Šećerna vuna izum je četvorice ljudi: Tomasa Patona, Džozefa Delarose Lasaksa, Džona Vortona i Vilijama Morisona davne 1899. godine. Izum je predstavljen 1904. godine na Svetskom sajmu u Sent Luisu. Zbog radoznalosti posetilaca, pronalazači su prodali oko 68.500 kutija šećerne vune za ukupno 17.163 dolara. Šećerna vuna ne sadrži masti. Moderne mašine za izradu šećerne vune okreću šećer hiljadama obrtaja u minuti koristeći centrifugalnu silu. Niti šećerne vune tanje su od ljuske kose. Veruje se da je šećerna vuna korišćena još u 17. veku za ukrašavanje kolača i peciva. U Iranu se dodaje susam pre topljenja šećera, u Butanu se konzumira uz čaj ili čili papriku, u Kini sa kikirikijem ili kokosom... U mnogim zemljama nosi najrazličitija imena. U Francuskoj je zovu „dedinom bradom“, a u Grčkoj „babinom kosom“.