Bosiljak je biljka karakterističnog mirisa, predstavlja začinsku, lekovitu i "svetu" biljku, koja u mnogim religijama ima posebnu važnost.
Biljka zahteva mnogo svetla i toplote. Beru se odrasli listovi i herba na početku cvetanja, na čijem mestu narastu novi izdanci, tako da je godišnje moguće postići dve do tri žetve.
Reč bosiljak dolazi od grčke reči bazilikon što znači kraljevski.
Sušeni bosiljak ima jači ukus od svežeg, pa ga treba dodavati u variva i razna druga jela od povrća.
Kao začin bosiljak daje ukus jelima, poboljšava varenje teške hrane i čuva je od kvarenja.
Koristi se protiv kašlja, bubrežnih bolesti, glavobolje i depresije, a u vidu čaja za ublažavanje menstrualnih tegoba.
Svežim bosiljkom uspešno se leče bolni otečeni zglobovi, a pre svega oni zahvaćeni artritisom.
Savremena ispitivanja potvrđuju da bosiljak blagotvorno deluje na ljudsku psihu jer ima umirujuće dejstvo pa se preporučuje kao prirodni lek protiv stresa i napetosti
Suvo voće, poput grožđa ili šljiva, odličan su izvor vitamina, minerala i vlakana. Iako gubi svoj volumen zbog gubitka vode, suvo voće ne sadrži više šećera u odnosu na sveže. Prirodni sadržaj šećera varira u zavisnosti od sorte. Sveže voće, ipak, ima veću količinu nekih vitamina, ali se sadržaj vlakana i minerala ne menja. Suvo voće možete koristiti kao dodatak brojnim salatama, jelima na bazi piletine ili ih možete konzumirati uz žitarice kao jutarnji obrok ili užinu.
Ukoliko ste probali kokosovu vodu, znate da je prilično osvežavajuća. Zbog čega je sve više u upotrebi, posebno kada je reč o sportistima? Utvrđeno je da čista tečnost u mladim kokosima sadrži neke elektrolite (kalijum, natrijum, kalcijum, magnezijum) koje gubite kroz znoj tokom vežbanja. Obratite pažnju na brendove koje birate, kao i na dodatne kalorije koje unosite.
Broj kalorija koje su organizmu neophodne varira od čoveka do čoveka. Mada je prosek koji većina ljudi računa kao potreban oko 2000 kalorija, taj broj može biti veći ili manji.
Faktori koje treba uzeti u obzir kada računamo koliko nam je kalorija dnevno potrebno jesu visina, težina, pol, starost, kao i fizička aktivnost.
Postoje tri "potrošača" kalorija koje treba uzeti u obzir kada želimo da izračunamo dnevnu potrošnju kalorija: bazalni metabolizam
fizička aktivnost
energija koja je potrebna da bi telo sagorelo hranu koju unosimo.
Bazalni metabolizam je količina energije potrebna za neometano funkcionisanje organa i čini između 60 i 70% dnevne potrošnje kalorija. Muškarcima je obično potrebno više energije.
Drugi činilac je fizička aktivnost, u koju se ubraja sve od nameštanja kreveta do idenja u teretanu. Takođe, treba imati na umu da ne troše svi kalorije istim tempom i da potrošnja kalorija takođe zavisi i od aktivnosti i težine osobe.
I najzad, energija koja je potrebna kako bi telo svarilo ono što smo pojeli jeste najmanji potrošač u organizmu, i na ovu aktivnost ide oko 10% energije dnevno.
Dakle, 2000 kalorija nije univerzalna brojka koja važi za sve, ali služi kao dobar orijentir da znate koliko energije je potrebno prosečnom čoveku.
