-
Kardamom - drevni indijski lekoviti začin
Kardamom je začin koji potiče iz Indije, Nepala i Butana. Danas se uzgaja u većini tropsih zemalja u Aziji, uključujući Indiju, Kinu, Vijetnam, Koreju i Japan. Jedan je od najskupljih začina nakon šafrana i vanile. Ima jak, oštar miris i ukus, koji podseća na mešavinu limuna, nane i duvana. Koristi se kao dodatak pirinču, mesu i raznim marinadama, pa čak i crnoj kafi i čaju. Najčešće se upotrebljava zajedno sa mahunom ili mleveni. U jednoj mahuni može se naći i do dvadesetak semenki. Smatra se lekovitom biljkom i igra značajnu ulogu u drevnoj indijskoj i kineskoj medicini. Značajan je za zdravlje kardiovaskularnog sistema, pomaže u slučaju aritmije srca i snižava nivo holesterola. Podstiče eliminisanje viška soli, vode i toksina iz organizma, pa se koristi i protiv različitih upala. Ulje kardamoma koristi se i u aromaterapiji. Najviše se koristi kod problema sa grčevima u stomaku i osećaja nadutosti. Vekovima je u kineskoj medicini korišćen za rešavanje stomatoloških problema (bolesti desni) jer deluje kao antiseptik. Narodni lekari ipak savetuju da ne bi trebalo preterivati sa konzumiranjem ovog začina kako ne bi došlo do iritacije organa za varenje.
1918 -
Arapska tradicionalna kuhinja - začini, začini, začini....
"Tafathalo" na arapskom znači "učinite mi tu čast" i predstavlja poziv da se osoba pridruži obroku.
Arapska tradicionalna kuhinja je pre svega kombinacija turske, bliskoistočne i indijske kuhinje. Na nju su uticale i razne seobe Arapa kroz vekove, pa je sada pod snažnim uticajem i tradicionalnih kuhinja zemalja poput Španije, Italije, Francuske i Grčke.
Sastojci i začini koji se najčešće koriste jesu: cimet, kari, riba (u primorskim krajevima), beli luk, jagnjetina, pirinač, susam, šafran, origano, kumin. Uz gotovo dve trećine jela se služi i neki ljuti sos, od povrća se najviše koriste krastavci, plavi patlidžan, paradajz i mahunasto povrće, a što se tiče voća, Arapi najviše vole citruse. Dakle, tipično arapsko jelo izgledalo bi ovako: jagnjetina ili piletina poslužena sa pirinčem ili kus-kusom i dinstanim povrćem koje je začinjeno gore navedenim začinima ili sokom od limuna.
Iako Arapi ne konzumiraju svinjsko meso i alkohol, u Iraku, Libanu, Egiptu i Siriji (gde je veliki procenat nemuslimanskog stanovništva) se tu i tamo mogu naći neki marketi sa alkoholnim napicima i jelima od svinjetine.
Čaj je nezaobilazno piće na trpezi svake arapske porodice, konzumira se čak duplo više nego kafa.
Što se tiče hleba, on je jako cenjen u ovoj kuhinji. Naime, ako iko primeti parče hleba na ulici, tradicija i red nalažu da se skloni sa puta kako ne bi bilo zgaženo. Arapi ne prave vekne hleba na kakve smo mi navikli, već okrugle, tanke lepinje. Od mlečnih proizvoda, dosta se konzumiraju jogurt od ovčijeg mleka i kozije mleko. Suncokretovo ulje nije toliko popularno, Arapi preferiraju maslinovo ili susamovo ulje.Zanimljivo je to što su Arapi toliki gurmani da pored glavnog jela, uvek spreme i mezzah - tacne sa posebno spremljenom hranom koja dodatno nadopunjuje glavno jelo - da niko ne ostane gladan! :)
8505 -
Loše navike koje mogu podstaći probleme sa bubrezima
Bubrezi su organi koji rade kontinuirano filtrirajući otpadne supstance koje putuju u naš krvotok. Kroz urin, naši bubrezi mogu eliminisati veliki deo toksina iz hrane, životne sredine ili lekova. Kao i drugi organi, i bubrezi mogu izgubiti efikasnost ukoliko ne izbacimo neke loše navike iz svakodnevnog života.
-Zadržavanje urina pospešuje stvaranje upala u urinarnom traktu i može izazvati ozbiljnije probleme.
-Ukoliko želite da vaši bubrezi ispravno funkcionišu, neophodan je unos dovoljne količine vode i drugih zdravih tečnosti. Dehidriranost može izazvati kamen u bubregu, infekcije...
-Gazirana pića kao i energetski napici mogu uzrokovati brojne poremećaje. Zbog velike količine šećera i aditiva mogu biti odgovorni za ozbiljne poremećaje.
-Obratite pažnju na unos natrijuma koji nije prisutan samo u kuhinjskoj soli, a povećava zadržavanje tečnosti i doprinosi brojnim problemima sa bubrezima.
-Iako su suštinski neophodni, trebalo bi obratiti pažnju i na unos proteina. Veća količina utiče na otežan rad bubrega i dovodi do hroničnih oboljenja.
1026 -
Hrana zbog koje izgledate starije
Koristite kremu za sunčanje, kremu za lice i telo, pazite na sebe, a opet, koža vam izgleda sve gore. U pitanju je ono što jedete. U nastavku slede neki od tipova hrane koji dodaju koju godinu vašoj koži i čine da izgledate starije i umorno.
- Šećer - ubrzava starenje kože i pojavu bubuljica. Ako batalite šećer, koža će vam biti čistija i izgledaćete mlađe, a promene su vidljive već nakon nekoliko nedelja. Ako baš ne možete bez nečeg slatkog, probajte da tu želju zadovoljite voćem
- Alkohol - izbacuje vodu iz ćelija, pospešuje pojavu podočnjaka i otoka oko očiju, što čini da izgledate stariji
- Jednostavni ugljeni hidrati - beli hleb i testenina uzrokuju niz hemijskih reakcija koje razaraju kolagen (supstancu koja kožu čini elastičnom)
- Jako začinjena hrana - ljute papričice su odlične za metabolizam, ali loše za kožu. Ova vrsta hrane širi krvne sudove, čime dolazi do pucanja kapilara na licu, posebno ako je osoba sklona problemima sa kožom
- Gazirani sokovi - ova pića utiču na kožu i zube, jer su veoma kiseli. Oštećuju zubnu gleđ, a visok nivo natrijuma čini kožu manje sjajnom i sklonijom oticanju.
1474 -
Činjenice koje niste znali o pistaćima
Žetva ovog ukusnog orašastog voća traje do oktobra, a kada se ovaj težak posao završi, vreme je za uživanju u ukusu, kao u zabavnim činjenicama koje ćete ovde saznati.
Pistaći su u Iranu poznati kao "nasmejani orah", a u Kini ga zovu "srećni orah".
Pistaći se spominju u Bibliji, a ljudi uživaju u njegovom ukusu bar 9000 godina.
Svoju intenzivnu boju duguju antioksidantima.
Oni su odličan izvor proteina, vlakana, magnezijuma, tiamina i fosfora, kao i vitamina B6, bakra i mangana.
Pistaći su po vrsti bliski mangu.
Istraživanja pokazuju da 50 grama pistaća dnevno snižava holesterol i smanjuje rizik od srčanog udara.
2224
