Mislite da nije moguće dobiti zdraviji i tamniji ten uz hranu? Naučnici kažu da je dovoljno da pojedete svakodnevno u trajanju od šest meseci pet porcija namirnica koje su bogate karotenoidima.
Zato nemojte mnogo oklevati već udarite po voću i povrću. Prednost dajte šargarepi, bundevi, paradajzu, šljivama, slatkom kompiru, brokuliju, spanaću, kukuruzu, crvenoj paprici, breskvama...
Šta obično doručkujete? Šolja kafe? Ili napuštate kuću bez obroka? Ako je to slučaj, verovatno se osećate prilično umorno do sredine jutra, bez energije koja vam je potrebna tokom dana. Slab doručak ili njegovo ignorisanje su dve vrlo loše navike na koje su mnogi ljudi prisiljeni zbog nedostatka vremena.
Da li ste probali da doručkujete voće? Ova opcija nije korisna samo za žene već i za starije muškarce i decu. Sigurni smo da jabuka, banana ili grožđe ne zvuče toliko primamljivo kao šolja kafe sa čokoladnim pecivom. Bez obzira na to, druga kombinacija vam ipak ne pruža hranljive materije već samo kalorije. Samo pola sata nakon obroka osetili biste glad. Zapamtite, vašem mozgu treba oko 20 odsto ukupne energije koju koristite tokom celog dana, a glukoza je esencijalno gorivo za mnoge najosnovnije funkcije. Voće je bogato vodom, vlaknima, vitaminima i mineralima što će vam pomoći da ostanete hidrirani tokom celog dana. Zapamtite da voću morate dodati i proteine ili ugljene hidrate poput onih koji se nalaze u žitaricama. Na taj način vaša ishrana biće uravnotežena, a prvi i najvažniji obrok – zdrav!
Obe vrste čaja imaju antioksidantna svojstva ali njihova priroda potiče od različitih supstanci.
Zeleni čaj ima veći sadržaj tanina od crvenog čaja, zbog čega zeleni čaj ima gorak ukus.
Zeleni čaj ima brojne zdravstvene prednosti koje su potvrđene kroz razne naučne studije, pri čemu smanjuje rizik od hipertenzije i nekih vrsta raka.
Zeleni čaj takođe ne sadrži kofein, mada zavisi od sorte koju pijete.
Crveni čaj ne sadrži kofein neovisno o sorti o kojoj je reč.
Crveni čaj sadrži nekoliko minerala koji su od važnosti za normalno funkcionisanje organizma. Bogat je magnezijumom, cinkom, kalcijumom, gvožđem i manganom.
Telu je neophodna mast kako bi pravilno funkcionisalo, posebno kada je reč o apsorbovanju vitamina, dodatnoj energiji, nivou hormona itd. Ovo su četiri namirnice na samom vrhu liste kada je reč o sadržaju zdravih masti.
Maslinovo ulje – Jedna kašičica maslinovog ulja sadrži 10 grama zdravih mononezasićenih masti. Da biste redukovali unos zasićenih masti, koristite maslinovo ulje umesto maslaca za hleb i testenine.
Pistaći – 90 odsto masti predstavljaju zdrave masti. Pored toga, odličan su izvor vlakana i proteina.
Semenke bundeve – 75 odsto masti čine zdrave masti. Pored proteina i vlakana, sadrže veliku količinu magnezijuma.
Avokado – Jedino voće bogato zdravim mastima – u proseku oko 3 grama mononezasićenih i 0,5 grama polizasićenih.
Ako ste ikada uživali u zalogaju lubenice i poznat vam je njen osvežavajući, sočan ukus, onda bi trebalo da znate da sadrži 92 odsto vode, kao i jagode. Malina, ananas, šljive, breskve, narandže, brusnice, kajsije i borovnice se takođe nalaze u ovoj grupi. Ostalo voće ima našto manje vode – u rasponu od 81 do 84 odsto, a tu spadaju jabuke, višnje, grožđe i kruške.
Krastavci prednjače sa 96 odsto vode u svom sastavu, u odnosu na celer, paradajz, karfiol, spanać, brokoli koji sadrže nešto manji iznos.
Više od polovine ukupne telesne težine čini voda. Elektroliti, kao što su natrijum i kalijum moraju se rastvoriti u vodi pre nego što mogu izazvati kontrakcije mišića i nervne impulse. Voda pomaže u regulaciji telesne temperature, štiti vaš mozak, zglobove, transportuje hranljive materije...
Gubitak od samo 2 do 4 odsto vode u telu smanjuje mišićnu snagu i izdržljivost.
