-
Osnovne karakteristike tradicionalne haićanske kuhinje
Haićanska ishrana se često naziva karipskom. Za razliku od Dominikanske Republike, haićanska kuhinja bazira se na kreolskim i francuskim stilovima kuvanja. Biber je jedan od najomiljenijih začina. Popularno je uzgajanje gljiva čije stabljike služe za bojenje. Gljive u kombinaciji sa limunom koriste se kao ukusni preliv. Pirinač, kukuruz, proso i pasulj su najzastupljenija jela. Bogatiji stanovnici mogu da priušte meso, škampe i slatke dezerte koji su pod uticajem francuske kuhinje. Mango, ananas, avokado i kokos su najzastupljeniji, koriste se i kao dodaci određenim jelima i kao dezert. Napitak od narandže i šećerne trske su omiljeni među decom.
1499 -
Kora manga – bogata vlaknima
Mango je tropsko voće koje je prepoznatljivo po svom slatkom ukusu i visokom sadržaju hranljivih sastojaka. Sve dok plod potpuno ne sazri, kora je zelene boje. Kada sazri – poprima nijanse žute, crvene ili narandžaste, u zavisnosti od sorte. Odličan je izvor vlakana, vitamina A, C, E I B6 kao i minerala, posebno kalijuma i bakra. Istraživanja pokazuju da je kora manga bogata polifenolima, dijetalnim vlaknima, vitaminom E i drugim korisnim jedinjenjima. Kora manga, u odnosu na samo jezgro, sadrži mnogo više antioksidanasa, dok 45 do 70 odsto kore čine vlakna.
1691 -
Da li ste čuli za crni kohoš?
Koren crnog kohoša koristi se u medicinske svrhe. Poznato je da su ga konzumirali američki starosedeoci koji su ovu biljku kasnije predstavili evropskim kolonistima. Postao je popularan sredinom pedesetih godina prošlog veka i pokazao se kao efikasan za lečenje simptoma menopauze, bolnih menstruacija, akni i oslabljenih kostiju. Nekada je korišćen i za ublažavanje simptoma reumatizma, anksioznosti ali se danas više ne upotrebljava u navedene svrhe.
Koren crnog kohoša bogat je hemikalijama koje jačaju imuni sistem i pomažu organizmu kod smanjenja upala. Zbog svojih anelgetičkih i antiinflamatornih svojstava, koristi se za bolove nastale usled povreda, grčeve i hroničnu nervozu.
2234 -
Drevni predak današnje pice
Ako picu definišemo kao filovanu podlogu od testa, postoje dokazi da je persijska vojska koristila svoje štitove da peče testo još u V i VI veku. Vojnici bi potom na to testo stavljali sir i smokve i tako dobijali brz i ukusan obrok.
Arheolozi su takođe otkrili da je testo sa dodatkom sira i povrća činilo okosnicu ishrane stanovnika Pompeje. Iz tog perioda (I vek n.e.) datira i kuvar Marka Gaja Apikusa, u kojem je pronađen recept za picu koji je sadržao piletinu, beli luk, sir, papriku i ulje, na postolju od testa. Taj recept se od moderne pice razlikuje samo u jednom sastojku – paradajzu, koji se u to vreme mogao naći samo u Americi (stigao je na Stari kontinent tek u XV veku).
1801 -
Ulje semenki jabuka hidrira kožu?
Ulje u semenkama jabuka je izrazito ukusno ali i izrazito korisno za organizam, a evo i zašto! U ulju se nalazi masna kiselina koja je pre svega idealna za hidriranje kože. Ovo ulje je pogodno i za zaštitu od UV zračenja. Takođe, ulje može sintetizovati kolagen koji ima važnu ulogu u formiranju ćelija kože. Usled redovne konzumacije, koža će biti sjajnija i elastičnija. Trebalo bi napomenuti da semenke sadrže amigdalin koji može osloboditi cijanid – moćni otrov. Telo može da se izbori sa malim količinama cijanida, u suprotnom je obavezno zatražiti medicinsku pomoć jer ishod može biti fatalan.
1579
