René Redzepi je trenutno najuticajniji kuvar nordijske kuhinje. Rođen je u Kopenhagenu 16. decembra 1977. godine i suvlasnik je i glavni kuvar čuvenog danskog restorana „Noma“, koji je čak četiri puta progalašavan za najbolji restoran na svetu.
Rene je svoju kulinarsku karijeru započeo u malenom restoranu Pierre André, koji je zahvaljujući njemu dobio svoju prvu Mišelin zvezdu. Zahvaljujući tome, njegov rad biva zapažen i ubrzo dobija posao u popularnom danskom restoranu Kong Hans Kælder. Nakon toga, kratko radi u Kaliforniji, ali se vraća u svoju domovinu i 2004. na poziv poznatog danskog kuvara Klausa Mejera postaje glavni kuvar novootvorene Nome.
Očekivano, Rene je prepoznatljiv po tome što se na njegovom meniju nalaze tipični skandinavski recepti sa popularnim lokalnim sastojcima kao što su riba, ostrige, zeleniš, kupine... ali mnogi ne znaju da je on u stvari poreklom iz Makedonije, gde je živeo sve do početka ratova devedesetih godina, te često u svoj meni ubacuje i razne đakonije inspirisane našom tradicionalnom kuhinjom.
Svoje kulinarske trikove i tajne otkrio je u tri uspešne knjige: „Noma Nordic Cuisine“, „Noma: Time and Place in Nordic Cuisine“, „Rene Redzepi: A Work In Progress“. Njegov rad krunisan je prošle godine dvosatnim dokumentarcem „Noma, my perfect storm“, koji se bavi njegovom kulinarskom filozofijom koja je i dovela do tolikog uspeha Nome: Koristite sveže, lokalne sastojke!
Za kraj, dobro bi bilo da Vam napomenemo da ako ikada želite da isprobate Redzepijeve recepte u Nomi, požurite malo sa rezervacijama – nekada se na slobodan termin čeka i po godinu dana! Do tada, probajte sami da napravite neka jela koja se mogu naći u njegovom restoranu: http://www.theguardian.com/lifeandstyle/2011/sep/16/rene-redzepi-masterclass-recipes
Patlidžan
Bogat antioksidantima koji se naziva anticijan - 200 grama sadrži 1500 miligrama, što je prilično visoka koncentracija. Pripremajte ga zajedno sa korom jer se u njoj krije najviše hranljivih materija. Na roštilju zajedno sa belim lukom, ruzmarinom i maslinovim uljem. Rezultat je idealna hrana za vaš mozak.
Borovnice
Odrasli sa blagim kognitivnim oštećenjima koji su konzumirali sok od borovnice za 12 nedelja bili su u stanju da bolje obavljaju pojedine testove prema maloj studiji iz 2010. godine. Bogate se polifenolima zbog čega i imaju jarku boju, ali i uticaj na sposobnost pamćenja.
Orasi
Bogati vitaminom E, folnom kiselinom, omega 3 masnim kiselinama, antioksidansima... Redovnim konzumiranjem poboljšaćete svoje pamćenje za do 11 odsto prema studiji britanskog magazina iz 2011. godine. Preporučuje se gram i po oraha dnevno.
Zeleni čaj
Konzumacija podrazumeva odsustvo šećera ili bilo kakvih zaslađivača. Zeleni čaj na mozak deluje kao napitak koji mu povećava funkciju, a sadrži i antioksidanse koji sprečavaju kognitivna oštećenja. Teanin u zelenom čaju smanjuje napetost i podstiče "opuštenu" budnost.
Mahunarke
Grašak, sočivo, pasulj i boranija su bogati vlaknima, proteinima i antioksidansima. Pomažu da budete duže koncentrisani. Ponekad zamenite meso ili testo u obrocima mahunastim povrćem, dobićete obrok bez zasućenih masti i holesterola.
Osnovne karakteristike u vezi su sa afričkim korenima, iako je britanska kolonizacija ostavila svoj pečat. Začini, hleb, šećer i čaj deo su svakodnevne ishrane u Zimbabveu. Uprkos bogatoj tradiciji, u Zimbabveu su popularna i dostupna brojna međunarodna jela. Sadža je najpopularnije nacionalno jelo. Neki od glavnih sastojaka ovog jela su kukuruz, povrće i piletina sa začinima. Kuva se dok se ne dobije kaša. Avokado je dostupan i jeftin, a ne bi trebalo zaboraviti na pasulj, kikiriki, zeleni kukuruz - kojih ima na pretek. Meso i divljač, kao što je govedina, služi se za posebne prilike. Nemojte se iznenaditi ukoliko na meniju pojedinih lokalnih restorana nađete rep krokodila, rame antilope... Tokom leta na ulici možete kupiti sušene crve ili mrave. Jedu se prženi i kažu da su ukusni i slani. Pivo je najpopularnije alkoholno piće.
Verovatno su svi čuli o vrednostima pčelinjeg propolisa i kako najbolje može da nam pomogne. Ja godinama koristim propolis rastvoren u rakiji. Moje mišljenje je da propolis rastvoren u rakiji srpskoj prepečenici , “komovici “ ili kako je negde zovu lozi daje najbolji efekat. Naravno ako neko nije previše ljubitelj alkohola pa pretera dozu.Čak mislim da se može dati i deci ukapavanjem po 1-2 kapi u čaju, medu, šećeru. To nije alcohol koji bi štetio. Ovo je sve prirodno i nema hemije. Propolis u rakiji se mnogo teže rastvara nego u alkoholu. Potrebno je mesec i dva da se rastvori iako i tada ostane deo propolisa koji se nikad ne rastvori. Ali zato može da se koristi posle dan - dva stavljenog u rakiji jer i tada je korisniji od onog hemijskog iz apoteka rastvorenog u alkoholu.
Sadrži vitamin A koji utiče na zdravlje kože, ali i poboljšan vid.
Vitamin C u njemu deluje kao prirodan antibiotik, utiče na zdravlje zuba, kostiju...
Bogat je enzimima koji pomažu apsorbovanje brojnih hranljivih materija.
Gvožđe je korisno u trudnoći, utiče na letargiju i anksioznost.
Sadrži cink koji je važan za zdravlje prostate i kose kojoj pruža sjaj i čvrstinu.
Natrijum u soku pšenične trave postavlja ravnotežu vode u ćelijama.
Kalcijum jača kosti, dok kalijum sprečava hipertenziju.
