Tradicija farbanja kuvanih jaja u proleće starije je od hrišćanstva. U mnogim kulturama širom sveta jaje je simbol novog života, plodnosti i ponovnog rađanja. Hiljadama godina ljudi u Iranu ukrašavali su jaja za Novruz, iransku novu godinu koja se slavi u proleće.
Egipćani, Persijanci, Feničani i Hindusi su verovali da je svet nastao iz ogromnog jajeta, stoga je jaje simbol života.
Za hrišćane, uskršnja jaja simbolišu vaskrsenje Hristovo. Farbanje uskršnjih jaja je naročito popularno u pravoslavnim crkvama, gde se jaja tradicionalno farbaju u crveno, kao simbol Hristove krvi koje je prolio na krstu. Uskršnja jaja se blagosiljaju na kraju uskršnje liturgije i dele se pastvi. Ljuska predstavlja zapečaćenu grobnicu Hrista, a njeno razbijanje simboliše Hristovo uskrsnuće. Osim toga, nakon dugog uskršenjeg posta, Uskrs je prva prilika za vernike da pojedu jaja nakon dužeg vremena.
Postoje spisi koji potvrđuju da je engleski kralj Edvard I platio pozlaćivanje i bojenje 450 jaja za Uskrs.
Prva knjiga koja spominje uskršnja jaja po imenu datira od pre oko 500 godina.
Potraga za uskršnjim jajima i kotrljanje uskršnjih jaja su dve popularne tradicije u vezi sa jajima. Potraga za uskršnjim jajima podrazumeva skrivanje farbanih jaja koje deca treba da pronađu i sakupe za Uskrs. Kotrljanje jaja je simboličko predstavljanje kotrljanja kamenja koje se nalazilo na ulazu u Hristovu grobnicu. U Americi, kotrljanje uskršnjih jaja je godišnji događaj koji se održava na travnjaku Bele kuće svakog ponedeljka nakon Uskrsa.
