-
Zbog čega je celer važan u ishrani?
Bogat je vodom i elektrolitima koji su od vitalnog značaja za hidrataciju i pravilno funkcionisanje brojnih ćelija.
Sadrži kalijum, magnezijum, natrijum i gvožđe. Neutrališe efekte kiselih namirnica kao što su meso i mlečni proizvodi i visoko prerađena hrana.
Hlorofil u celeru pomaže regeneraciji krvi i ima antitumorska, antiinflamatorna i antioksidativna svojstva.
Visok nivo rastvorljivih i nerastvorljivih vlakana reguliše nivo šećera u krvi.
Eleminiše toksine i nagomilanu vodu u organizmu.
Sadrži veliku količinu vitamina A.
Smanjuje "loš" holesterol.
Bogat je vitaminom K, koji je važan za zgrušavanje krvi, izgradnju jakih kostiju i dobro zdravlje srca.
Zbog visokoh nivoa vitamina C, redovnim konzumiranjem celera možete smanjiti rizik od prehlada i raznih drugih bolesti.
Štiti nervne ćelije i omogućava normalno funkcionisanje nervnog sistema i mozga.
1337 -
Najčešće greške u ishrani
Ljudi se obično izgube u pojedinačnim sitnicama u vezi sa zdravom ishranom, ignorišući rešenje krupnijih problema. U nastavku sledi zaokružen prikaz najčešćih grešaka u ishrani.
Nedovoljno kuvanih obroka - tri četvrtine obroka treba da bude kuvano, dok tek jedna četvrtina treba da odlazi na brzu i nezdravu hranu (idealno i manje).
Preskakanje obroka - za optimalnu energiju, normalan metabolizam, optimalan nivo šećera u krvi i da bi se sprečili napadi gladi, potrebno je jesti na svaka 3 do 4 sata.
Nedovoljno povrća na tanjiru - povrće treba da bude osnova ishrane i da biste održali zdraviji organizam, nemojte to zaboravljati.
Menjanje navika u ishrani vikendom - ljudi obično nemaju problem sa održavanjem određenog režima ishrane kada im je ustaljen raspored, ali kada dođe vikend drugačija je priča u pitanju. Više slobodnog vremena, više izlazaka, alkohola i sl. utiče na zdravlje. Bilo bi dobro održavati uravnotežen raspored konstantno.
Obraćanje pažnje na ono što jedete - jedete stojeći, u kolima, ispred televizora? Tako ne primetite ni koliko ste pojeli, a ni kvalitet te hrane, tako da u njoj čak i ne uživate. Potrebno vam je bar 15 minuta za obrok i postarajte se da za to napravite vremena u danu.
Manjak masti u ishrani - one su neophodne za pravilno funkcionisanje organizma, a ako pametno izaberete, možete u svoju ishranu uvrstiti zdrave vrste masti.
Preskačete doručak - uravnotežen doručak koji uključuje ugljene hidrate, proteine i zdrave masti pomaže u kontroli apetita, kontrolisanju šećera u krvi, i istraživanja pokazuju da pomaže u kontrolisanju težine. Nemojte ga preskakati!
Prevelike porcije - nije bitno samo šta jedete, već i koliko. Često ni ne primetimo pravu veličinu porcije. Prema autoru Brajanu Vansinku, većina ljudi može smanji porciju i za 20% i da to ni ne primeti.
3240 -
Kako kalorije dovode do povećanja telesne težine?
Kalorije u ishrane daju osnovnu energiju, ali ako ih unesete previše, svakako da ćete dobiti na telesnoj težini. Višak kalorija skladišti se kao telesna masnoća. Vašem telu je potrebno malo masti u zalihama ali previše masti može prouzrokovati zdravstvene probleme. Važno je da vodite računa o svojim kalorijskim potrebama. U osnovi, u pitanju je količina kalorija koja je vašem telu neophodna kako bi obavljalo osnovne metaboličke funkcje ali i svakodnevne fizičke aktivnosti. Unos kalorija za muškarce je nešto veći u odnosu na žene kojima je potrebno manje energije. Vaše individualne potrebe za kalorijama zavise od nekoliko faktora kao što su nivo aktivnosti i stanje metabolizma.
753 -
Kruška
Kruške (Pyrus communis) su, kao i njene "sestre" jabuke i dunje rod drvenastih biljaka iz familije Rosaceae. Rastu uglavnom u umerenim predelima Evrope, Afrike i Azije. Može se reći da u našim predelima i nisu tako popularne kao npr. jabuke, iako u Francuskoj simbolišu luksuz, dok su u Staroj Grčkoj bile smatrane za "dar bogova". A zašto je to tako? Kruške su izuzetno zdrave pre svega zbog velike količine dijetalnih vlakana koje nose u sebi pa dobro utiču na probavni i kardiovaskularni sistem, a sadrže i zavidan nivo vitamina C kao i drugih minerala (magnezijum, kalcijum, fosfor). Zanimljivo je da su kruške voće od kojeg postoje najmanje šanse za dobijanje alergije, pa se često koriste u ishrani beba. Danas postoji preko hiljadu vrsti ove voćke, a najopširnija podela bi bila na domaće evropske (Pyrus communis) i dalekoistočne (Pyrus pyrifolia), i mogu biti zelenkaste, smeđe, crvene, i žute (najčešća nijansa). Izuzetno su slatke pa se često u ishrani koriste kao zamena za šećer, od njih se prave razne pite, kolači, kompoti...i naravno domaća rakija - dobro poznata viljamovka. Jednom kad krenu da sazrevaju, brzo se kvare pa ih treba što pre iskoristiti.
2509 -
Tri namirnice za zdravlje jetre!
Čičak je biljka čiji koren može da se koristi i u ishrani, što je uobičajeno u Aziji. Snižava krvni pritisak i utiče na pravilan rad lojnih žlezda. Zapamtite, znojenje je najbolja vrste detoksikacije organizma. Antioksidasi u korenu čička pomažu u zaštiti jetre od otrovnih materija.
Maslačak (i korenje i lišće) u vidu čaja ili kao dodatak salatama pomaže lečenju hroničnih bolesti jetre, posebno hepatitisa B i C. Kao lek prvi put se spominje u zapisima arapskih lekara još u desetom i jedanaestom veku.
Mleko čička sadrži antioksidanse koji deluju kao blokatori otrova i štite jetru od brojnih oštećenja. Inulin, koji se nalazi u korenu čička, deluje kao prečistač krvi, odličan je saveznik u borbi protivprotiv kašlja i astme, kao i bolesti jetre, čireva, ekcema, reume i dijabetesa...
3450
