Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Šta je zdravije - kečap ili majonez?

Kečap i majonez su prilozi bez kojih mnogi ne mogu ni da zamisle sendvič ili neku drugu vrstu brze hrane. Gotovo da ne postoji frižider u kojem nećete naći bar jedan od ovih priloga. Pitanje šta je od ta dva zdravije je teško, jer nijedno zapravo nije zdravo, ali u ovom tekstu pokušaćemo da pronađemo odgovor.

Jedna kašičica kečapa ima 15 kalorija, ali sve te kalorije potiču iz šećera. Kečap ne sadrži ni masti, ni proteine. Osim toga, ovaj prilog sadrži izuzetno mnogo natrijuma (190 mg). Ipak, napravljen je od paradajza, tako da sadrži malu količinu antioksidanata.

Kašičica majoneza, sa druge strane, sadrži 90 kalorija, a sve kalorije potiču od masti. Majonez ne sadrži ni proteine, ni ugljene hidrate, a ima gotovo upola manje natrijuma od kečapa.

Dakle, pitanje nije "šta je zdravije?", već "šta je manje nezdravo?". Ako pazite na težinu, klonite se majoneza, a ako vam je boljka prekomeran unos šećera, kečap vam nikako nije prijatelj.

Ni jedan, ni drugi prilog nije zdrav, tako da je u ovom slučaju odgovor - birajte manje od dva zla, po sopstvenom ukusu.

14188

Mahlep - začin i lek

Mahlep je začin koji potiče sa Blistog Istoka, a ukusom podseća na trešnje i gorke bademe. Semena se odvajaju od jezgra i suše se. Drveća mahlepa krasila su bašte poznatih palata u antičkom periodu. Egipćani su ovaj začin mešali sa medom, susamom i orasima, pa su navedenu poslasticu služili kao dezert ili užinu uz hleb. Danas se najčešće koristi kao dodatak tortama, kolačima, pa čak i pudingu. Biljka je ranije korišćena i za osvežavanje prostora. Poznata je njena efikasnost u lečenju oboljenja respiratornog sistema. Pomaže u apsorpciji hranljivih materija, a efikasan je i u lečenju astme, osteoporoze i hipertenzije. Može sniziti krvni pritisak i povećati sagorevanje masti.

13227

Kiseli krastavčići - imaju čak i svoju Internacionalnu nedelju!

Ako niste znali, svake godine se u maju u Americi obeležava "Internacionalna nedelja kiselih krastavaca" tokom koje se održavaju razne zgodbe posvećene ovom ukiseljenom povrću. U to ime, pročitajte ovaj zanimljiv istorijat kiselih krastavčića!

2400. godina p.n.e - stavljanje hrane u turšiju je jedan od najstarijih metoda konzerviranja hrane. Kako tvrde u Muzeju ishrane u Njujorku, otprilike 2400. godine pre nove ere su krastavčići prvi put ukiseljeni, i to u drevnoj Mesopotamiji. Nekoliko vekova kasnije, ova praksa se prenela i u Indiju.

50. godina p.n.e - te godine je egipatska kraljica Kleopatra po prvi put uvela kisele krastavce u svoju ishranu i time naglo digla popularnost ove namirnice u Egiptu. Smatrala je da će je učiniti još lepšom, a legenda kaže kako je nagovorila čak i svog ljubavnika Cezara da redovno hrani svoje vojnike kiselim krastavcima, jer je verovala da pored lepote, pospešuje i snagu.

900. godina - u ovo vreme je u Zapadnoj Evropi mirođija postala jedan od omiljenih začina koji se dodaju u kisele krastavce.

1492. godina - petnaesti vek se smatra "vekom istraživanja" tokom kojeg su mnogi istraživači i mornari patili od bolesti izazvane nedostatkom vitamina C. Tako je Kristofer Kolumbo u jednom svom dnevniku zabeležio kako je redovno davao kisele krastavce svojim mornarima, kako bi se osećali bolje.

1809. godina - Napoleon Bonaparte je ove godine ponudio čak 12.000 franaka osobi koja će pronaći najbolje rešenje konzerviranje hrane za njegove vojnike. Francuski kuvar Nikolas Apert se dosetio metode konzerviranja kiselih krastavaca i osvojio prestižnu nagradu.

1940. godina - u ovo vreme se čak 40% proizvedenih tegli kiselih krastavaca slalo američkim trupama, a osam godina kasnije (ubrzo po završetku rata) se i ustanovila „Internacionalna nedelja kiselih krastavaca“.

2263

Kako sve možete iskoristiti maslac?

Volite da dodajete maslac u hranu, ali znate li da vam može biti od pomoći i u domu? Od nege umornih stopala do sprečavanja izbijanja modrica, njegova primena je zaista šarolika...

Za sjaj metala i kože. Da biste vratili sjaj metalu i koži, potrebno je samo staviti maslac na pamučnu krpu i istrljati površinu.
Uklonite mrlju od farbe s plastike. Namažite mrlju maslacem i ostavite na suncu nekoliko dana.
Uklonite vodene tragove s drveta. Pokrijte područje slojem maslaca i pustite da odstoji preko noći. Ujutro obrišite čistom tkaninom.
Za lopatu za sneg. Premažite lopatu maslacem, te se tako sneg neće lepiti za nju.
"Utišajte" vrata koja škripe. Na spojeve vrata samo utrljajte malo maslaca.
Uklonite lepak i tvrdokorne mrlje s ruku. Utrljajte maslac na lepljive ruke i uklonite tvrdokorne mrlje.
Lakše sečenje hrane. Nož premažite tankim slojem maslaca i lakše ćete seći lepljivu hranu, poput karamele, pite ili sira.
Sprečite pojavu plesni. Da se na ivicama polutvrdog sira ne bi stvarala plesan, namažite ih maslacem.
Uklonite miris ribe. Nakon pripreme ribe, namažite ruke maslacem i uklonite neprijatan miris.
Održavajte luk svežim. Nanesite malo maslaca na ivice odrezanog luka pre nego ga umotate u aluminijsku foliju i duže će biti svež.
Sprečite vodu da iskipi. Dodajte kašičicu ili dve maslaca u posudu s vodom kako ne bi iskipela.
Kada pijete tablete. Premažite veliku tabletu maslacem, tako ćete je lakše progutati. I ne zaboravite da popijete mnogo vode.
Umirite umorna stopala. Izmasirajte umorna stopala maslacem i potom ih umotajte u vlažan i topao peškir.
Za negu tela. Koristite maslac kao kremu za brijanje, za negu suve kože i lomljive nokte, omekšavanje kože na rukama, pa čak i negu vrhova kose.
Razmrsite ogrlicu. U čvor utrljajte malo maslaca i lakše ćete razdvojiti zamršene delove.
Skidanje zaglavljenog prstena. Natrljajte prst maslacem, a zatim lagano skinite prsten.
Sprečite izbijanje modrica. Umasirajte maslac na zahvaćeno područje odmah nakon povrede. Fosfati u maslacu sprečiće izbijanje modrica.

Da li biste vi koristili maslac na bilo koji od gore navedenih načina?

Izvor: magazin.net / b92.net

9668

Malina

Malina
Malina je naziv za višegodišnju biljku sa jestivim istoimenim voćem u koju spadaju više vrsta genusa Rubus iz familije Rosaceae. U zavisnosti od vrste, voće može biti zlatno, plavo, ljubičasto ili gotovo crno. Nisu opore i kisele kao kupine, već imaju slađi, suptilniji ukus. Vrlo su važna komercijalna vrsta i gaje se u svim umerenim regionima sveta za tržište svežeg voća, preradu u zaleđeno voće, sok ili suve za korišćenje u širokom spektru proizvoda. Tradicionalno su bile letnje voće, međutim, sa novom tehnologijom, kultivacijom i transportacijom mogu da se kupe tokom cele godine. Potrebno im je dosta sunca i vode za uspeh. Plod se sastoji od oko 100 bobica, od kojih se svaka sastoji od sočne pulpe i semena. Plod je vrlo bogat vlaknima, zapravo celih 6 procenata svoje mase. Vrlo su dobar izvor vitamina C, mangana, Vitamina K i spadaju u indeks nisko-glicemične hrane sa samo 4 procenata šećera. Takođe sadže antocijaninske pigmente, elagičku kiselinu, kuerketin, cijanidine i kemperol. Koriste za pripremu džema, pekmeza, kao i pita i kolača u svojoj svežoj formi. Od njih se mogu praviti sosovi koji idu vrlo lepo uz piletinu, u voćne salate, a od ekstrakta se pravi sladoled, energetska i alkoholna pića.

2334