovom prilikom tradicionalno jede suvlaki, Španci grickaju semenke, a u Holandiji se u biskopima najviše jede posebna vrsta bombona sa ukusom mentola - licorice.
Što se tiče azijskih zemalja, u Kini se najviše konzumiraju osušene i usoljene šljive, u Japanu osušene sardine. Riblje specijalitete volje i Korejci koji u bioskopu najviše naručuju sušene štapiće sipe, dok Izraelci vole klasičan čips. Na Tajvanu ne vole da grickaju dok gledaju filmove, oni se lepo zavale i naruče piletinu i pasulj.
U zemljama Latinske Amerike, poput Meksika, se gricka kukuruzni čips koji se umače u razne soseve (što i nije tako čudno), ali je zato u Kolumbiji omiljeno meze tokom gledaja filmova - porcija prženih mrava!
Izvor: foodista.com
2234 -
Banana
Banana (lat. Musa sapientium) je tropsko voće poreklom iz Indije, ali se danas najviše uzgaja u Centralnoj Americi. To su zeljaste biljke sa širokim i dugačkim listovima koje uspevaju samo uz pomoć velike količine vode i uz visoke temperature. Postoji oko 50 vrsti ovog voća, a nama su najpoznatije žute banane, dok su u svetu popularne i zelene guinea banane i manzano banane (kratke i deblje). Sadrže puno vitamina i minerala, najbogatije su kalijumom i vitaminom B6, ali su bogate i vitaminom A, C, te sadrže velike količine fosfora, magnezijuma i folne kiseline pa se naročito preporučuju trudnicama. Naravno, najbolje ih je kao i svo drugo voće jesti sveže, ali se mogu koristiti i u raznim poslasticama (najpoznatija "Banana split"), sladoledima, tortama, a u kineskoj kuhinji se čak i pohuju. Opšte je poznato da zbog velike količine vitamina B umiruju nervni sistem, a pored toga poboljšavaju i varenje, smanjuju visok krvni pritisak i snižavaju rizik od raka. Zbog visokog sadržaja ugljenih hidrata (23g), banane su odlično instant rešenje za povratak izgubljene energije i obavezna namirnica na stolu svakog sportiste.
1737 -
Zašto se treba odvići od zaslađenih pića
Bilo da pokušavate da sredite svoju ishranu, da jedete zdravije ili da oslabite, jedna stvar je sigurna - zaslađena pića su veliki izbor prekomernih kalorija. Konzumiranje takvih pića povećava rizik od gojaznosti, dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti, šloga i osteoporoze. Ni dijetalna pića nisu rešenje, jer su veštački zaslađivači nezdravi koliko i šećer, a izazivaju pojačan apetit.
Voćni sokovi (odnosno ono što se prodaje pod tim imenom) su još kaloričniji od gaziranih sokova i brže povećavaju nivo šećera u krvi. Osim toga, skoro 10% ispitanih uzoraka soka od jabuke imaju nivo arsenika veći od dozvoljenog.
Najbolji način da se rešite svega toga je da se držite vode. Ako vam ideja o običnoj vodi nije privlačna, počastite se vodom u koju ste stavili voće ili povrće, što će vam osim ukusa obezbediti i neophodne vitamine i sve druge dobrobiti voća.
1536 -
Idealan jelovnik za pravilan rast i razvoj deteta
Zdrave navike u ishrani dece grade se od prvih dana uvođenja čvrste hrane. Kasnije, kad dete bude dovoljno zrelo, na vama je da mu objasnite zašto je bitno da se zdravo hrani. Ako su zdrave navike u ishrani blagovremeno stečene, vaše dete neće imati potrebu za prekomernim slatkišima, a zavoleće voće, povrće i druge namirnice koje doprinose njegovom pravilnom rastu i razvoju. Idealni obroci za decu su oni koji su pravilno izbalansirani, a idealan jelovnik onaj koji je sačinjen od hrane koja unapređuje i ojačava njihov imunitet.
Zabluda je da je zdrava ishrana skupa i da priprema zdravih i uravnoteženih obroka zahteva dosta vremena. I te kako je moguće pripremitibrzi ručak koji je zdrav. U nastavku teksta pročitajte savete za optimalnu ishranu vašeg deteta, zasnovane na principima dr Ane Gifing, vodećeg stručnjaka i nutricioniste kada je u pitanju pravilna ishrana. Zdrave navike u ishrani podrazumevaju, između ostalog, da vaše dete jede pravu hranu u pravo vreme.
Doručak kao celodnevni izvor energije
Dobar, kvalitetan doručak je veoma važan za početak dana vašeg mališana, s obzirom na to da se energetske rezerve tokom noći istroše, pa ih je ujutru potrebno „dopuniti“. Doručak je s razlogom jedini obrok koji se ne sme preskočiti i u kojem je dozvoljeno kombinovanje ugljenih hidrata, proteina i masti.
Štaviše, masnoće životinjskog porekla su ujutru poželjne, zbog sintetizovanja „dobrog“ holesterola, te predstavljajuzdrav doručak za decu. „Jak“ jutarnji obrok u vidu žitarica, hleba od celog zrna, kajmaka, jaja, šunke i sl. potreban je deci da bi im obezbedio dovoljno energije za čitav dan (npr. sendvič napravljen od integralnog hleba, putera i šunke).
Sa druge strane, med, voće, musli i slatkiši ne savetuju se u jutarnjem obroku deteta, jer sladak doručak u vidu tzv. prostih ili „brzih šećera“ može uzrokovati pojavu insulinske rezistencije (naglo izlučivanje insulina), i iscrpeti pankreas. Uostalom, posle ovakvog „instant energetskog“ doručka (npr. pahuljica koje su pune šećera sa mlekom) dete će vrlo brzo ponovo ogladneti. Zato se uvek ujutru opredelite za spore šećere ispraćene vlaknima, za masti i belančevine, vitamine i ugljene hidrate kao deo obaveznog prvog obroka vašeg deteta.
Prepodnevna užina kao dopuna doručku
Dva do tri sata nakon doručka neophodno je snabdeti organizam deteta novom količinom hrane. Prva užina može biti veoma slična doručku, pa izaberite namirnice visoke prehrambene vrednosti.Integralni hleb obogaćen semenkama npr. upotpuniće dnevnu potrebu za ugljenim hidratima.
Ukoliko je vaše dete školarac, ne dozvolite da mu prepodnevna užina budu grickalice, peciva i druga nezdava, visokokalorična i prerađena hrana. Nemojte da vas mnogobrojne prodavnice brze hrane i pekare otvorene pored škole dovedu u iskušenje. Trudite se da detetu kod kuće pripremite ukusnu, ali zdravu užinu koju će poneti sa sobom u vrtić ili školu, i spakujte je što lepše u atraktivnu i zanimljivu, šarenu posudu, tj. kutijicu namenjenu za tu svrhu. Birajte nutritivno i biološki vredne namirnice, te zdrave i ukusne kombinacije.
Idealan jelovnik podrazumeva ručak bez kombinacije proteina i ugljenih hidrata
Posle doručka, vreme ručka je idealan period za unošenje belančevina životinjskog ili biljnog porekla, ali nikako i za kombinaciju proteina i ugljenih hidrata, koji izazivaju niz digestvnih smetnji. Imajte ovo u vidu kada planirate meni za ručak vaše dece, ali i za sopstveni obrok.
Kada je u pitanjuishrana deteta mlađeg uzrasta, za zdrav ručak možete mu ponuditi obrok sačinjen od laganih proteina (riba, piletina, ćuretina...) i integralnog pirinča ikinoe. Takođe, idealan jelovnik može biti sačinjen i od ručka koji sadrži pirinač ili testeninu u kombinaciji sa varivom ili pečurkama.
Slatka popodnevna užina
Kako bi se sprečio neželjeni utrošak proteina, zbog niskog nivoa izlučivanja insulina u popodnevnim časovima, poželjno je da vaše dete za popodnevnu užinu pojede nešto slatko. Time će dobiti dodatnu energiju. To ne znači da namirnice u vidu bombona, čokoladica i drugih industrijskih slatkiša treba da zamene užinu. Naprotiv, ona ne sme sadržati veštačke zaslađivače. Zbog toga su vitamini iz plodova sezonskog voća idealna popodnevna užina vašeg mališana.
Međutim, i poslastice u vidu zdravog domaćeg kolača bez veštačkih zaslađivača (zdravi domaći keksići ilikuglofnpr.), kao i crna čokalada sa visokim sadržajem kakaa, mogu mu nadoknaditi energiju koja je utrošena preko dana i sprečiti neželjeni utrošak proteina. Idealno vreme za ovu laganu užinu je, prema dr Gifing, između 16 i18h. zimi, odnosno između 17 i 19 sati leti.
Lagana večera za miran san vašeg mališana
Večera vašeg deteta treba da se sastoji od proteina koji su lako svarljivi, neskrobnog povrća i različitih sezonskih salata, kako ne bi bila teška za dečji stomak. Ovo je idealno vreme za unos vlakana, koja će dete učiniti sitim tokom noći, a neće mu opteretiti stomačić.
Zbog toga je za svaki idealan jelovnik veoma značajno pravilno kombinovanje hrane. U večernjim satima treba izbegavati kombinacije proteina, ugljenih hidrata i masti. Izbegavajte kompleksne kombinacije poput krompira, hleba i paste sa mesom, kao i crveno meso sa pirinčem (npr. sarme ili punjena paprika). Ovako iskombinovan obrok ne dolazi u obzir kao opcija za večeru. Lagano belo meso ili riba (skuša, losos, tuna) i sezonska salata mogu biti idelan večernji obrok za neometan san vašeg mališana.
Trudite se da makar jedan obrok dnevno bude zajednički za čitavu porodicu! I na kraju, pustite svoje klince da koriste sopstvenu maštu! Zajеdno se igrajte oblicima i teksturama i napravite ne samo ukusan i zdrav – već i na oko lep obrok.
4114
