Šećer je najjednostavnija vrsta ugljenih hidrata, izvor energije kao i deo kompleksnijih molekula. Pošto telo veoma brzo razgrađuje šećer, on je stvar za kojom posežemo ukoliko smo umorni i brzo nam treba više energije.
Postoje tri tipa šećera:
- Monosaharidi - najjednostavnija vrsta, koja se sastoji od do 7 atoma ugljenika, u linearnoj ili prstenastoj strukturi. Ovom tipu pripadaju glukoza i fruktoza. Glukoza je najvažniji monosaharid u prirodi, glavni izvor energije za ćelije i može se naći u većini vrsta voća. Fruktoza je najslađi monosaharid, čiji su izvor voće i med.
- Disaharidi - to su spojena dva prosta šećera, u duplom prstenu. Telo mora da razgradi disaharid, kao i bilo koji drugi ugljeni hidrat izuzev monosaharida, da bi iz njega crpeo energiju. Maltoza je disaharid, a sastoji se od dva molekula glukoze.
- Polisaharidi - veliki lanci jednostavnih šećera, koji se sastoje od mnoštva monosaharida. Ovoj vrsti pripadaju skrob i glikogen. Polisaharidi imaju dve glavne funkcije - skladištenje energije kako bi je telo koristilo kada nema dovoljno hrane i strukturna podrška i zaštita.
Monosaharidi i disaharidi su jednostavni ugljeni hidrati, dok su polisaharidi složeni. Jednostavni ugljeni hidrati najčešće se nalaze u voću i mleku, kao i u slatkišima. Složeni ugljeni hidrati se mogu naći u mahunarkama, žitaricama i skrobnom povrću poput krompira, graška i kukuruza. Preporuka je da treba jesti više složenih ugljenih hidrata, posebno žitarica, dok slatkiše, koji nemaju gotovo nikakvu nutritivnu vrednost, treba ograničiti na minimum.
