Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Zašto je važno jesti banane

Banane su voće koje deluje kao probiotik i stimulišu rad creva.

Banane mogu smanjiti telesnu temperaturu tela tokom vrelih letnjih dana.

Utrljavanjem unutrašnjosti kore banane možete sprečiti svrab i iritaciju na koži.

Konzumiranjem jedne banane između obroka možete stabilizovati nivo šećera u krvi i smanjiti jutarnju mučninu.

Dve banane pre napornog treninga ili na pauzi održavaju šećer u krvi i sprečavaju grčeve u mišićima.

Bogate pektinom, banane pomažu pri varenju i oslobađanju toksina iz organizma.

Banane smanjuju otoke, jačaju nervni sistem, pomažu u proizodnji belih krvnih zrnaca i sadrže visok nivo vitamina B6.

Bogate kalijumom, banane utiču na krvni pritisak i štite od srčanog i moždanog udara.

1738

Višnja

Višnja (lat. Prunus cerasus) je vrsta dvenastih skrivenosemenica čiji se crveni plodovi koriste u ljudskoj ishrani. Pripada porodici ruža (Rosaceae) i poreklom je iz Male Azije, odakle se preko Grčke prenela i u naše krajeve i ostatak Evrope, dok je danas Rusija najveći proizvođač višanja. Kao i većinu koštunjavog voća, i nju krasi blago kiselkast ukus. U domaćoj kuhinji se najviše koristi za pravljenje raznih vrsti džemova, kompota, sokova, ali i kremova, kolača, pita i sladoleda. Zanimljivo je da neki narodi prave vruć sos od višanja koji se servira uz meso i kuvan krompir, a itekako je popularna i čuvena višnjevača (rakija). Višnje su bogat izvor vitamina C, B i kalijuma i biljnog pigmenta antocijana, te su dobar antioksidans, jačaju krvne sudove, štite srce i leče anemiju. Smrzavanjem ne gube dragocene sastojke, tako da se mogu koristiti tokom cele godine. Ipak, treba paziti sa upotrebom ovog voća jer sadrže dosta šećera, pa se ne preporučuje dijabetičarima.

6650

Peršun

Peršun (lat. Petroselinum crispum) je dvogodišnja začinska biljka koja se naširoko koristi u mnogim supama, čorbama, varivima, salatama, ali i uz pirinač, testeninu, pa čak i morske polodove (pogotovo sa belim lukom i maslinovim uljem), ribu i meso. Iako ga mnogi koriste u sušenom obliku ili smrnutog, peršun je najbolje koristiti dok je svež, i dodati pred sam kraj kuvanja kako bi sačuvao sve vitamine i lekovita svojstva. A tih svojstava ima mnogo; mnogi ni ne znaju da peršun na listi sedam najzdravijih začinskih biljaka - sadrži velike količine vitamina A, C, K, te jako redak vitamin B12, pa je dobar za krvne sudove, protiv anemije, a posebno je dobar diuretik, smatra se da čaj od peršuna može itekako pomoći u izbacivanju kamena iz bubrega i sprečavanju urinarne infekcije. Takođe, smatra se da je odličan osveživač daha, pogotovo kod pušača.

9965

Deset činjenica koje niste znali o jagodama

Jagode, vesnik proleća među voćem, omiljena su poslastica većini dece, a ni odrasli nisu imuni na njihov primamljivi ukus. Međutim, koliki god da ste ljubitelj ove prirodne poslastice, evo nekoliko stvari koje verovatno niste znali o jagodama:

Svaka jagoda ima oko 200 semenki i one su jedino voće čije se semenke nalaze na spoljnoj strani ploda.
Pripadaju porodici ruža.
U Belgiji postoji muzej posvećen jagodama.
Stari Rimljani su verovali da jagode imaju lekovita svojstva.
Jagode su niskokalorične namirnice, a bogate su vitaminima C, K i B6, kao i kalijumom, folnom kiselinom, amino kiselinama i vlaknima. Veruje se da pomažu u smanjivanju rizika od srčanih oboljenja i nekih vrsta raka.
Istraživanja pokazuju da osobe koje konzumiraju jagode pre treninga sagorevaju više kalorija i izdržljivije su, u poređenju sa onima koji to ne čine.
Sok od jagode pomešan sa medom može da ublaži opekotine od sunca.
Francuzi veruju da su jagode afrodizijak, a mladenci ih tradicionalno konzumiraju za doručak, u obliku kremaste, slatke supe.
Jagode se mogu i kiseliti, ako se uberu zelene.
Kada bi se sve jagode proizvodene u Kaliforniji tokom jedne godine poređale plod uz plod, obišle bi svet 15 puta.

3681

Zašto treba jesti breskve?

Idealna letnja voćka, breskva, ne sadrži masti, ima malo kalorija i sadrži veliki broj hranljivih materija.
Jedna velika breskva ima svega 68 kalorija, a prirodno je veoma slatka, tako da je idealna za dijete. Ako je ubacite u jogurt, žitarice ili meki sir, uživaćete u pravom letnjem ukusu, bez mnogo kalorija i industrijskog šećera.

Breskve sadrže 10 vitamina, a najviše vitamina A i C. Potom slede vitamini E (antioksidant) i K (važan za zgrušavanje krvi). Ovo voće je takođe izvor tiamina, riboflavina, niacina i folne kiseline.

Kalijum je takođe veoma zastupljen u ovom voću, a važan je jer održava zdrav krvni pritisak, poboljšava jačinu kostiju i usporava stvaranje kamena u bubregu. Osim kalijuma, breskve sadrže i magnezijum, fosfor, cink, mangan, gvožđe i kalcijum.

Osim vitamina i minerala, breskve sadrže i antioksidante, koji se bore protiv slobodnih radikala u telu, kako bi usporili starenje ćelija i pojavu hroničnih bolesti.

I najzad, jedna velika breskva sadrži 17 grama ugljenih hidrata, od čega 3 grama dolazi od vlakana. Vlakna su najvažnija supstanca za zdravu probavu, a imaju značajnu ulogu i u regulisanju holesterola, čime smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti.

1624