Ljudi se obično izgube u pojedinačnim sitnicama u vezi sa zdravom ishranom, ignorišući rešenje krupnijih problema. U nastavku sledi zaokružen prikaz najčešćih grešaka u ishrani.
Nedovoljno kuvanih obroka - tri četvrtine obroka treba da bude kuvano, dok tek jedna četvrtina treba da odlazi na brzu i nezdravu hranu (idealno i manje).
Preskakanje obroka - za optimalnu energiju, normalan metabolizam, optimalan nivo šećera u krvi i da bi se sprečili napadi gladi, potrebno je jesti na svaka 3 do 4 sata.
Nedovoljno povrća na tanjiru - povrće treba da bude osnova ishrane i da biste održali zdraviji organizam, nemojte to zaboravljati.
Menjanje navika u ishrani vikendom - ljudi obično nemaju problem sa održavanjem određenog režima ishrane kada im je ustaljen raspored, ali kada dođe vikend drugačija je priča u pitanju. Više slobodnog vremena, više izlazaka, alkohola i sl. utiče na zdravlje. Bilo bi dobro održavati uravnotežen raspored konstantno.
Obraćanje pažnje na ono što jedete - jedete stojeći, u kolima, ispred televizora? Tako ne primetite ni koliko ste pojeli, a ni kvalitet te hrane, tako da u njoj čak i ne uživate. Potrebno vam je bar 15 minuta za obrok i postarajte se da za to napravite vremena u danu.
Manjak masti u ishrani - one su neophodne za pravilno funkcionisanje organizma, a ako pametno izaberete, možete u svoju ishranu uvrstiti zdrave vrste masti.
Preskačete doručak - uravnotežen doručak koji uključuje ugljene hidrate, proteine i zdrave masti pomaže u kontroli apetita, kontrolisanju šećera u krvi, i istraživanja pokazuju da pomaže u kontrolisanju težine. Nemojte ga preskakati!
Prevelike porcije - nije bitno samo šta jedete, već i koliko. Često ni ne primetimo pravu veličinu porcije. Prema autoru Brajanu Vansinku, većina ljudi može smanji porciju i za 20% i da to ni ne primeti.
