-
Uloga voća i povrća
Naučna literatura u poslednjih devet do deset godina sve više ukazuje na uticaj voća i povrća u borbi protiv različitih bolesti. Na primer, nekoliko studija, objavljenih u časopisu "American Journal of Clinical Nutrition", pokazuju da što više konzumirate voće i povrće, manja je mogućnost da ćete imati kardiovaskularnih problema ili čak moždani udar. Činjenica je da su povrće i voće naročiti izvor vitamina i minerala koji imaju važnu ulogu u metaboličkim procesima. Vlakna pomažu varenje, usporavaju apsorpciju ugljenih hidrata i odgovorni su za sitost.
Preporuka: Jabuka na dan
Epidemiološke studije dokazale su da ukoliko redovno konzumirate jabuke, imate manje šansi za bilo kakav oblik kardiovaskularnih problema. Jabuke takođe snižavaju holesterol i imaju jaka antiinflamatorna dejstva.
1213 -
Vanila
Kada se pomisli na sladoled, velikoj većini ljudi širom planete prvo padne na pamet aromatičan i bogat ukus vanile, u narodu poznate i kao vanilija. Ovaj začin poreklom iz tropskih šuma Srednje Amerike važi za drugi najskuplji u svetu - odmah iza šafrana, mada se danas koriste mnoge jeftinije veštačke arome vanile. Pripada porodici orhideja, a aromatični štapići vanile se najviše koriste za zaslađivanje raznih kolača, francuskih kroasana, kremova, kompota, pudinga i naravno nezaobilaznog sladoleda. Odlično se kombinuje sa svim slatkim proizvodima od mleka. Postoji čak 150 vrsti ovog začina, a danas se najviše koriste dve vrste - Bourbon i Tahitian vanila. Nije ni čudo što je prava vanila danas ovako cenjen i dragocen začin, jer glavni sastojak u mahuni vanile, vanilin, sadrži velike količine vitamina B, ali i minerale kao što su kalcijum, kalijum, magnezijum, gvožđe, mangan... Neki naučnici tvrde da oslobađa od stresa i napetosti, kao i da je jak afrodizijak, tako da sledeći put kada želite očarati voljenu osobu, izvedite je na porciju sladoleda ili pudinga od ovog aromatičnog začina.
4743 -
Zašto su „tamnije“ banane zdravije?
Da biste održali svoj nivo krvnog pritiska, važan je nivo kalijuma u krvi koga u dovoljnim količinama možete pronaći upravo u tamnijim bananama. Imaju nizak nivo natrijuma, sadrže i triptofan - aminokiselinu koju vaše telo koristi u proizvodnji serotonina.
Dobro je poznata činjenica da vam banane mogu pomoći da se oslobodite zatvora. Sledeći put, ukoliko budete imali problema sa varenjem - pojedite bananu.
Banane imaju visoku kalorijsku vrednost, što ih čini odličnim izvorom instant energije. Dakle, sledeći put tokom napornog treninga, u pauzi - nagradite svoje telo bananom. Kalijum u bananama sprečava grčeve u mišićima i pomaže dugotrajnu fizičku izdržljivost.
Bogate gvožđem, smanjiće mogućnost od pojave anemije, a vitamin B6 smanjiće šanse za nadutost i zadržavanje vode u organizmu.
1165 -
Hamburger - četiri teorije nastanka
Jedemo ga često, a ni ne znamo da se oko porekla sočnog hamburgera od goveđeg mesa vode žestoke polemike oko toga kako je zapravo nastao.
Svi se slažu oko toga da su hamburgeru prvi dali ime Nemci koji su imigrirali u SAD krajem 19. veka, i to aludirajući na grad Hamburg. Sa druge strane, postoje četiri teorije o tome ko je zapravo idejni tvorac ovog jela, i sve četiri imaju poprilično jake argumente.
Teorija 1: Prvi hamburger je nastao u Viskonsinu, 1885. godine
Pobornici ove teorije smatraju da je Čarli Nagrin ("Hamburger Čarli") prodavao ćufte od goveđeg mesa u svom kiosku hrane, pa je vremenom shvatio da mu je isplativije da ih stavlja između dva parčeta hleba i malo poveća cenu proizvoda, nego da se bakće sa tanjirima.
Teorija 2: Prvi hamburger je nastao u Ohaju, 1885. godine
Familija braće Čarlsa i Frenka Menčesa tvrdi kako su ova dva brata izmislila hamburger dok su prodavala hranu na raznim sajmovima hrane širom zemlje. Naime, oni su u jednom trenutku ostali bez svinjskog mesa koje je bilo potrebno za sendvič sa kobasicama, pa su odlučili da nabave goveđe meso, naprave pljeskavicu od njega, te da ga iskombinuju sa sosevima i ubace u lepinju.
Teorija 3: Prvi hamburger je nastao u Nju Hevenu, 1900. godine.
Legenda kaže kako je jednog dana 1900. godine, bogati biznismen došao u mali grad Nju Heven, i u lokalnom restoranu zahtevao "neku kaloričnu hranu koja će brzo biti gotova i koju će usput smazati". Tako je vlasnik restorana, Luis Lasen, odlučio da mu brzo spremi parče mlevene govedine koje mu je bilo pri ruci i stavi između dva parčeta hleba, i tako nastade prvi hamburger.
Teorija 4: Prvi hamburger je nastao u Teksasu, krajem 1880- ih godina.
Lokalni biznismen Flečer Dejvis je u jednom trenutku odlučio da otvori restoran u kojem će se praviti neko jelo od (njemu omiljenog) goveđeg mesa, i od onda se od osobe do osobe širi priča kako je on zapravo prvi kreator hamburgera.
Nikada nećemo biti sto posto sigurni koja teorija je tačna, ali činjenica je da, ko god da je stvarni tvorac hamburgera, večno smo mu zahvalni!
2326 -
Zagrevanje hrane u mikrotalasnoj: da ili ne?
Zagrevanje hrane u mikrotalasnoj pećnici ne utiče na kalorijski sadržaj hrane. Vitamini u hrani su osetljivi mikroelementi koji su telu neophodni kako bi ga održavali zdravim. Kuvanjem hrane smanjuje se sadržaj vitamina, a to se posebno odnosi na povrće. Mikrotalasna peć doprinosi uništavanju hranljivih materija, ali ne i smanjenju sadržaja vitamina.
1714
