-
Vitamin D – čuvar srca
Rizik od moždanog ili srčanog udara povećan je ukoliko vašem organizmu nedostaje vitamin D. Istraživački tim američkih lekara našao je direktnu vezu između nivoa vitamina D u metabolizmu sa mogućim srčanim problemima. Vitamin D je između ostalog važan za kognitivno zdravlje. Namirnice koje su bogate vitaminom D su: riba, mleko, žitarice, jaja, pečurke... Minimalni dnevni unos je 5 mikrograma. Zanimljivo je da je osobama tamnije kože potrebno do šest puta više UV zraka kako bi se proizvelo dovoljno vitamina D. Ključan je za zdravlje imunog sistema, a posebno je važan za absorpciju kalcijuma. Prevelike količine ovog vitamina mogu izazvati glavobolju, mučninu, gubitak apetita kao i slabost mišića.
1548 -
Selen - idealan detoksikator!
Lisnata višegodišnja biljka – selen – izuzetno se vrednuje širom sveta. Naučnici i botaničari još uvek vode debate koje se tiču porekla ove biljke. U zavisnosti od predviđene upotrebe, različiti delovi mogu se koristiti u salatama, supicama, čorbama, kao začini, aromatični sastojci... Sadrži značajne količine kvercetina, što je prirodni inhibitor histamina, pa tako utiče na ublažavanje alergijskih simptoma. Smanjuje nadimanje i povoljno utiče na iritaciju creva. Poboljšava zdravlje bubrega jer deluje i kao diuretik. Stimuliše uriniranje ali ne dovodi do gubitka elektrolita stoga detoksira telo bez rizika od dehidracije.
932 -
Važnost vitamina D
Glavna funkcija vitamina D je pomaganje organizmu da apsorbuje kalcijum i fosfor, minerale neophodne za čvrstinu kostiju. Osim toga, vitamin D kontroliše da li se minerali "uzimaju" iz kostiju, ili se tamo skladište.
Nedostatak vitamina D izaziva rahitis i slabljenje kostiju, a hrana bogata ovim vitaminom jesu žumanca, puter, džigerica, riba, pečurke i, naravno, mleko. Telo sintetiše vitamin D, uz dovoljnu količinu izloženosti sunčevoj svetlosti.
Prevelika količina vitamina D je otrovna, jer se kalcijum skladišti u bubrezima, čime izaziva nepopravljivu štetu.
1681 -
4 namirnice koje imaju više vitamina C od narandži
Vitamin C je veoma važan za rast i regeneraciju različitih vrsta tkiva u organizmu. Telo ne može samo da ga proizvede, stoga je neophodno uneti ga hranom. Decenijama se govorilo da je narandža najbolji izvor ovog važnog nutrijenta, ali nove studije pokazuju da to zapravo nije slučaj.
Istina, narandže jesu dobar izvor - 65 mg vitamina C u narandži srednje veličine (što je otprilike 100% preporučene dnevne količine). Međutim, sledi lista od 4 namirinice koje zapravo sadrže više ovog vitamina.
Brokoli - svež brokoli ima oko 130 mg, što se spušta na 90 kada je kuvan. Ako niste probali svež brokoli dosad, možda je vreme da to učinite.
Paprika babura - jedna mala paprika sadrži oko 95 mg, a najbolje je konzumirati svežu.
Jagode - 100 grama jagoda sadrži oko 85 mg vitamina C.
Kivi - 100 grama ovog voća sadrži čak 128 grama ovog dragocenog vitamina.
2421 -
Saksijsko uzgajanje celera
Celer uspeva na sličan način kao i zelena salata. Odsecite dno i postavite ga u posudu sa niskim nivoom vode. Neophodna mu je direktna sunčeva svetlost najmanje šest sati dnevno, a senka tokom najtoplijeg perioda dana. Već nakon tri do četiri dana proklijaće i moći ćete da ga prebacite u saksiju sa zemljom. I ovoj biljci će, kao i šargarepi, možda biti neophodna ograda određene visine radi odbrane od raznih štetočina. Redovno je zalivajte i već nakon nekoliko meseci izrašće zrela stabljika.
863
