Šećer je od davnina važio za značajnu robu ali je i danas nesumnjivo važan deo ishrane. Kada je šećer prvi put stigao u Englesku, bio je grupisan sa drugim začinima poput đumbira, cimeta i šafrana.
Šećer je korišćen kao lek u Iraku u 9. veku. Kombinovan je sa plodovima i začinima za proizvodnju medicinskih sirupa.
U Evropi je dugo vremena smatran luksuzom. U 13. veku, na primer, britanski monarh Henri III je pokušao da naruči tri kilograma šećera, ali je sumnjao da toliko šećera može biti nađeno u Engleskoj.
Prekomerna potrošnja šećera uzrokuje glikaciju – proces u kome se šećer veže za proteine formirajući molekule koji čine kolagen u vašoj koži čvršćim.
Šećer se stotinama godina koristi kao konzervans jer visoke koncentracije šećera uzrokuju gubitak vode kod bakterija. Bez vode, bakterije ne mogu rasti i množiti se.
Prema studiji iz 2012. godine, svakoga dana pojedemo oko 22 kašičice šećera.
Šećer je glavna komponenta u popularnom obliku modela raketnog goriva.
Nagli prestanak konzumiranja šećera može izazvati bol, mučninu i simptome poput gripa.
