Najstariji pokazatelj kultivacije cvekle datira još pre oko 4.000 godina u regionu Mediterana. Odatle je verovatno transportovana u Vavilon, a do 9. veka naše ere dospela je i do kineske kulture i kuhinje. Korišćena je kao afrodizijak hiljadama godina.
Ako imamo u vidu njenu hranljivu vrednost, neosporna je činjenica da je cvekla izvor vitamina, minerala i brojnih organskih jedinjenja, vlakana... Sadrži vrlo malo kalorija, ne sadrži holesterol, ali ima najviše šećera od sveg povrća.
Koristi se i kao jedan od sastojaka za salate, supe, turšije i kao prirodno sredstvo za bojenje. Iako je dostupna tokom cele godine i dalje se smatra sezonskim povrćem.
Sprečava simptome astme i raka pluća. Stimuliše aktivnost belih krvnih zrnaca što je glavna linija odbrane organizma od stranih tela, poput virusa bakterija, gljivica...
Utiče na zdravlje srca zbog prisustva kalijuma u velikoj meri. Opušta krvne sudove i snižava krvni pritisak u celom telu. Sprečava formiranje krvnih ugrušaka koji dovode do srčanih udara.
Pomaže telu da se očisti od štetnih hemikalija.
Potvrđena je i njena lekovitost u slučajevima demineralizacije kostiju i zuba. Prisustvo joda čini je dragocenim lekom protiv ateroskleroze i procesa starenja.
Sok od cvekle ima posebnu vrednost, jer je takođe delotvoran kod mnogih bolesti. Krepi i jača ceo organizam i deluje povoljno na njegov metabolizam. Najbolje je da se pije u kombinaciji sa medom, po pola čaše tri puta na dan.