Žuti luk – njegova smeđa, pergamentna ljuska okružuje belu kožu jakog ukusa i arome. Ako se u bilo kojem receptu navodi luk bez isticanja određene vrste, uvek se misli na žuti luk.
Beli luk – izrazito bele kože, blažeg i slađeg ukusa u odnosu na žuti luk.
Crveni luk – jedan je od blažih tipova, a idealan kao dodatak salatama, sendvičima i hamburgerima.
Šalot – gaji se u kućnim vrtovima, a razlikuje se po manjim lukovicama koje rastu u grupi od po tri do dvadeset na istoj stabljici. Idealan je za marinade.
Zeleni (mladi) luk – ima posebno mesto na trpezi uoči proleća. Nezaobilazni je deo salata. Da bi do izražaja došao njegov slatkast i srednje jak ukus, glavice bi trebalo da budu čvrste i bele, a vrhovi sveži i zeleni.
Praziluk – vrsta luka koja je, prema rečima nutricionista, pravo blago koje bi trebalo što češće imati na trpezi. Lukovica je duguljasta, bez oštrog mirisa. Lako se uzgaja i nije osetljiv na niske temperature.
