Spanać je jednogodišnja biljka koja potiče iz Persije, a masovno je uzgajan u Kini gde je dospeo još u 7. veku, dok je u Evropu stigao u 11. veku.
Spanać je dostupan tokom cele godine, ali ga prvenstveno treba jesti od marta do maja, a potom i u prvim jesenjim mesecima - u septembru i oktobru.
Oko 100 grama spanača sadrži približno 1.400 mg mineralnih sastojaka zbog čega se nijedna namirnica ne može porediti sa ovom biljkom po bogatstvu magnezijumom.
Sadrži malo belančevina, ugljenih hidrata i masti i idealan je sastojak dijetama.
Zbog obilja vlakana odličan je za regulisanje probave, a zahvaljujući visokom procentu gvožda, dobar je za popravljanje krvne slike, prevenciju anemije i snižavanje holesterola u krvi.
Izvanredan je izvor luteina, karotenoida kojem su brojne studije, potvrdile ulogu u zaštiti od bolesti očiju poput katarakte.
Prirodan je izvor vitamina C i beta-karotena, koji imaju ulogu u smanjenju količine štetnih slobodnih radikala u organizmu.
Već skuvani spanać nije dobro ostavljati duže vreme, ni u frižideru, niti u zamrzivaču.
Sadrži oksalnu kiselinu i nitrate, zbog čega se ne preporučuje bubrežnim bolesnicima.
