-
Hrana koju je najbolje konzumirati tokom letnjeg perioda
Paradajz – bogat antioksidansima I vitaminom C. Sadrži korisne fitohemikalije kao što je likopen koji sprečava razvoj hroničnih bolesti.
Tikvice – značajne za hidrataciju jer su su bogate vodom. Snižava nivo holesterola I pospešuje zdravlje srca.
Lubenice – povrće koje takođe sadrži visok nivo vode, a pored hidriranosi štiti ćelije od oštećenja izazvanog izlaganju suncu.
Jogurt – bogat proteinima I bakterijama koji deluju kao probiotik čime održavaju zdravlje vašeg probavnog sistema.
Kajsije, breskve, nektarine – bogate dijetetskim vlaknima, vitaminom A, C I antioksidansima.
Orašasti plodovi – smanjuju nivo holesterola zbog prisustva mononezasićenih I polinezasićenih masti.
1180 -
Prehlade, grip i vitamini
Sezona prehlada i gripa je pred vratima, a svi znamo koliko te stvari uzimaju danka na naše telo.
Iako mnogi aspekti ishrane imaju uticaj na imuni sistem, evo nekoliko ključnih činilaca. Vitamini A, C i E prvenstveno - C je moćni antioksidant koji možete naći u većini voća i povrća, ali treba biti oprezan, jer prevelike količine ovog vitamina mogu izazvati poremećaje u varenju. Vitamin A se rastvara u masti i može se naći u tamno narandžastom povrću i voću, kao i u žumancima i mleku. Takođe je toksičan u prevelikim količinama. Još jedan vitamin rastvorljiv u masti, koji se ne treba konzumirati u prevelikim veličinama, vitamin E, ima snažna svojstva antioksidanata i može se naći u orašastom voću, semenkama i spanaću.Novija istraživanja povezuju vitamin D sa otpornošću imunog sistema. Vitamin D se rastvara u masti, a može se naći u masnoj ribi (poput tune i lososa), mleku i mlečnim proizvodima.Druge hranljive materije, poput cinka i folata takođe imaju veliki uticaj na imuni sistem. Oba se mogu naći u žitaricama. Cink se može naći i u crvenom mesu i morskim plodovima, a folati u tamno zelenom povrću.
Još jedan vitalan deo je gastrointestinalni trakt, koji je odgovoran za oko 70% imunog sistema. Za zdravlje gastrointestinalnog trakta odgovorni su prebiotici i probiotici.
Mada sve ove stvari čine delove slagalice, ključ je balansirana ishrana na redovnoj bazi. Mnoštvo voća i povrća, integralnih žitarica i leguminoza obezbediće vašem telu zdrav imuni sistem.
1451 -
Kako iskoristiti prezrele banane?
Pre nego što se odlučite da prezrele banane bacite u kantu za smeće, razmislite o tome na koji način biste mogli da ih iskoristite. Ogulite ih i iseckajte na komadiće, zatim umotajte u papir za pečenje i zamrznite. Nakon što su potpuno zamrznute, možete ih prebaciti u zip kesice za zamrzivač. Idealne su za jutarnje ili večernje smutije. Isprobajte!
1849 -
Španska tradicionalna kuhinja - spoj zapadnoevropske, mediteranske i afričke kuhinje
Španska kuhinja je kuhinja tipične mediteranske zemlje, ali sa mnogo zapodnoevropskog i afričkog uticaja. Mnogi narodi, uključujući Kelte, Rimljane, Vizigote i Mavare, su nastanjivali Iberijsko poluostrvo i to je odigralo značajnu ulogu u raznovrsnosti tradicionalne kuhinje Španaca.
Rimski, a posredno i grčki uticaj, se vidi kroz centralno mesto koje masline imaju u svakodnevnoj ishrani, dok mnogi ne znaju da su neka jela, uglavnom pite, slične kuhinji u Irskoj i Škotskoj jer su ih doneli Kelti. Mavarski uticaj je možda najjači i ogleda se u koriščenju raznih začina (kim,šafran), meda, badema i citrusnog voća.Sa obzirom na klimu i reljef, Španija je pogodno mesto za gajenje voća i povrća, kao i za stočarstvo. Popularni su suhomesnati proizvodi kao što su šunke i kobasice, koje se ne razlikuju mnogo od onih sa balkanskih prostora. U svim oblastima Španije su takođe zastupljeni razni sirevi, pirinač, orašasti plodovi, jaja i beli hleb, a obavezni sastojci gotovo svakog obroka su beli luk i maslinovo ulje. Sa obzirom na povezanost sa Sredozemnim morem i Atlantskim okeanom, u ishrani su zastupljeni i morski plodovi i različite vrste ribe.
Najpoznatije špansko jelo je bez sumnje paelja, nastalo u Valensiji, na obalama Sredozemnog mora. Baza paelje je pirinač i postoji mnogo varijacija ovog obroka, ali uglavnom se pravi sa morskim plodovima, povrćem ili pilećim i zečjim mesom. Obavezni sastojci su i crni luk, vino, slatka crvena paprika i šafran.
Svaka oblast u Španiji ima neke specifične obroke. Na primer za Andaluziju je specifična hladna paradajz čorba i pržena riba. Katalonija se odlikuje raznim jelima koja su kombinacije morskih plodova, mesa i lokalnog voća. U Baskiji su zastupljeni razni omleti, a od ribe se najviše jedu bakalar i jegulje. Asturijska kuhinja se bazira na jelima od pasulja, dok meso igra centralnu ulogu u unutrašnjim oblastima poput Kastilje. Obrok koji se provlači kroz sve oblasti je omlet sa krompirom.
U Španiji se svaki praznik odlikuje specifičnim jelima. Božić je, na primer, vreme za specijalnu porodičnu večeru gde se na trpezi nalazi čorba od crnog luka i badema, riba i meso iz rerne, crveni kupus i jabuke. Dezert uglavnom podrazumeva raznovrsno voće, sireve i slatkiše, kao toplu čokoladu koja je omiljeni napitak Španaca.
2471 -
Može li pivo oštetiti grlo?
Pod određenim okolnostima pivo može izazvati oštećenje grla. Ukoliko osetite blagi bol prilikom konzumacije piva, obratite se lekaru.
Takođe, pivo može izazvati pojavu čira na jednjaku, odnosno može oštetiti meko tkivo. Uzrokuje otvorene rane što dovodi do bola i osećaja nelagodnosti.
Tokom procesa fermentacije stvara se histamin koji po svojoj prirodi u organizmu štiti meka tkiva od infekcija. Ukoliko ste netolerantni na histamin, njegovo prisustvo u pivu može dovesti do upala i iritacija, pri čemu je jedan od glavnih simptoma "knedla" u grlu ili oticanje, pa čak i svrab ili osećaj žarenja.
Pivo sadrži brojne žitarice pri čemu može izazvati alergijske reakcije onima koji su osetljivi na njih.
3380
