Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Zdravlje u čaši kozjeg mleka

Španski naučnici su svojom studijom potvrdili da je kozje mleko izuzetno zdravo, a da posebno dobar efekat ima na ljude koji pate od osteoporoze, malokrvnosti i visokog holesterola.

U nastavku sledi pet razloga zašto treba konzumirati kozje mleko ili sir

Kozje mleko ima 13% više kalcijuma od kravljeg
Ono sadrži probiotike, koji deluju na probavni sistem
Mogu ga piti i ljudi alergični na kravlje mleko
Pozitivno utiče na proizvodnju i regeneraciju hemoglobina, pomažući tako osobama sa anemijom
Snižava nivo LDL holesterola i tako pozitivno deluje na prevenciju bolesti kardiovaskularnog sistema.

1885

Par saveta i napitak protiv mamurluka

Imali ste sinoć lud provod, popili ste koju čašicu ili flašicu više, a danas vas ubija mamurluk dok je napornih obaveza na sve strane.

Za početak, naspavajte se, priuštite sebi barem osam sati kvalitetnog sna. Posle toga, tuširajte se naizmenično toplom i hladnom vodom. Iako je kafa prva stvar koja je vecini na pameti ujutro, izbegavajte kofein, zeleni čaj i energetska pića jer će vas dodatno dehidrirati, a dehidratacija je glavni razlog glavobolje. Dakle - što više vode.

Najbolji recept koji će vas instant razbuditi i vratiti u normalu je šejk od mleka, banane i meda.

Izmešajte u blenderu veliku šolju mleka, jednu bananu i dve kašike meda. Ovaj šejk će vam smiriti stomak, hidrirati organizam, ublažiti glavobolju i vratiti nizak nivo šećera u organizmu na normalnu razinu. Ako nemate blender, sve sastojke možete i mikserom izmešati.

Dakle puno sna, puno vode, toplo - hladan tuš, ovaj ukusan šejk i sledeće noći ludovanje može da se ponovi!

5394

Prednosti jabukovog sirćeta

Sve prednosti jabukovog sirćeta potiču od fitohemikalija. Flavonoidi i karotenoidi iz jabuke igraju ključnu ulogu u smanjenju pojava hroničnih bolesti. Osobe koje redovno konzumiraju jabuke u ishrani smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti, astme, dijabetesa i nekih oblika raka. Jabuke su važan izvor antioksidanasa koji štite organizam.

Jabukovo sirće pomaže varenju, posebno kod ljudi čiji organizam ne proizvodi dovoljno sone kiseline. Koristi se i kao prirodni lek protiv zatvora i dijareje. Zbog pektina olakšava varemke, a rastvorljiva vlakna pomažu radu creva.

Konstatovano je i da neke od bakterija i kiselina u jabukovom sirćetu mogu ubrzati metabolizam.

1314

Začini i arome su temelji kuhinje Bliskog Istoka jer i čine njihovu kuhinju jedinstvenom. Začini se ne koriste samo zarad arome, već i zbog boja.

Kim - pomaže varenju, pa se najviše dodaje jelima od krompira, mahunarki i odličan je dodatak slanim pecivima, a od njega se mogu pripremati i likeri i rakije.

Muskantni oraščić - prvenstveno se koristi kao dodatak dezertima ili jelima od mesa.

Kardamon - napicima daje jedinstveni ukus, ali se koristi i kao dodatak u slanim i slatkim jelima.

Kurkuma - popularna je zbog svoje jedinstvene arome, ali se koristi i za bojenje raznih prehrambenih namirnica zbog svoje izrazito žute boje.

Sumak - kao dodatak salatama i marinadama, ali i piletini, patlidžanu, ribi i plodovima mora, sočivu, sirovom luku, orasima, jogurtu...

Baharat - čini mešavina začina: slatke i ljute paprike, crnog bibera, karanfilića, cimeta, muskantnog oraščića i kardamoma. Najbolji je u kombinaciji sa jelima od ovčetine.

Zvezdasti anis - koristi se u pripremi supa i gulaša, ali i kao dodatak slatkim jelima i pićima. Odličan je u kombinaciji sa cimetom i vanilom.

Cimet - daje egzotičan ukus jelima od jagnjetine, piletine i mlevenog mesa. Koristi se i kao dodatak dezertima i jelima od voća, povrća i žitarica.

Kumin - koristi se na samom početku kuvanja kako bi oslobodio svoja eterična ulja.

Latice ruža i ružina voda - za poboljšanje arome meda, kao dodatak alkoholnim pićima, želeu, kolačima, sladoledima i drugim slatkim poslasticama.

4042

Kako izgledaju tradicionalni srpski slavski običaji?

Tradicionalni srpski slavski običaji predstavljaju duboko ukorenjen deo kulturnog nasleđa našeg naroda i odražavaju bogatu istoriju, duhovnost i zajedništvo. Slava, kao porodični praznik, slavi se u čast zaštitnika porodice, a običaji vezani za ovu svečanost imaju svoje specifičnosti koje čine srpsku tradiciju jedinstvenom i neponovljivom.

Muzika - zabava za goste

Muzika je kao i uvek neizostavan deo svakog slavlja, pa tako i kada su u pitanju srpske slave, obogaćuju atmosferu svečanosti omiljenim melodijama. Na selima, gde su tradicija i folklorni elementi još uvek živopisno prisutni, gusle ostaju omiljeni instrumenti uz koje se prenose priče i pesme generacijama. Guslari, nosioci usmenog stvaralaštva, često izvode epske pesme koje oživljavaju herojske trenutke i slavna dela.

U gradovima, dok se mnogi obraduju modernim žanrovima, domaća narodna muzika i dalje zadržava poseban status tokom slavske proslave.

Narodni pevači sa naših prostora, kao istinski čuvari tradicije, su najčešća pojava kada su u pitanju slave na našim prostorima. Ukoliko želite da iznajmite bend za proslave, neka to bude bend sa raznovrsnim repertoarom koji dobro poznaje i one tradicionalne pesme, kako bi vaša slava bila pun pogodak.

Domaća narodna muzika i dalje ostaje važna poveznica sa korenima, odražavajući bogatstvo i raznovrsnost srpske kulturne baštine kroz melodije koje odjekuju tokom slavske proslave.

Crkva i pravoslavni običaji

Odlazak u crkvu i jutarnji običaji nošenja kolača predstavljaju duboko ukorenjeni deo srpskih slavskih tradicija, označavajući duhovni aspekt i povezanost porodice sa verom. Poseta crkvi tokom slavske proslave ima poseban značaj, a jutarnja liturgija je centralni događaj koji okuplja porodicu pred početak svečane proslave. Vernici zajedno sa sveštenikom u crkvi dele molitveni trenutak, a slavski kolač koji porodica nosi postaje simbol zahvalnosti i predanosti porodičnom duhovnom nasleđu.

Običaj nošenja kolača u crkvu nije samo ritual, već i gest poštovanja prema zaštitniku doma. Porodica izražava svoju veru i zahvalnost kroz predstavljanje kolača svešteniku radi osvećenja. Ovaj čin dodatno produbljuje vezu između porodice i vere, čineći slavu ne samo porodičnim okupljanjem, već i duhovnim iskustvom.

Uz svešteničko blagosiljanje, slavski kolač postaje simbol zajedništva i vere. Tradicionalni elementi, poput ukrasa na kolaču koji često simbolizuju krst, grozd ili latice, dodaju dublje značenje ritualu. Na taj način se trudimo da doprinesemo sveukupnom duhovnom i porodičnom iskustvu tokom slavske proslave.

Slavska trpeza

Slavska trpeza, kao središnji deo slavskih običaja, predstavlja pravu gozbu za sva čula, sa bogatstvom ukusa i mirisa koji odražavaju tradicionalnu srpsku kuhinju. Svinjetina i jagnjetina često dominiraju kao glavno jelo, pružajući obilje mesa autentičnih aroma. Slavski sto se često ukrašava raznovrsnim salatama, uključujući rusku salatu, bogatu krompirom, povrćem i majonezom, zelenu salatu, svežu i hrskavu, kao i tradicionalnu kupus salatu, koja donosi osveženje svojom kiselkastom notom.

Uz glavna jela, na slavskoj trpezi često se mogu naći različite vrste sireva, poput sjeničkog ili kajmaka, a sirnica i pogača dodatno obogaćuju izbor pekarskih proizvoda. Hleb, kao osnovna namirnica, često je prisutan u vidu domaćeg hleba ili proje.

Pića koja se nude tokom slavske proslave reflektuju raznolikost ukusa gostiju. Vino je nezaobilazno, sa crvenim i belim sortama koja se nude gostima. Rakija, kao tradicionalno srpsko piće, dodatno upotpunjuje ponudu, često pravljena od domaćih voćaka. Pored alkoholnih pića, na stolu se često nalaze raznovrsni sokovi, poput domaćih voćnih sokova, limunade ili gaziranih pića, pružajući opcije za svakog gosta.

Desertna ponuda na slavskoj trpezi može uključivati kolače, poslastice sa medom, orasima ili makom, čime se zatvara gozba slatkim notama. Sve ove gastronomske poslastice čine slavsku trpezu ne samo bogatom i ukusnom već i izrazito simboličnom, odražavajući plodnost, blagostanje i ljubav koja se deli tokom ovog svečanog okupljanja.

Način proslave srpske slave

Srpska slava ima običaj da se proslavlja 3 puna dana. Prvi dan krsne slave obično označava pripremu, gde porodica zajedno priređuje prostor, sprema hranu i ukrašava dom u znak dobrodošlice za goste koji se od ranog jutra pridružuju proslavi. Ovaj dan je ispunjen radosnim uzbuđenjem i radom, stvarajući atmosferu iščekivanja.

Drugi dan slave ponovo okuplja porodicu i prijatelje kako bi zajedno uživali u svečanom ručku i obredima. Svečana trpeza, obogaćena tradicionalnim jelima, kolačima i pićima, postaje središnji deo proslave.

Treći dan slavske proslave često ima opušteniji ton. Porodica i prijatelji mogu se okupljati, razmenjivati iskustva s prethodna dva dana i uživati u laganim obrocima. Trodnevna proslava slavske svečanosti ne samo što odražava bogatstvo tradicije već i jača porodičnu vezu kroz zajedništvo, ljubav i poštovanje prema nasleđu.

Tradicionalni srpski slavski običaji predstavljaju duboko usađenu vezu između prošlosti, vere i porodičnih vrednosti. Kroz muziku, crkvu i bogatu slavsku trpezu, ovi običaji ne samo da čuvaju identitet srpskog naroda, već i stvaraju nezaboravna iskustva koja se prenose s generacije na generaciju. Slava, kao porodični praznik, spaja duhovno i materijalno, stvarajući jedinstvenu atmosferu ljubavi, radosti i zajedništva.

Tradicionalne vrednosti prepliću se s modernim izrazima tokom proslave, ostavljajući nas sa snažnim osećajem ponosa i poštovanja prema nasleđu koje čini srpsku kulturu jedinstvenom. Ovi običaji nisu samo rituali, već živi elementi koji odražavaju dušu naroda, čineći slavu neizbrisivim delom srpskog identiteta.

505