-
Our Daily Bread
Our Daily Bread (Unser täglich Brot) je nemački dokumentarac iz 2005. režiran i produciran od strane Nikolausa Geyhaltera. Film prikazuje kako moderna industrija hrane koroisti tehnologiju da uveća efikasnost, sigurnost tržišta i profit. Prikazuje stvarne radne uslove bez naracije i intervjua kojima režiser pokušava da dopusti gledaocima da sami formiraju mišljenje o datoj temi. Režiserov cilj je da pruži realističnu sliku o internom radu mnogih evropskih kompanija koje se bave proizvodnjom hrane u našem modernom društvu.
Film prikazuje različite procese u agrokulturi i preradi hrane u izmešanim scenama bez određenog reda. Neki od tih procesa su veštačka oplodnja svinja, prerada svinjskog mesa, industrijsko gajenje i prerada namirnica kao što su krastavci, jabuke, masline i paprike.
Our Daily Bread je dobio ugledne nagrade među kojima su Grand Prix internacionalnog festivala u Parizu, nagradu Najbolji Film Ekokinematografije festivala u Atini, Specijalnu nagradu žirija festivala dokumentaraca u Amsterdamu, kao i mnoge druge.
Mnogi smatraju da je najbolji evropski film koji se bavi tematikom ljudske ishrane.
1484 -
Cvekla - za jačanje srca i imunog sistema
Cvekla je povrće koje je lako prepoznati po jarko crveno-ljubičastoj boji. Može se uzgajati u različitim klimatskim uslovima i nudi niz lekovitih svojstava jer je izvor vlakana, minerala i vitamina.
Nizak nivo masti može vam pomoći i u regulisanju telesne težine, što je samo jedna od njenih prednosti.
Šolja cvekle sadrži 37g ugljenih hidrata što vašem telu pruža "gorivo", odnosno energiju neophodnu za svakodnevno funkcionisanje.
Vlakna u cvekli pružaju veliki broj pogodnosti: regulisanje sistema za varenje, osećaj sitosti i održavanje nivoa šećera u krvi.
Magnezijum u cvekli pomaže pravilnom funkcionisanju mišića, imunog sistema i srca. Premalo kalcijuma može da izazove slabost, umor i gubitak apetita.
Vitamin A koji se nalazi u cvekli u velikim količinama održava vaše oči, kožu i zube zdravim.
Važno je jesti cveklu u umerenim količinama zbog prisustva natrijuma koji može prouzrokovati visok krvni pritisak.
Sok od cvekle je najefikasniji za stvaranje crvenih krvnih zrnaca i poboljšanje krvi uopšte.
1374 -
Kako se rešiti glavobolje?
Banane su veliki izvor magnezijuma koji utiče na opuštanje krvnih sudova i smanjuje glavobolju. Takođe, ukoliko ste se probudili mamurni i sa jakim bolovima u glavi, preporučuje se da pojedete bananu - kalijum će nadoknaditi sve izgubljene elektrolite u vašem organizmu usled dehidracije.
Ukoliko sezonske alergije ili grip utiču na pojavu učestalih glavobolja, konzumirajte začinjenu hranu koja će otvoriti vaše disajne puteve. Čili u prahu je bogat vitaminom E, koji takođe utiče na opuštanje krvnih sudova.
Većina ljudi izbegava pripremu krompira zajedno sa njegovom korom koja je najveći izvor kalijuma. Dakle, konzumirajte mlad krompir pečen zajedno sa njegovom ljuskom radi uspešne borbe protiv jakih migrena.
Uvedite šaku badema u redovnu ishranu između bilo koja tri glavna obroka. Ova zdrava užina bogata je amino kiselinama koje pomažu oslobađanju serotonina, a magnezijum će opustiti vaše mišiće kao i krvne sudove.
Šampinjoni su bogati vitaminom B2, kao i brokoli i spanać. Vitamin B2 je ujedno važan i za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca, takođe poboljšava apsorpciju ugljenih hidrata, masti i proteina čije regulisanje je važno za prevenciju migrene.
Redovno konzumiranje vode u razumnim količinama tokom dana je jedan od osnovnih elemenata kojim možete sprečiti pojavu glavobolje. Spoj krastavca, jabuke i spanaća je takođe idealan izvor neophodne količine vode i hranljivih materija. U namirnice bogate vodom spadaju i: paradajz, celer, lubenica i bobičasto voće.
2522 -
Ruska tradicionalna kuhinja - crni hleb uz sve
Rusija je najveća zemlja u svetu i proteže se kroz veliki broj klimatskih i geografskih zona, što je mnogo uticalo i na navike u ishrani njenog stanovništva.
Većina jela u Rusiji se bazira na onim kulturama koje mogu da opstanu u oblastima hladne klime - žitarice kao što su ječam, raž, pšenica i ovas, ali takođe i cvekla, repa, luk i krompir, čijom se destilacijom dobija i vodka, nacionalno piće Rusije.
Za vreme cara Ivana III, italijanski graditelji su pozvani u Rusiju i oni su sa sobom doneli mnoga italijanska jela, uključujući i velik broj peciva koja će vremenom postati bitan deo ruske kuhinje. Posebno je zanimljivo to što je plemstvo, naravno, imalo posebne privilegije što se tiče finansijskih dobara, pa je gotovo svaki plemić imao francuskog kuvara u svom domaćinstvu.
Hleb igra bitnu ulogu u ruskoj kuhinji - najviše se konzumira crni hleb i to u velikim količinama, te nije neobično što prosečna porodica često dnevno pojede i tri do četiri vekne hleba tokom dana. Što se tiče pripreme hrane, Rusi vole zapečene stvari pa se većina toga tradicionalno priprema u rerni. Ne treba zaboraviti ni rusku salatu koja je prilog uz sve vrste mesa i tradicionalno se sprema tokom zimskih dana, i to od majoneza, pavlake, i sitno iseckanog raznovrsnog povrća.
Riba je takođe važan deo ruske kuhinje, najviše zbog uticaja religije tokom istorije. Naime, postojalo je mnogo posnih dana gde je riba bila jedina vrsta mesa koja je dozvoljena. Omiljena riba Rusa je jesetra, i važno je napomenuti i kavijar, koji jeste skup, ali se u ovoj zemlji često počaste ovim delikatesom.
Tradicionalni ruski dezert je palačinka - blini, koja se služi sa džemom, puterom, svežim voćem, ali i kavijarom i dimljenom ribom.
Iako mnogi spamtraju da doručak treba da bude najobimniji obrok, u Rusiji je tradicionalno večera najobimnija - ponekad uključuje čak tri jela: prvo jelo je gotovo po pravilu čorba (čuveni boršč) dok je glavno jelo uglavnom meso sa krompirima i povrćem. Na kraju sledi dezert - fokus je na čaju i kolačima. Kolači od jabuke su im najomiljeniji.
3723 -
Vijetnamska ishrana
Vijetnamska ishrana u velikoj meri oslanja se na pirinač, sveže voće i povrće, začinsko bilje i plodove mora. Iako pod uticajem kineske kuhinje, ipak obuhvata više sirovog povrća i lekovitog bilja. Kao bivša kolonija Francuske, oslanja se i na neke tradicionalne evropske namirnice.
Ako postoji nacionalno jelo Vijetnama, to je definitivno goveđa supa sa pilećim kostima, lukom i đumbirom. Komponente variraju u zavisnosti od dostupnih sastojaka ali uvek sadrži pirinač. Obično se služi uz bosiljak.
Vijetnamska ishrana podrazumeva dugo pirinčano zrno i rezance kao istaknute sastojke. Povrće koje je obavezno u kuhinji je: spanać, brokoli, sveži krastavci, klice pasulja, pečurke... Od voća: ananas, banane, kokos, mango, liči. Nana i bosiljak su obavezni dodaci mnogim jelima.
Najčešće se služi dinstana riba u slatko kiselom sosu. Samim tim, vijetnamska kuhinja ističe harmoniju slatkog, kiselog, gorkog i slanog. Skoro svako jelo sadrži beli luk, a vrlo često i ljutu papriku.
1881
